Najpotcenjeniji golgeter svoje generacije: Ovo meso je od čelika i ne pristaje na diktat biologije

U doba kada tela posustaju, brzina izdaje, a spokoj poziva da mu se predate, jedan čovek odbija da pristane na diktat biologije. Njegovo ime nije metafora – ono je opomena protivnicima. Hulk. Givaldešo Vieira de Sousa više nije samo fudbaler – on je hodajući argument protiv kalendara i onih što misle da je snaga prolazna. Hulk ima 39 godina, a 2025. započeo je kao da je 16 godina mlađi i kao da je pred vratima Porta, tek pristigao iz Japana, pun gladi i brazilskog inata.

Ove kalendarske godine dao je Hulk 11 golova, a prethodne noći je u dresu Atletiko Mineira upisao 443. pogodak u karijeri, čime je ušao među deset najboljih strelaca u svetu fudbala od aktivnih igrača, pretekavši za jedan gol i sunarodnika Nejmara. I nije stvar samo u ciframa. Dok su i veće fudbalske zvezde u njegovim godinama odavno ispraćene u penziju, Hulk ne odlazi — on se vraća. Ne u senku, već u svetlost. Od Kine, preko Petrograda, nazad u Belo Horizonte, on je postao hodočasnik fudbala. U Atletiko Mineiru nije samo vođa – on je obred, nešto što se čeka, nešto što svaki navijač gleda s poštovanjem.

Nije svaki fudbaler koji je dobio nadimak po superjunaku uspeo da zadrži taj status tokom čitave karijere, ali Hulk upravo to i čini — i to na pragu svoje 40. godine. U sezoni koja je za većinu veterana samo pokušaj da se i dalje nazivaju aktivnim igračima, Hulk je već postigao 11 golova i upisao jednu asistenciju u 18 nastupa za Atletiko Mineiro, klub u kom je postao više od fudbalera — simbol. Njegov poslednji pogodak u domaćem kupu bio je 443. u karijeri, što ga je smestilo ispred Nejmara (442) i učvrstilo među deset najboljih aktivnih strelaca na svetu. Ispred njega su još samo: Edin Džeko (446), Hari Kejn (447), Edinson Kavani (462), Karim Benzema (494), Luis Suares (587), Robert Levandovski (710), Lionel Mesi (858) i Kristijano Ronaldo (934).

A, vredi se podseti da je Hulk jedan od onih igrača koji nikada nije igrao ni u jednom od najplatežnijih evropskih klubova i da je njegova karijera prošla sveukupno gledano ispod radara. Hulk je rođen u gradiću Kampinas Grande, u brazilskoj državi Paraiba, i od mladosti je privlačio pažnju ne samo zbog fizičke dominacije, već i zbog snažnog udarca i eksplozivnosti. Njegov put nije bio tipično brazilski — nije debitovao u slavnim klubovima iz Sao Paula ili Rija, već je preko Japana stigao u Evropu, tačnije u Porto, gde je zasijao punim sjajem.

Hulk je jedan od onih igrača koji su odrasli u ekstremnom siromaštvu. Deo detinjstva pomagao je ocu koji je bio ribar, ponekad i sam pecajući ribu da bi porodica imala šta da jede. Rođen u Kampina Grandi, u jednoj od najsiromašnijih oblasti Brazila. Dok su se njegovi vršnjaci igrali, mali Hulk je nosio mreže, čistio ribu i gurao čamac u blatnjave reke severoistočnog Brazila. Bio je – i ostao – dete naroda, onaj koji je naučio da se bori još pre nego što je znao da šutne loptu. A kad je konačno zakoračio na teren, nije trčao za slavom – trčao je za izlazom iz siromaštva, za hranom, za porodicom. Svaki Hulkov gol kao da je dat udarcem čamca detinjstva.

U dresu Porta, Hulk je postigao 77 golova, osvojio više titula, uključujući i Ligu Evrope 2011. i stekao reputaciju „sile prirode“ na terenu. Sledila je etapa u Zenitu, gde je nastavio da rešeta mreže, osvaja trofeje i puni naslovne strane. Od 2016. do 2020. bio je u Kini, gde je za Šangaj SIPG postigao čak 76 golova u 145 utakmica, pokazujući da novac nije uticao na njegovu glad za fudbalom.

