Najpoznatiji stolar Serije A: Za Zidana smo mislili da je došao sa druge planete, sve dugujem Trapatoniju

Nije mala stvar doći iz malog mesta Erba na severu Italije do dresa Juventusa, pa još postati šampion Evrope, odigrati 252 utakmice u Seriji A i na konci svega obući dres reprezentacije Italije. Sve to je pošlo za rukom Morenu Toričeliju. Nije u njegovoj igri bilo prefinjenosti, niti lepih poteza, daleko od toga da je on bio taj zbog koga bi publika došla na stadion. Međutim, iskusni lisac Đovan Trapatoni je imao njuh kad ga je 1992. doveo iz niželigaša Karatezea.

Ispostavilo se da je Trap dobio vernog vojnika, nekoga ko će da pogine za njega i ako treba odnese metar trave i protivničkog igrača prilikom uklizavanja. Primetio ga je slučajno, u momentu kad je 22 godine i pored fudbala bavio se poslom stolara.
"Bila je 1992. godina. Juventus je imao mnogo igrača u reprezentaciji, bili su na turneji po Americi. Dogovor je bio da se odigra prijateljska utakmica između Juvea i Karatezea. Za mene je to bilo kao san. Svideo sam se Trapatoniju i odlučio je da me povede na turneju u Japan "Ako ne potpišete Vjerhovoda, kladiću se na ovog klinca", tako je rekao ljudima iz kluba. Dugujem mu sve, imao je hrabrosti da me kao potpunog anonimusa stavi u startnu postavu za meč Serije A", prisetio se Toričeli u razgovoru za Gazetu delo sport.

Toričeli se odjednom našao u svlačionici sa igračima kao što su Roberto Bađo, Antonio Konte, Anđelo Peruci, bio je tu i Toto Skilaći. Bađo ga je u šali nazvao Đepeto.
"U početku sam bio malo stidljiv. To nije bio moj svet, morao sam da se naviknem. Zamislite, pre tri meseca sam imao platu 2.000.000 lira, a odjednom dobijam 80.000.000. Đanluka Vijali je došao u istom momentu kad i ja. On je već osvojio Skudeto sa Sampdorijom, a ja sam nepoznat. Vremenom smo se sprijateljili. Sećam se da nikad nije voleo da vozi. Svako jutro ga pokupim i krenemo zajedno na trening. Bio mi je kao brat, sjajan kapiten".

U sezoni 1996/97. Juve je imao ekipu da se smrzneš. Ćiro Ferara, Paolo Montero, Mark Julijano, Vladimir Jugović, Ale Del Pjero, Alen Bokšić, Atilio Lombardo, Bobo Vijeri, Didije Dešan. Strašan tim, ali jedan čovek je odskakao od svih - Zinedin Zidan. Stigao je tog leta iz Bordoa.
"Kad je došao, bilo je dosta skepse na televizijama i u novinama. Prodali smo Fabricija Ravanelija i Vijalija, a prethodne sezone smo osvojili Ligu šampiona. Zidana nisam poznavao od ranije, ali na prvom treningu smo ostali bez reči. Kad smo videli kakve poteze izvodi, pogledali smo se svi i rekli "Sa koje planete ovaj momak dolazi?".

Poseban odnos imao je sa Del Pjerom, toliko da su se privatno družili i postali maltene nerazdvojni.
"Za mene je on klasa iznad svih ostalih, ne govorim to zato što sam pristrasan. Aleks i ja smo mnogo vremena provodili zajedno, zato što bili među najmlađima u ekipi. On je već bio šampion, pričalo se o njemu kao o budućnosti italijanskog fudbala. Odmah smo se zbližili, bio je redovan gost kod mene. Supruga je bila frizerka i redovno ga je šišala. Dolazio je često na večeru, svaki put bi smo se mnogo smejali".

Nažalost, supruga Barbara preminula je u 40. godini, to je za Morena bio najteži udarac u životu.
"Strašan sučaj leukemije. Najgore je bilo što sam sve morao da objasnim deci. Imali su 15, 11 i deset godina. Lekari su me odmah obavestili da je situacija ozbiljna. U početku nisam hteo nikome ništa da govorim. Nisam hteo da deca izgube nadu. Mnogo stvari sam držao u sebi, pretvarao sam se da je sve u redu, a trpeo sam bol. Plakao sam kad ostanem usamljen. Kod kuće i u bolnici su morali me vide snažnog. Bila je to desetomesečna muka. Tek u poslednjih nekoliko dana sam se slomio i rekao ženi kakvo je njeno stanje".

Iz javnog života se potpuno povukao, tek ponekad se pojavi da odigra neki humanitarni meč. Vratio se onome čime se bavio kad je bio mlad.
"Radim ponovo kao stolar, pomažem lokalnom zanatliji i uživam u životu sa novom partnerkom Lucijom. Pored nje se osećam kao ponovo rođen. Tragedija se dešava svima, ne samo meni. Zavisi od toga kako se nosite sa problemima i kako reagujete. Živao sam bajku u fudbalu i mnogo toga osvojio sa Juventusom".

Uprkos tome što se drži podalje od očiju javnosti, Moreno priznaje da bi voleo da se vrati fudbalu, ali u funkciji trenera.
"U vreme kad je supruga preminula, imao sam finansijski dobru ponudu od Krotonea, bili su u Seriji B. Međutim, nije bio momenat da prihvatim tako nešto. Za decu je gubitak majke već bio dovoljno jak udarac, još samo fali da ih preselim i odvojim od društva. Rado bih se vratio, možda počeo da treniram neke mlađe kategorije", rekao je Toričeli.