Neispričane anegdote sa večitog derbija iz usta Slavoljuba Đorđevića i Marka Šćepovića

Možemo da govorimo o kvalitetu ili nekvalitetu naše lige, može da razlika između dva kluba bude velika kada je reč o igračkom kadru i kompletnoj logistici, ali će susreti Partizana i Crvene zvezde ostati svetionik srpskog fudbala. Bilo je tako i u onom sumornom periodu međunarodnih sankcija, bilo je tako i kada je jedan od timova imao više od 20 bodova na tabeli... Zvuči kao mnogo puta izrečena fraza, ali je – tako.

Ali u subotu se ne igra za prestiž i čast, kao u prethodnoj takmičarskoj godini, jer će 177. duel Partizana i Crvene zvezde imati ozbiljnu takmičarsku crtu. Crno-beli su iznad svih očekivanja otvorili sezonu i meč sa crveno-belima dočekuju kao lideri na tabeli (istina uz meč više), sa druge strane ekipa Vladana Milojevića želi da potvrdi hegemoniju u ovdašnjem fudbalu i najavi osvajanje devete uzastopne titule.

I konfugiracija igračkog kadra, i stilovi Srđana Blagojevića i Vladana Milojevića, obećavaju meč sa mnogo golova... U Mozzart podkastu „2x45“  i o tome smo pričali sa nekadašnjim članovima Partizana i Crvene zvezde, Markom Šćepovićem i Slavoljubom Đorđevićem. Obojica su „naginjali“ na svoju stranu Topčiderskog brda, ali su u jednom bili složni – da očekuju lep, dinamičan i efikasan meč.

Bilo je tu i silnih anegdota iz igračkih dana, pa smo tako saznali da su fudbaleri Crvene zvezde, u Šćepovićevo vreme, imali strah od Lamina Dijare. Da su pokojni Andrija Delibašić i Slavoljub Đorđević pre derbi ispita imali možda i one važnije ispite u odeljenju Sportske gimnazije.
„Jako je dobro što su Crvena zvezda i Partizan pronašli formu, dočekuju meč kao lideri. Igra se u Humskoj, Partizan ima dobru ekipu, lep utisak su ostavili u Evropi. Očekujem spektakl u svakom pogledu. Navijači Partizana su u prošlim derbijima slabije dolazili na stadion, pogotovo na JNA. Sada očekujem da i oni imaju veliku podršku, za Zvezdu je to neupitno. Dakle, očekujem spektakl na tribinama i na terenu“, poručio je Slavoljub Đorđević.

Iz nesporedne blizine Marko Šćepović je gledao rast Partizanove ekipe. Kao igrač Teleoptika, na zalasku karijere, svakodnevno je prisutan na treninzima crno-belih. I ne čudi što je optimista.
„Pribojavao sam se meča sa Spartakom, da ne dođe loš rezultat i da onda ekipa uđe sa manjkom samopouzdanja u derbi. Očekujem da derbi bude spektakl, baš kao što je rekao Slavoljub. Očekujem i mnogo golova. Ne znam kada je Partizan ovako dobro startovao, da nije bilo kiksa u Nišu bilo bi idealno. Ako moram da prognoziram neka bude – 2:1 za Partizan“.

Obojica su sigurni da će bonusi imati ulogu protagonista, ali su potom spontano pričali o njihovim danima u najvećim utakmicama srpskog fudbala. Zanimljivo je da je Marko Šćepović, iako prisutan tri godine u prvom timu Partizana, odigrao samo jedan večiti derbi. Onaj u Ljutice Bogdana, novembra 2011. godine kada je postigao gol i asistirao Zvonimiru Vukiću.
„Tako se namestilo, operisao sam ligamente, dešavalo se da budem 19. igrač. Zanimljivo, trebalo je da počnem utakmicu koju je rešio Zeka Jojić slobodnjakom u 90. minutu. Uigravan sam, i onda dan pre meča dolazi kod mene trener Vuk Rašović: „Marko, provalili su nam taktiku, moram nešto da menjam. Počećeš sa klupe. Kao Partizanovo dete nisam se bunio... Zanimljivo, imao sam neki psihološki naboj pred susrete sa Crvenom zvezdom uvek kada sam bio na klupi. Nisam mogao da zaspim. A pred onaj meč u kojem sa bio starter – spavao sam kao beba“.

