Ne, ni ovoga puta se ništa neće dogoditi...

Raspad jeste, ali sistema nije. Jer, sistem ne postoji. Da ga ima, Partizan bi bio konkurent za trofeje, takmac u ozbiljnom, a na trećerazrednom evropskom takmičenju, iz kase bi prelivalo, ne bi zjapila, legende bi se okupljale na stadionu... Ovako je, posle blamaže u susretu sa novosadskom Mladosti, teško pretpostaviti koliko će publike biti na narednoj utakmici u Humskoj, makar bila i jedinog srpskog predstavnika na međunarodnoj sceni, ako se zna da je ulaznica za centralni deo zapadne tribine 4.500 dinara da bi se gledao Šerif!?

Malo iznad tih pozicija smešteni su odgovorni za stanje u kome se Partizan nalazi. Jadno! Tu sede funkcioneri, bivši i sadašnji, ponekad im se pridruže političari, vojni i(li) policijski službenici, aktivni ili u penziji, uvezani interesima i privilegijama... Od Partizana su dobili dosta, a nisu mu dali bogzna šta. Niko od njih nije se pretrgao da bi popravio stanje u kome je klub bio kad su ga zatekli i uvek su oni bivši krivi što sadašnji nisu krenuli napred. Kompletan klub se godinama ponaša kao da mu neko radi o glavi, savršeno podseća na Hajduk iz Splita, takođe veliki, ali urušen, ubeđen da od njega nema boljeg, bez iskrene želje da pogleda da su izbori čelnika, trenera i igrača doveli do kraha i da je to primarni razlog što ne može da ugrozi najvećeg konkurenta. Sva ta svita iz zapadne lože gleda slobodan pad, ne čini ništa da ga zaustavi.

Niti će se povući, što bi navijači želeli, niti će uraditi bilo šta posle još jedne bruke oličene u pokeru primljenih golova na svom stadionu. U očima Milorada Vučelića i Miloša Vazure Partizan je najbolji tim, samo mu nije dozvoljeno da to pokaže. Za njih je Gordan Petrić trenerski potencijal, jedino što nisu saopštili navijačima da su ga angažovali kad su ih svi drugi odbili. Oni ne vide da je ekipa loša, poseta skromna, sadašnjost porazna, budućnost maglovita.

Možda će posle 0:4 u subotu veče neko kazati: „Dešava se...“. I to je tačno, međutim...

Partizanu se letos „desio“ i Radnički iz Sremske Mitrovice, prethodno Novi Pazar, kasnije Spartak. „Dešava“ mu se da tri i po godine nije pobedio Zvezdu, a hteo bi da je ugrozi. „Dešava“ mu se da mu ode trener koji je osvojo bezmalo 100 bodova i niko prstom ne mrdne. Isto tako mu se „desilo“ da igrači odlaze bez obeštećenja, a da jedini zimski novajlija dođe tek kad su pripreme završene.

Plač majke Božije

Partizan ovakvu bruku nije doživeo pola veka

Sve to skupa onda nije slučajno i dovodi u pitanje legitimitet članova uprave, jer su oni birali trenere i igrače koji su stekli dvocifreni zaostatak za Crvenom zvezdom u Mozzart Bet Superligi i ispali iz Kupa Srbije na prvoj prepreci, otvorivši direktnom rivalu lagodniji put ka duploj kruni. Već je četvrta sezona kako Partizan ništa neće osvojiti, prašina se odavno uhvatila u Trofejnoj sali na prvom spratu stadiona, ali iz Humske se može čuti: „Sve je u redu, stabilni smo“. Rukovodioci možda jesu. Partizan nije.

Ovakva nemarnost, nezainteresovanost, bezdužnost u i oko kluba ne pamte se. Čak su utihnule i sporadične primedbe. Ako su se čule u prvim godinama posle odlaska Dragana Đurića – a tad se govorilo da, eto, „bivši“, sram ih bilo, podmeću klipove novim – protokom vremena su iščezle. Između ostalog zato što je Partizan ugušio bunt, poništio drugačije mišljenje i konstruktivnu kritiku pretvorio u monolog. Došlo se dotle da su oni koji su ukazivali na probleme prišli uz vlastodržce, a da su se opozicionari predali, mada kako su bili neorganizovani i doslovce se okupljali po kafanama, pitanje je da li bi doneli boljitak.

Petrić o uzrocima katastrofalne igre: Moja naivnost, dobrota, a možda i neznanje

A opet, pitaju se Grobari, valjda ima ljudi od integriteta, stava, utcaja, ambicije, da pomognu posrnulom gigantu. Biće da je nekom stalo da se više na tumara po mraku i onda u takvim muzičkim željama uglavnom figuriraju imena Predraga Mijatovića, Saše Ilića, Slaviše Jokanovića, Veljka Paunovića, Danka Lazovića, Marka Nikolića... Ne oglašavaju se, nema ih, daleko su od zbivanja, interesuju ih druge, čistije, civilizovanije stvari od prevrtanja u ovdašnjem mulju. Čak i kad bi neko poželeo da se vrati u srpski fudbal, verovatno bi ga sačekale prepreke administartivne prirode, jer „nije po Statutu“, „mora prvo da odobri komisija“, da ne pominjemo kako je i sam Mijatović, koji svaki čas igra na usnama, „izbušen“, kad je prema rečima Gordana Petrića hteo da se vrati još 2009. Zato što su tad oni koji imaju privilegije pretpostavili da bi legenda Real Madrida mogla da ih ugrozi?! Isto je i sad, 14 godina kasnije.

Zar bi Vučelić, Vazura ili bilo ko od te svite dopustio, primera radi, Marku Nikoliću, da kako reče poslednji titulom ovenčan trener, pritisne dugme za restart i posloži sistem?

MOZZART BET SUPERLIGA – 21. KOLO

Petak

Radnik - Mladost Lučani 1:0 (0:0)

/Radulović 89pen/

Čukarički - Radnički 1923 3:2 (0:0)

/Tomović 66, Lučić 90, Docić 90+6 - Činedu 72, Zorić 81/

Subota

TSC - Napredak 2:0 (2:0)

/Ratkov 21, Jovanović 28/

Voždovac - Crvena zvezda 0:6 (0:3)

/Kanga 15pen, Bukari 19, Katai 25, Vigo 64, Kangva 77, Ivanić 82/

Vojvodina - Kolubara 3:0 (0:0)

/Simić 46, Čumić 65, Malbašić 74/

Partizan - Mladost GAT 0:4 (0:2)

/Gal 4, Dal Belo 11, Maksimović 54pen, Milić 58/

Nedelja

14.00: (2,35) Javor (3,30) Spartak (3,05)

16.00: (2,10) Novi Pazar (3,45) Radnički Niš (3,50)