Najlepša priča nedelje: Blizanci iz iste sobe kreću jedan na drugog, mama u crkvu, pa na tribine

Tema su dve pobede Ajaksa u Ligi šampiona, PSV-ov poker u Gracu, Fajenordovo slavlje nad Slavijom iz Praga i AZ Alkmarov opravdavanje uloge favorita nad Jablonecom, ali na koncu sedmice u kojoj su holandski klubovi bili uspešni u Evropi, pažnju tamošnje javnosti privlači sudar blizanaca. Na Johan Krojf areni u Amsterdamu jedan na drugog udariće braća Timber.

Jurien je defanzivac aktuelenog prvaka, Kvinten vezista Utrehta. Rođeni 17. jula 2001. ove nedelje će udarti jedan na drugog.

I to tako što će na velelepni stadion krenuti automobilom iz porodičnog doma u Utrehtu, udaljhenom svega 52 kilometra od Amsterdama. Njihova Marilin majka će najpre u crkvu, na redovnu nedeljnu misu, pa na stadion. Priznaje da joj se srce cepa, jer je ne tako davno prala sudove u jednom restoranu kako bi obezbedila mališanima uslove da treniraju fudbal. Evo je sad, odricanja dobijaju smisao.

„Ovde se na radi o pobedi ili porazu, niti o jednom od vas dvojice. Prošli ste zajedno sito i rešeto, podržavali jedan drugog. Kao nekad, kad su jutra bila hladna i kad ste jurili u školu, zajedno sanjali iste snove i maštali o velikim dostignućim, tako ni danas nije reč o 90 minuta, nego o 20 godina bratstva. Ponosna sam na vas, momci. Bog vas blagoslovio. Ljubi vas mama“, stoji u emotivnoj poruci Marilin Timber, koja će prvi put gledati naslednike na suprotnim stranama terena.

Počeli su u lokalnom klubu DVSU, razvijali se u Fajenorodovoj akademiji sa samo 13 leta, potom ih je ulovi Ajaks kao momke koji su obećavali. Kroz petogodišnji staž u mlađim kategorijamna Jurien je dogurao do prvog tima i ove sezone je redovan na mestu štopera, dok je Kvinten prethodne sezone najdalje dobacio do klupe za rezerve, ali kako nije dobio šansu da debituje shvatio je da je bolje da promeni sredinu. Obreo se u Utrehtu.

Šta će se desiti ako, primera radi, u osmom kolu Eredivizije na semaforu u 90. minutu bude pisao 1:1, Kvinten se zaleti na odbranu Ajaksa u potrazi za golom vrednim pobede, kako bi Jurien reagovao?

„Ne bih ga prebio na smrt, samo bih ga povukao za dres“, smeje se defanzivac amsterdamskog velikana i nastavlja da se šali. „Ako bude pravio probleme, možda ću ga prebiti. Ipak smo rivali na utakmici. Bolje neka gleda kako da me ne iznervira“.

Kvinten priželjkuje iznenađenje kakvo je Utreht priredio samo jednom u poslednjih devet sezona na stadionu Ajaksa, pošto je 2017. slavio 2:1, ali odbija pomisao da, kad je već fiksija uključena, njegov brat blizanac reši meč autoglom.

„Neee, ne bih voleo. Čak bi me bila sramota. Bilo bi mi drago da slavimo tako što ću se ja upisati u listu strelaca“.

Braća su sinoć prespavala u Utrehtu. U istoj sobi malog porodičnog doma.

„Tako je godinama. Deo pripreme za utakmicu. Meni je zapalo da vozim do Amsterdama, njemu da nas vrati na Galgenvord (stadion Utrehta, op. au). Imaćemo priliku da jedan drugog zapitkujemo o protivničkim igračima, iako znamo da nećemo bogzna šta otkriti“, ističe Jurien.

Nadovezuje se Kvinten, pojašnjavajući da u Holandiji ne postoji karantin, već je fudbalerima dozvoljeno da spavaju gde hoće, samo su u obavezi da se dva sata pre meča pojave sa ekipom na stadionu:

„Prepsavali smo u istoj sobi i krenuli na meč. Normalno je to, iako deluje smešno. Možda ćemo usput zbijati šale“.

Jurien je tokom leta dogurao čak do A reprezentacije, Kvinten je u mladoj, a holandskim medijima je najinteresantnije delovalo saznanje da i dalje spavaju u istoj sobi. Što je razumljivo posle saznanja da imaju još troje braće i da je na pleća majke kojoj su se ovih dana zahvaljivali u svakom intervuu pala velika odgovornost da ih izvede na put.

„Ranije smo obojica hrkali. Sad ne. Jedino što Kvinten ponekad priča u snu. I nije, da mi nedostaje sad u Ajaksu, jer se ionako viđamo kod kuće svakog dana“, ističe Jurien i izaziva reakciju brata. „Nisi mogao da podneseš moje hrkanje, pa si me budio usred noći“.

Neki snovi se zaista ostvare...