Najbolji šahista među trenerima - Zoran Vasiljević: Obožavam brze poteze

Pala je roletna na još jednu sezonu u Mozzart Bet Superligi. Sledi vreme analiza, kratak predah, a onda i prelazak na sklapanje mozaika vezanih za naredno prvenstvo. Dovoljan povod za priču o pređenom putu, ostvarenim rezultatima sa Zoranom Vasiljevićem, trenerom IMT-a.

Sledi osvrt na uspešnu, napornu, kako i sam kaže, zahtevnu sezonu, mlade igrače, strance u dresu Traktorista. Fudbalskih tema na pretek, pa se u slučaju kormilara novobeogradskog superligaša dođe i do — šaha. Ne bez razloga.

„Igra na 64 polja mi je mnogo pomogla u bavljenju trenerskim poslom. Mnogo je tu sličnosti, počev od strategije, taktike, predviđanja situacije, intuicije koji potez da povučeš, a da uporedo prozreš nameru protivnika i onda da ga naposletku i nadmudriš, pobediš”, počeo je Vasiljević razgovor za Mozzart Sport.

Odakle toliko oslanjanja na drevnu igru, povlačenje paralela, povezanosti sa fudbalom?

„Još kao dete sam zavoleo šah, a kada sam napunio 14 godina, dobio sam i zvanje majstorskog kandidata. Negde u to vreme, iz rodnih Milića sam otišao u Slobodu iz Tuzle, da igram fudbal, ali i šah, u to vreme u tadašnjoj Drugoj ligi za seniore. Znao sam, recimo, da igram u isto vreme sa tri rivala, pa i da okrenem leđa tabli i pamtim tri pozicije. Ma, obožavao sam brze poteze. Znate, to su one situacije kada često nemaš previše vremena za razmišljanje. E, to je ta kopča sa fudbalom, jer tako je nekada i na utakmici. Povučeš potez, napraviš izmenu ili rokadu i nema nazad”.

Ljubav prema igri sa drvcima je postala maltene obaveza.

“Jedan od sparing partnera mi je Dejan Joveljić. Kada mu obaveze u Kanzas Sitiju to dozvole, često igram preko interneta. I on je lud za šahom”.

Nije moglo bez još nekog slova o Tuzli i sećanju na fudbal iz tog perioda.

„Ostao je Tušanj upisan u anale fudbala na prostoru bivše Jugoslavije. Sjaset sjajnih igrača, trenera... Tribine uvek krcate. Sećam se kada je trener bio legendarni Đorđe Gerum, tamo je imao status Malog Napoleona. Bio je baš cenjen. Sloboda je u tom periodu sa njim na klupi igrala fudbal koji je publika prosto obožavala. Niski igrači, kao Španci. Mirko Mihić, Mitar Lukić, Dragoslav Kostić i mnogi, mnogi drugi”.

ZASLUŽILI SMO DA IGRAMO PLEJ-OF, NAŠE BROJKE POTVRĐUJU KAKO SMO RADILI

(MN Press)

Okrećemo se tek završenoj sezoni IMT-a. Da li ste zadovoljni potezima koje ste vukli?

„Voleo bih da neko drugi priča o mojim potezima, ali kada je reč o timu, rezultatima i onome što smo prikazali, moram da kažem da smo zaslužili više. Da igramo plej-of. Po svemu prikazanom, tako nešto nam je pripadalo. Posle svega, dva kola pre kraja prvenstva obezbedili smo opstanak, uz brojke koje potvrđuju dobar i naporan rad, kvalitetne partije”.

Po pitanju opstanka nije bilo mnogo neizvesnosti, a i drugi parametri govore o izdanjima tima iz Pariske komune.

„Najvažnije od svega je da će IMT i četvrtu sezonu uzastopno da bude član najvišeg ranga. Drugo, na deset utakmica nismo primili gol, osvojili smo najviše bodova otkad se klub takmiči u superligaškom društvu. To je ogroman uspeh, a rekao bih i dobar zamajac za ono što nas očekuje“.

Mladi igrači, njihova afirmacija i partije na terenu često su apostrofirani kao nešto što je obeležilo sezonu iz ugla IMT-a?

„Odavno je poznato da su brojni statističari, razni portali, agencije, pisali o odlučnosti našeg kluba da se akcenat stavi na mlade igrače. Recimo, deseti smo na svetu po igračima do 21 godine iz naših redova, a ako bi se ta granica spustila, verovatno bismo bili i bolje rangirani. Vasilije Novičić je biser, a ubeđen sam da će se tek pričati o Dušanu Žagaru, Andreju Milanoviću, golmanu Kadiru Giciću, golobradim momcima poput Đorđa Radivojevića, Tadije Cojića i Blagoja Uzunovskog”.

Uloga iskusnih bila je temelj, kako igre, tako i olakšice na polju afirmacije dolazećeg talasa?

„Prisustvo Vukašina Jovanovića ili, recimo, golmana Ognjena Čančarevića, uz već prekaljene kapitena Nikolu Krstića, Luku Lukovića, Vladimira Radočaja, Nikolu Glišića, Stefana Šapića, bilo je više od kapitala. Mirnoća je sa njima bila vidljiva“.

Priča o igračkom potencijalu ne bi bila kompletna bez pominjanja stranaca?

„Klub je dobro radio na tom poslu, što je i konstatovano u više navrata. Imamo igrače poput Orijomija Lebija ili Danijela Akrofija, Rafaela Žuninja koji su pokazali mnogo. Od iskusnih internacionalaca tu su Karamoko, Keita, pa Farid Bulaja koji je ostavio jak utisak, Tindrebeogo, Kiankalu, tandem bekova Kasas i Martos”.

Bilo je dosta odricanja na putu kako bi se ostvarili zacrtani ciljevi?

„Dosta izazovna sezona je iza nas. Trebalo je u sistem uklopiti čak 12 stranaca, različitih kultura, verskih običaja. Uz sve to, praktično celo prvenstvo smo igrali kao gosti. Velika olakšica na polju treninga jeste bio trenutak kada smo dobili moderan teren sa veštačkom podlogom”.

KREĆEMO 10. JUNA, PA IDEMO NA ZLATIBOR

Zastao je Zoran Vasiljević na trenutak, a onda nastavio priču.

„Posebnu, štaviše ogromnu zahvalnost dugujem mojim najbližim saradnicima. Oni su sebe utkali u ostvareno. Disali smo kao tim, punim jedrima. Svako je odradio najbolje što može svoj deo posla. Sve su to ozbiljni stručnjaci, porodični ljudi. Vladan Žujović, Igor Pavičić, Miloš Šolaja, pa trener golmana Danilo Pustinjaković, Bojan Miletić, Nemanja Marković, Nikola Jovaić i Bora Filipović urezali su sebe u jednu uspešnu sezonu”.

Stižemo i do onoga što sledi, posle, reklo bi se, kratke, mizerne pauze?

„Zaslužili smo predah, ali ubrzo ćemo biti ponovo zajedno. Početak priprema planiran je za 10. jun. Treniraćemo na našem terenu, da bismo se 26. juna preselili na Zlatibor, gde će akcenat biti stavljen na uigravanje tima po linijama. U planu je nekoliko kontrolnih utakmica, a prva je zakazana sa banjalučkim Borcem, odmah po dolasku na Zlatibor”, završio je priču Zoran Vasiljević, spreman za kratak predah i po neku partiju šaha dok lopta miruje.