Ne može Partizan da postigne golova koliko može da ih primi sa peterca (VIDEO)

Partizan je u Španiji od Hetafea primio sličan gol: Unal je u 10. minutu sam kao duh sa peterca poslao loptu u gol posle centaršuta Mohike. Ta lopta je letela više od 30 metara, a špic madridskog tima je stigao do nje lagano i neometano kao na treningu.

Dva gola na isti način Partizan je primio od Mladosti u Lučanima. Prvo je Tašovski u 12. minutu sa pet metara sproveo centriranu loptu, pa je onda i Todosijević u 36. minutu takođe iz neposredne blizine poslao fudbal u mrežu, a da nije bilo nikog ni da mu zasmeta.

Orijom Lebi je pobedu IMT-u u Humskoj (2:1) doneo golom u 91. minutu tako što je razgrnuo štopere crno-belih i na petercu obišao i golmana i poslao loptu u mrežu.

I u prvom kolu je Zemun došao do pogotka za 1:1 tako što je Petrović dobio loptu iza leđa odbrane Partizana i ostao potpuno sam u situaciji „jedan na jedan“ sa golmanom Miloševićem.

U Šapcu protiv Mačve Partizan je sa igračem više primio gol za 1:1 tako što je Vidakov sa metra od gol-crte došao do lopte i poslao je u mrežu. Ali, hajde, bilo je to posle kornera, pa da kaže čovek da se u defanzivi nisu dobro „prebrojali“.

A, tu je i gol Uroša Sremčevića za pobedu kragujevačkog Radničkog u Humskoj, koji nije sa peterca, nego tri metra veće udaljenosti, ali opet sam kao na treningu, nikog oko njega, mogao je da bira gde će da šutne i pogodi.

I Jakuba Silue je sa peterca dao gol glavom za OFK Beograd Mozzart Bet, jedino što je taj pogodak došao na 3:0 za Partizan.

Dakle, to kakve golove Partizan prima ove sezone je na nivou tima sa dna tabele. Baš tamo gde crno-beli i jesu.

Ali u velikoj meri sve to ide na dušu uprave kluba, koja je potrošila još jedan prelazni rok u kojem na odbranu gotovo da nije ni pogledala.

Partizan će još malo „proslaviti“ godišnjicu otkako nema levog beka. Mario Jurčević se povredio, a evo protiče drugi prelazni rok kako uprava crno-belih nije uspela da mu dovede kvalitetnu zamenu. U jedinog istinskog beka Petrovića trener Ilić očigledno nema dovoljno poverenja, a godinu dana su se uz tu liniju ređali momci koji „mogu to da zatvore“: Đurđević, Milovanović, Samson, od kojih nijedan nije bek. Pokušaj proletos sa Abdulmalikom se završio posle dve utakmice.

Ali sada Partizan nema ni desnog beka. Milan Roganović je bio jedan od najkonstantnijih igrača u timu u poslednjih godinu i po dana. Što bi se reklo – standardna sedmica u novinama. Ponuda koju je klub dobio za njega od Genka je bila veoma dobra i razumno je što su je crno-beli prihvatili. Ono što nije razumno je što Partizan nema rezervnog desnog beka. Pravog beka, ne nekog ko „može da zakrpi“. Pre nego što se uhvatimo za Samsona Envulua podsetimo se da je taj momak do pre dva meseca bio zadnji vezni. Pa, onda levi bek. I sada će, izgleda, da bude desni.

Trebalo je tri meseca upravi Partizana da prepozna da tim ni na štoperskim pozicijama nije valjano popunjen. Jeste kvantitetom, nije kvalitetom. Sidni Lima je došao tek tri dana pre večitog derbija i na kraju je morao da uđe u igru.

Partizan je, dakle, ušao u sezonu bez ijednog pojačanja u odbrani, dok je gomilao krila, čak je sam sebe oslabio uoči derbija prodajom Roganovića, za kojeg nije imao zamenu. I zato je danas 12. na tabeli, sa dve pobede i čak četiri poraza u sedam utakmica. Tamo gde ga u novijoj istoriji kluba nije bilo.