Najjači čovek Serije A se vratio kući! Da pomogne oko svinja, pilića, kukuruza…

Nagruvani mišići se danas održavaju u teretani, ali su potekli sa polja u okolini Izola dela Skale, malog mesta u široj okolini Verone. Tu porodica Baskiroto živi decenijama i bavi se poljoprivredom. Tu je i on prohodao pre nego što ga je fudbal odvukao na drugu stranu. Probao je u Kjevu sa 12 godina, probao u Nogari sa 14, u Leđnađu sa 16… Tada je otišao na još jednu probu. U 100 kilometara udaljenu Kremonu i lokalni Kremoneze koji je svetu fudbala dao Luku Vijalija, Antonija Kabrinija, Atilija Lombarda… Ali Kremoneze je te 2014. godine kada je došao 17-godišnji Baskiroto, bio duboko uljuljan u učmalosti trećeligaškog fudbala gde je provodio godine nakon onih slavnih 90-ih u kojima je bio prvoligaš sa Kjezom, Rampulom, Markom Perovićem…

Čak ni u takvom Kremonezeu nije bilo mesta za Baskirota. Slali su ga na pozajmice u još niže lige (Serenjo, Forli, Kuneo…) i nakon pet godina bez i jednog upisanog zvaničnog meča u dresu sivo-crvenih je napustio klub.
“Stvarno su to bile teške godine. Pogotovo na tim pozajmicama u četvrtoj ligi. Razmišljao sam šta da radim. Pogotovo kad mi nisu produžili ugovor i kada su mi rekli da sam slobodan. Oko 97-98 odsto ljudi odustane na prvoj prepreci. Ja pripadam onom ostatku od 2-3 odsto. Uspeo sam. Sa 13 godine su me odbacili u Kjevu, sa 23 u Kremonezeu. Često sam se u životu pitao zašto su mi se te stvari dešavale i šta je trebalo da uradim. Ali, možda su to bile samo loše procene drugih ljudi. Ili splet nesrećnih okolnosti. Uzmite primer farme i života na selu. Radite kao konj ceo dan, a onda jednog leta naiđe suša, drugog poplave, trećeg neka druga nepogoda… I ne dobijete ništa za šta ste radili. Ali, kada naiđe dobra godina, to je mnogo moćan osećaj lične satisfakcije da ste nešto stvorili”.

Povratak na farmu i rad od jutra do sutra je bio mnogo realnija opcija nego da će se najesti hleba od igranja fudbala. Imao je već 23 godina kada je otišao u redove trećeligaša Viterba i tamo postao lider tima. Tek sa 25 godina je stigao do Serije B na poziv Askolija.  Trener je bio Andrea Sotil, nekadašnji prvoligaški štoper poznat po čvrstoj i muškoj igri. Hrabro je gurnuo Baskirota u vatru, a ovaj mu vratio pouzdanim partijama. I golovima. Dao je četiri te sezone kao desni bek.

Askoli je završio sezonu kao šestoplasirani, nije uspeo da se provuče kroz plej-of, a direktno su u Seriju A ušli Leće i Kremoneze. Federiko se nadao pozivu ovih drugih i drugoj šansi, ali zvali su ovi prvi. Stari vuk Pantaleo Korvino je te sezone gledao Baskirotove drugoligaške bitke i upoznao sirovu snagu čoveka sa sela. Takav mu je bio potreban u borbi za goli život u Seriji A gde je Leće bio autsajder i snažni defanzivac se uputio na sami jug Italije, skoro 1.000 kilometara daleko od kuće i farme.

Debitovao je protiv Intera, muški se ‘peglao’ sa Lukakuom, pokupio Lautara Martineza da je ovaj odleteo u vazduh… Vremenom je šira javnost počela da obraća pažnju na momka građenog kao da se takmiči u bodildingu umesto u fudbalu. Društvene mreže su počele da gore, mahom zbog pripadnica lepšeg pola i tako je Baskiroto sa 27 godina postao poznat.

Međutim potao je poznat i zbog fudbala tamo gde treba. Na kraju sezone je stigao poziv tadašnjeg selektora Roberta Manćinija za mečeve u Ligi nacija.
“Kada me je Manćini pozvao na telefon, mislio sam da se neko zeza sa mnom i samo sam ćutao. Dok zaista nisam shvatio da je u pitanju selektor. Nisam mogao da dođem sebi. Odmah sam otvorio flašu vina i popio je sa mojim agentom koji me zastupa još od četvrte lige”.