I onda jedna digresija.
„Malo mi smeta slika sa poslednjih derbija. Ima mnogo stranaca, pozdravljaju se posle utakmice, ljube. Samo čekam kada će da razmene dresove. Da me neko ne shvati pogrešno. Imam mnogo drugova i poznanika među zvedašima, ali nedelju pred derbi i posle derbija ih ne poznajem“.

Zanimljivu istoriju utakmica sa Partizanom imao je Slavoljub Đorđević. Počelo je bajkovito, u novembru 2003. godine kada je kao deo nove ekipe učestvovao u trijumfu nad Partizanom iz Lige šampiona (3:0). Bilo je tu i košmara iz oktobra 2010. godine, kada je bio tragičar utakmice ostale u sećenju po izjavi Đanija Ćurčića i pojavljivanju Vladimira Stojkovića u Ljutice Bogdana.
„Sećam se, mi se radimo trening, zavrašavamo, a čujemo huk navijača sa Partizanovog stadiona. Oni igraju Ligu šampiona. I to protiv Real Madrida. Tada vam ne treba trener, sami smo se našpanovali. Znali smo da nećemo da izgubimo utakmicu. Partizan jak, igrački moćan. Bili su i logistički bolji. Trener Muslin je bio veliki znalac, gospodin. Sjajno nas je čitao, skirvao startere dok je mogao“.

Nije Đorđević hteo da beži i za njega vrlo nepirjatnog derbija.
„Ceo ambijent je bio čudan. Sećam se da smo mi dobili u Lučanima i da je išla vest da se derbi neće igrati zbog bezbednosti. Bila je ona Đenova, ja pod temperaturom. Nisam izlazio iz kuće tri dana. Zovu me u sredu ili četvrtak – ipak se igra derbi. Ceo ambijent je bio čudan. Igralo se u 13 časova, prvi i jedini put u istoriji. Ne tražim alibi, desilo se to. Sećam se i one Stojektove majice, on je obukao to pre meča. Ja sam intervenisao kod Krstajića, da to ne radi. Bilo – prošlo. Ne osuđujem nikog, to je njegov izbor. Mi smo dobri...“.

Govorio je Šćepović i o tome kako je Aleksandar Stanojević voleo da ispoštuje statistiku i broj Partizanove dece u startnoj postavi pred derbi.
„Igrao je neke psihološke igrice sa nama. Da nam ceduljicu da mi napišemo postavu, želeo je da vidi kako ko razmišlja. Ne verujem da je to imalo uticaj na njegovu odluku. Ali znao je kome ukazuje poverenje. Taj derbi na kojem sam ja igrao, toliko je bilo hladno da je Dijara zamolio Saleta da ostane u svlačionici. Nije gledao prvo poluvreme. A kada je ušao taj strah u očima igrača Crvene zvezde. To je teško opisati, ne verujem da sam video nešto slično od kada gledam fudbal“.

Slavobljub Đorđević je kumovskom linijom vezan sa Vladimirom Dišljenkovićem, koji u pet derbija nije primio gol.
„Taribo Vest je imao neke koske, bavio se afričkom magijom, kao poremetiće protivničkog golmana. Nešto ih je kadio. Možda mu je to i palilo. Pokušao je i sa mojim kumom. A ovaj ga samo gleda. Nije znao kakva je Dišlja glava“.

Sa velikim poštovanjem Đorđević je govorio o direktnim rivalima.
„Pokojni Andrija Delibašić i ja smo generacija, isto godište. Igrali smo jedan protiv drugog u pionirskom derbiju, kadetskom derbiju, na kraju seniorskom derbiju... Bili smo baš dobri. Možda javnost ne zna, išli smo zajedno i u Sportsku gimnaziju. Sećam se da nas je jednom mj otac vozio na popravni ispit, ne znam tačno iz kog predmeta (smeh prim.aut). On je bio pravi gol igrač, hajde da mlađima kažemo kao ovaj mali Kostić iz Partizana. Taj tip. Dobro je bilo i sa Ilievom, znamo se iz kraja. On je bio drugačiji ,nezgodno krilo. Izvlačio se na obe strane“.

Ovo je samo delić onog što vas očekuje u našem podkastu „2x45“. Šćepović je pričao o tome kako je završio ozbiljnu karijeru u Olimpijakosu i šta mu je rekao Darijo Srna na Maldivima o duelu u Maksimiru. Đorđević se prisetio kako je Ranđelovića iz Radnika pripremao da odbrani penal Nathu, i koliko su zapravo današnja deca mekša od njegove generacije. Pogledjate i kako je Jovan Guteša kao vukovac Vršačke gimnazije došao u Zvezdu.