Mnogi su mislili da je povratak u Brazil znak da će se Hulk lagano oprostiti u mirnijem ritmu domaće lige. Umesto toga, on je u Atletiko Mineiru procvetao kao nikad pre. Sa više od 90 golova u manje od 150 mečeva za klub, postao je idol navijača i lider tima koji je osvojio brazilsku Seriju A 2021. godine, prvi put posle pet decenija. Što je stariji, to je opasniji. Sa 38 godina i 10 meseci, on ne samo da postiže golove, već ih postiže konstantno, protiv najjačih rivala, u najtežim uslovima. Njegova muskulatura, stav, hrabrost i želja inspirišu saigrače, ali i nadilaze sport, jer u njegovom liku vidimo pobedu upornosti nad biologijom.

Njegova muskulatura nije marketing, njegov stav nije poza, njegov udarac nije slučajnost. To je neka vrsta anatomske pobune protiv starenja, protiv odlaska, protiv smirivanja. Svaki put kad zaleti onu levicu – to nije šut, to je juriš protiv zaborava. Ispovređivani i šest godina mlađi Nejmar pleni pažnju na Instagramu i ostalim društvenim mrežama, a, Hulk tiho i nemilosrdno grabi ka statusu najpotcenjenijeg velikog strelca svoje generacije. Njegova karijera nije imala isti medijski sjaj, ali ima brojke, ima titule, ima prisustvo. U eri gde se „legenda“ često lepi na igrače koji još nisu napunili 25 godina, Hulk predstavlja autentični fudbalski arhetip — radnika, borca, zveri u špicu.

Nema tu mnogo priče o genijalnosti – tu je snaga, prkos i vera. Hulkova igra je uvek bila bez filtera, njegova misija nije zlatna kopačka, već nešto skuplje – dostojanstveno starenje u igri koja mrzi stare.

A kad se zavesa spusti... Jednog dana će ostati prazna klupa u Belu, i nedostajaće stadionima pogled hiljada ljudi koji znaju da gledaju poslednjeg od jedne vrste – čoveka koji nije ni plesač, ni virtuoz, već ratnik, snaga i nesalomiva odluka da se ne pokori biološkim neminovnostima dok god igra.

A dotle? Dotle Hulk piše nove zapise po travi, po navijačkim srcima, po tabeli najboljih strelaca sveta. Neće tu biti žaljenja što nije igrao za Barselonu, Real, Liverpul, Mančester Junajted, Bajern, Milan, Inter ili druge od najvećih klubova sveta, nego uspomena na snagu koja ne zna za kraj.

Hulk odbija da bude nostalgija, on je dokaz da duh ne stari ako se telo ne preda. Dok mnogi mlađi posrću pod pritiskom sezona, transfera i komentara sa Tvitera, Instagrama... Hulk igra kao da ne zna šta znači umor. Kao da nije prošlo više od decenije otkako je rešetao mreže u Zenitu, oko 15 otakako je rešetao u tandemu sa Radamelom Falkaom u Portu i skoro 20 godina otkako je prvi put zakoračio na seniorski teren. U njegovoj igri nema teatralnosti. Samo udarac i pogled ka nebu .
"To je moj ritual, posvećujem ga Bogu i porodici, uključujući i one koji su otišli, onim koji su gladovali sa mnom i koji su verovali kad niko nije" govoorio je svojevremeno Hulk.

U zemlji fudbala, gde svaki dečak sanja da bude novi Ronaldinjo, Ronaldo ili Nejmar, Hulk nikada nije bio “najlepši”, “najskuplji” ni “najviralniji”. Ali on se jeste ispostavio najpostojanijim i najajnepokolebljivijim. I danas, kad mu se broj na ličnoj karti približava četrdesetoj, niko ne sme da ga ostavi bez markacije. Jer znaju da će da dođe, da će "opali" svom snagom i da će lopta završiti tamo gde svi žele da stigne i znaće da je to te veštine došao čeličenjem svih tih mišića još davno, kao dete naroda, kao onaj koji je naučio da se bori još pre nego što je znao da šutne loptu i pomagao ocu u blatnjavim rekama Severoistočnog Brazila.