Najpotcenjeniji fudbaler na svetu

Postoji stara narodna mudrost koja glasi “Radi u tišini, neka tvoj uspeh napravi buku”. Ništa Žoaa Neveša ne definiše bolje od reči iz citata. On je tip koji vam nikad neće upasti u oko, ne proizvodi spektakl, nije majstor kao Usman Dembele, Hviča Kvarachelija ili Vitinja, ali savršenost Pari Sen Žermena leži u tome što na terenu ima čoveka iz senke, neko ko dozvoljava Vitinji da bude – Vitinja. Upravo to je Neveš, u ovom trenutku možda i najpotcenjeniji fudbaler na svetu.

Ako postoji izraz koji bi definisao jučerašnju igru portugalskog veziste protiv Arsenala to bi bio – nenametljiva briljantnost. Žoao je bio tih, nije tražio da bude u centru pažnje, samo je radio svoj posao i uradio ga je odlično. Uostalom, statistika mnogo toga govori. Neveš je dobio 16 duela, imao 11 dodira u protivničkom kaznenom prostoru, iznudio sedam faulova, dobio šest vazdušnih duela i imao tri uspešna uklizavanja. U svim ovim parametrima, bio je lider svog tima.

O pretrčanim kilometrima, presečenim loptama, onim sitnim stvarima kao što je pravilno postavljanje ili korigovanje istog kod saigrača nema potrebe ni govoriti. Žoaov život na terenu nije lak, on je taj koji mora da pokriva ostale, krpi rupe koje oni ostavljaju.

Tako je navikao da igra od malih nogu, a još tad se susretao sa potcenjivanjem od strane maltene svih. Trend koji ga pomalo prati i danas. Nezasluženo, ali donekle očekivano kad se zna sa kakvim majstorima deli svlačionicu.
“Ljudi me potcenjuju zbog veličine i fizičkih predispozicija. Međutim, fudbal je pitanje inteligencije. Ako nemate telo, morate biti pametni. Morao sam da pobegnem od te karakterizacije mene kao krhkog igrača. Protivnici su me često gledali sa visine. Mislili bi “Ovaj je slabašan, lako ću protiv njega. To me je ljutilo”, rekao je Neveš u jednom od razgovora za francuske medije.

Bacio je PSŽ kocku kad je leta 2024. iskeširao 60.000.000 evra za dovođenje Žoaa iz Benfike. Mnogi su to okarakterisali kao čudan potez, zašto klub koji ima novca na pretek dovodi igrača koji je odigrao samo jednu dobru sezonu u Benfiki. Ispostavilo se da su dobili ono što je Engolo Kante bio za šampionski Lester i Čelsi.

Ako je Vitinja mozak, a Kvarachelija i Dembele noge Pari Sen Žermena, onda je Žoao Neveš duša tima. Neko u koga Luis Enrike ima ogormno poverenje, kome saigrači dopuštaju da iznosi loptu, zato što znaju da je miran pod pritiskom i da će doneti ispravnu odluku, kao i da sa njim dobijaju defanzivnu sigurnost u veznom redu kakvu niko drugi ne može da ponudi. O tome koliko je voljen u Parizu govori i situacija kad mu je sportski direktor PSŽ-a Luis Kampos skočio na leđa prilikom davanja izjave posle meča sa Arsenalom.
“Bili smo jedini tim koji je želeo da igra fudbal danas. Prelazak u Pari Sen Žermen, to je najbolji izbor koji sam napravio u životu, volim sve ovde! Ova godina je bila drugačija. Bila je fizički zahtevnija, teža, morali smo da branimo titulu. Ušli smo u istoriju Pari Sen Žermena, svi smo presrećni", rekao je Neveš,

Da li će ljudi nastaviti da ga potcenjuju ili ne, sad ga verovatno više ne kopka. On zna šta je njgovo zaduženje Navućiće radnički kombinezon, uzeti krampu i ašov u ruke i kopati više nego ostali. Uvek će da radi u tišini, a njegov uspeh će ponovo negde napraviti buku.