Natho: Možda je bolje da gradimo tim od nule, pa naredne godine igramo Evropu
Vreme čitanja: 3min | pon. 28.10.24. | 11:34
„Pet sezona me pitaju isto, ali brojevi sve govore“ kaže Bibars Natho i kaže da je ambijent protiv Čukaričkog bio jedan od impresivnijih otkako je u Beogradu
Svi se, napokon, smeju. Čak i Bibars Natho, uglavnom ozbiljnog lica. Razlog za promenu raspoloženja leži u promeni rukovodstva, a kasnije i ambijenta, jer je sve u Partizanu poslednjih dana drugačije.
Došli su Predrag Mijatović i Danko Lazović, uticali da niz bivših igrača dođe na stadionu, da se vrate i navijači, a scene viđene tokom subotnjeg popodneva kad je Parni valjak preokretom savladao Brđane (3:1) toliko su impresivne da predstavljaju jedan od vrhunaca boravka Izraelca u Beogradu.
Izabrane vesti
„Posle baš dugo vremena klub je u poziciji kakva mu pripada kad igra kod kuće. Kad vas pitaju u inostranstvu o Partizanu, prvo im pričate o navijačima. Bez njih ovaj klub nije isti. Uverili smo se u snagu tih momaka, kad su uz nas mogu da nas podignu, makar odigrali i lošije nego inače. Ovo je bilo samo za njih“, ističe autor gola za 1:1, koji je pokrenuo crno-bele ka slavlju, iako nije dobro počelo. „Bilo je teško, jer je Čukarički dobar tim. Posebno u prvom delu nismo našli rešenja, niti smo koristili naše jake tačke, maltene nismo ni stvarali šanse osim prekida. U nastavku smo se poboljšali, igrali naš fudbal i uz podršku navijača nisu mogli da nas zaustave“.
Uverava Čerkez da je samo na jednoj utakmici kolorit prevazišao karnevalsku atmosferu u Humskoj.
„Bilo je nalik košarkaškim mečevima u Areni. Naravno, tamo je zatvoreno, samim tim i glasnije, ali ovo je bio jedan od mojih najboljih dana u Partizanu. Skoro kao onaj kad smo u polufinalu Kupa Srbije dobili Crvenu zvezdu. Imam 36 godina i odavno nisam bio uzbuđen kao minulog vikenda. Od ulaska na stadion do poslednje trena, ljudi su nas podržavali. Sjajno iskustvo“.
Iako najstariji u kadru, Natho i dalje dokazuje da je uticajan.
„Pet godina me ljudi pitaju isto, kako igram uprkos godinama. Ako pogledate učinak, skoro svake sezone imam dvocifren broj golova i asistencija, a uprkos tome ljudi nastavljaju da pričaju o godinama, iako su one samo broj. Ne igraju godine, već ih pretačem iskustvo, saigrači mi veruju, znaju da ću im vratiti ono što znam. Na kraju, statistika govori dovoljno“.
Kad smo već kod statistike, penal u subotu po podne bio je Nathov 29. realizovan u Superligi Srbije. Prvi sledeći put kad pogodi sa bele tačke nadmašiće dosadašnjeg rekordera, Milana Bojovića.
„Biću srećan ako izbijem na prvo mesto, ali zadovoljniji pod uslovom da nam taj šut donese tri boda. To je važnije, nego lična statistika. Čudnu sezonu igramo, čak su poslednje dve sezone zaista teške, naročito za nas igrače, ali sad je primetna nova energija, nadam se da ćemo ovako nastaviti, da budemo dobar tim koji će se domoći Evrope. Naš cilj je da osvojimo kup i budemo drugi u ligi, jer kad ste u Partizanu morate da jurite pehare, a sad je realnost onaj u kupu. Naravno, nedostaju nam međunarodne utakmice, svaki fudbaler želi dvaput sedmično da bude na terenu, međutim, izdanjima u poslednja tri meseca nismo zaslužili Evropu. Možda je za nas bolje da gradimo tim od nule, da ne preskačemo prepreke, već stvorimo dobru osnovu da se narednog leta nađemo u Evropi i budemo konkurentni“.
Posle četiri godine obnovio je Natho saradnju sa Savom Miloševićem, kao jedan od retkih preostalih iz prethodnog mandata povratnika na klupu.
„Lepo smo sarađivali. Savo je isti, samo što se malo unapredio, zna dosta fudbala, miran je, ume da održi stabilnost kad mu ne ide, jer smo u poslednje tri sedmice bili pod velikim pritskom. Milošević nam je omogućio da mislimo samo o fudbalu, utišao je buku od nas i dosta nam pomogao“, kaže Partizanov kreator igre.