‘Nefudbalski‘ intervju Jana Zomera: Kuhinja, joga, gitara i (skoro) veganska ishrana

Svako ko iole ozbiljnije prati fudbal zna ko je Jan Zomer u tom sportu. Golman Intera, trenutno jedan od potcenjenijih u svom poslu, specijalista za penale i čuvar mreže sa najviše nastupa za švajcarsku reprezentaciju iz koje se prošle godine povukao. Međutim, ko je Jan Zomer kad se ugase reflektori Đuzepe Meace?

Odgovor na to pitanje pokušala je da dobije italijanska Gazeta delo Sport. Iskusni golman Nerazura je u interesantnom, ‘nefudbalskom‘ intervjuu za milanski list otkrio mnoštvo detalja iz privatnog života sa kojima javnost nije bila upoznata. Neke je, poput kulinarskih recepata, doduše, i sam delio sa svojim pratiocima putem društvenih mreža.

“Da, ali ne radim to više, kuvam isključivo za svoju porodicu. Nasledio sam strast prema kuvanju od oca, koji je bio veoma dobar u tome. I uvek sam mislio da je za profesionalnog fudbalera ishrana fundamentalni aspekt“, počeo je Zomer razgovor za Gazetu.

Švajcarac je od onih sportista koji ogromnu pažnju pridaje ishrani, svestan da bi ona mogla da mu produži karijeru.
“Ona je vrlo važna. Razmišljao sam da zaposlim kuvara jer nikada nije lako organizovati večeru sa devojkama (suprugom i ćerkama, prim.aut), ali više volim da sam kuvam, kako bih mogao da biram hranu i da se brinem o svakom detalju. Ne konzumiram proizvode koji sadrže laktozu ili gluten, trudim se da izbegavam šećer i da jedem vrlo malo mesa. Nisam vegan u potpunosti, ali je moja ishrana blizu veganske“.

MVP MOZZART SPORT: Glasajte za najbolje srpske sportiste!

Od kafe se, pak, ne može pobeći u Italiji.
“Nemoguće je ne piti kafu u Italiji, ali samo posle ručka. Ujutru piječ maču“.

Život u Gradu mode mu prija.
“Živim u centru grada i srećan sam u Milanu. Možda da je manja gužva bilo bi još bolje… Ali volim da istražujem naokolo i doživljavam grad kao Milanez. Ćerke idu u školu i nakon toga često odlazimo u park Sempione. Miran život. S obzirom na to da se, logično, osećam kao Švajcarac, sviđa mi se bezbrižnost i radost života u Italiji. Neka vrsta želje za slobodom koja možda nama Švajcarcima malo nedostaje, jer smo malo krutiji po pitanju određenih stvari“.

Ipak, koristi svaku priliku da ‘skokne‘ do domovine.
“Švajcarska je vrlo blizu Milana. U retkim slobodnim danima sa porodicom volimo da posećujemo naše planine. Preporučujem svima da idu u bilo koje doba godine. Jesen je meni omiljenja, ima neverovatnih boja, a lišće je zaista spektakularno. Pošto više ne igram za reprezentaciju, imao sam nekoliko slobodnih dana tokm pauze sa suprugom i devojčicama, otišli smo u Sent Moric. Bilo je divno šetati prirodom, devojčice su videle konje, može se ići i na planinarenje, a ako nije previše hladno, čak i plivati u jezeru“.

Skijanje – ne?
“Moje devojčice su već počele, moja supruga takođe skija. Ja ne mogu i sve dok sam fudbaler moraću da ih gledam. Onda ću se zabaviti na snoubordu, u tome zaista uživam“.

U čemu još?
“Još jedna velika strast koju sam nasledio od oca, koji je imao fantastičnu kolekciju gramofonskih ploča. Oduvek sam voleo muziku, sviram gitaru, bongose i klavir. Kao dete sam slušao muziku po ceo dan“.

Za kraj, ipak, i nekoliko fudbalskih pitanja. Mada opet, nesvakidašnjih. Primera radi, koliko je joga važna u fudbalu?
“Mislim da je neophodna zbog održavanja maksimalne koncentracije na treningu. Ali nemojte misliti da sam baš tako smiren momak na terenu. Mnogo razgovaram sa saigračima, uvek se trudim da me čuju“.

Fudbal se mnogo menja poslednjih godina, samim tim i golmanska pozicija.
“Odlučio sam se da budem golman jer je moj otac bio golman, ujak takođe. Od malih nogu sam stajao među stativama, ali na treninzima često igram sa saigračima na sredini terena kako bih poboljšao tehniku, a takođe i razumeo igru, što je sada ključno“.

Utisak je da po završetku igračke karijere ne razmišlja o ostanku u fudbalu.
“Ne mislim da ću biti trener, to je previše stresan posao. Nisam razmišljao o tome, toliko toga treba uraditi u životu“, zaključio je Zomer.