Nije dobio šansu za debi, ali su i sam poziv i boravak u reprezentaciji bili ostvarenje sna. Leće je do tada imao samo trojicu reprezentaivaca Italije u klupskoj istoriji. Toliko je teško probiti se sa Via dela Marea do dresa Azura…  
“Otkriću van tajnu. Kada me je Korvino pozvao u Leće, rekao mi je: ‘Baski, dođi kod nas i doguraćeš do reprezentacije’. Samo sam se nasmejao…. Razmišljao sam da li ću uspeti da se izborim za minutažu i igram u Seriji A. Da sam tada znao šta ću proći za godinu dana, krvlju bih potpisao”, ispričao je kasnije Federiko Baskiroto.

Za četiri godine je prešao put od treće lige do reprezentacije Italije. Igrao je i kao štoper, i kao desni bek, Zbog fizičkih predispozicija je mogao oboje. Samuel Umtiti koji je te sezone igrao u Lećeu je rekao još na početku:
“Baskiroto je jedan od najjačih ljudi koje sam video”.

A, kada to kaže čovek za kojeg je Havijer Maskerano rekao da je otišao iz Barselone kada je na treningu video kakva je Umtiti fizička zver i da ga je bilo sramota da se poredi sa njim…

Federiku Baskirotu se ispaltilo što je verovao u sebe i što se nije vratio na farmu. Za tri godine u Lećeu je postao prepoznatljiva ličnost i stekao popularnost. Doduše, više zbog izgleda... Počeo je da snima i unosne reklame za poznate brendove.

Ali, farmi se uvek vraća. I sada će joj biti još bliži. Danas je potpisao za Kremoneze koji se vratio u Seriju A. Klub iz Kremone je morao da plati Lećeu 3.000.000 evra da bi ispravio grešku od pre 10 godina.

Oba tima će voditi žestoku bitku za opstanak i među glavnim su kandidatima za ispadanje. Ali, Federiko je sada makar bliži kuće. Na sat i po od farme koju je osnovao deda Gracijano, a danas je vode dvojica braće.
“To je neka vrsta paralelnog života. Nikada nisam raskinuo sa svojim počecima i farmom. Pre svega jer bi to bila nepravda prema celoj prodoci koja je naporno radila i podržavala me u fudbalskim ambicijama. Hteli su da neko iz porodice uspe i van poljoprivrede. Uvek su bili tu uz mene nisu mi dali da odustanem, pa moram i ja uz njih. Broj šest na dresu nosim zbog nas šest u porodici: Tata, mama i nas četvorica braće. Zato svako leto provodim pomažući njima. To je prašina iz kojem sam krenuo i koja mi danas predstavlja najveće zadovoljstvo”.

Iza mišićaste figure se kriju ogromna upornost i požrtvovanje.
“Rutina je godinama ista. Ustajem pre sedam, doručkujem i idem u teretanu pre treninga. U Lećeu sam imao i ključ od teretane jer sam dolazio pre ekonoma. Za mene je to lagana svakodnevnica. Verujte mi, mnogo je lakše dizati tegove nego skidati prasiće sa kamiona”.

Da li su ti treneri govorili da preteruješ i imaš višak mišića za fudbal?
“Jesu u nižim ligama. Danas ne govore. Nikada mi individualni rad i mišićna masa nisu uticali na brzinu i eksplozivnost. Pazite, danas imate GPS koji vam sve kaže i očita. Možda je nekima grubo ovo što kažem, ali tehnika u fudbalu više nije dovoljna. Da biste igrali današnji fudbal, pored tehnike morate da budete i atleta”.

Da li te možda saigrači ismevaju zbog preteranog rada na telu?
“Ma, kakvi. Više se interesuju kako vežbam, šta radim, kako jedem… U suštini, nema neke posebne dijete u odnosu na ostale sportsite. Ne jedem brzu hranu, šećer, ne pijem alkohol osim vino ponekad, jedem pirinač, domaće povrće i balansiram ugljene hidrate i proteine. Nekad “zgrešim” kao i svako ljudsko biće”.

Da li te je popularnost ponela i promenila?
“Fotografije i komplimenti prijaju, ali nisu mnogo bitni. Znam ko sam i da sam došao sa dna. Znam i da nemam nivo talenat kao drugi fudbaleri. Ali, uspeo sam jer sam to jako želeo. U međuvremenu su mi vežbanje i održavanje tela postali životna rutina ako bih trajao duže i sprečio povrede”, kaže Federiko Baskiroto, najjači čovek Serije A.

Nije njegov današnji transfer iz Lećea u Kremoneze sportska vest dana, ali među ljubiteljim “kalča” je i te kako odjeknula. Otišao je jedan od zaštitnih znakova Lećea.