U istoriji Panatinaikosa malo je bilo stabilnih stvari, a jedna od nestabilnosti u poslednjih dvadesetak godina bila je nestabilnost njegovog stadionskog identiteta. Klub osnovan 1908. godine decenijama je funkcionisao između različitih lokacija, u vremenu kada je sportska infrastruktura u Atini tek nastajala. Prvi pravi dom Zeleni su dobili 1922. godine, kada su se uselili na stadion Apostolos Nikolaidis na Leoforosu, prostor koji je postao simbol, identitet i mesto na kom su ispisane najslavnije stranice klupske istorije, uključujući i put do finala Kupa šampiona 1971. godine preko kontroverznog prolaska Crvene zvezde u polufinalu.

Leoforos je, uz povremene prekide, ostao matična kuća Panatinaikosa više od osam decenija. Ipak, kako su rasli zahtevi modernog fudbala, klub je već od osamdesetih godina počeo da seli najveće utakmice na Olimpijski stadion „Spiros Luis“ (OAKA). Taj stadion, iako impozantan i funkcionalan, nikada nije uspeo da zameni osećaj doma, bio je rešenje, ali ne i identitet.

Najizraženiji raskid dogodio se u periodu od 2013. do 2018. godine, kada je Panatinaikos, zbog infrastrukturnih i bezbednosnih razloga, u potpunosti napustio Leoforos i sve domaće mečeve igrao na OAKA. Povratak na istorijski stadion usledio je 2018. godine, ali uz jasno ograničenje: Leoforos više nije mogao da odgovori evropskim standardima. Tako je klub ušao u dvostruki režim postojanja - domaće utakmice na Leoforosu, evropske večeri na "Spiros Luisu".

Upravo iz tog raskoraka rodio se projekat "Botaniko". Radovi na novom stadionu napreduju ubrzanim tempom, prve tribine su već postavljene. Prema planu, formiranje osnovne konstrukcije stadiona trebalo bi da bude završeno do juna 2026. godine, dok bi završni radovi potrajali do početka 2027.

Novi stadion Panatinaikosa imaće kapacitet od 39.074 mesta i biće najveći isključivo fudbalski stadion u Grčkoj, budući da Olimpijakosov Karaiskakis prima 33.334 gledalaca, da stadion AEK-a prima oko 31.000 gledalaca, a PAOK-ova Tumba 28.700, a stadion Iraklisa 27.700. Istočna tribina brojaće 13.080 mesta raspoređenih na tri nivoa, zapadna 12.365 i biće centralna tačka medijskog i administrativnog dela, dok će severna i južna tribina imati po 6.819 mesta. Bez atletske staze i kompromisa, Botaniko je zamišljen kao kompaktna, moderna arena.

Za Panatinaikos, Botaniko nije samo nova adresa. On predstavlja treći stadion u savremenoj istoriji kluba, posle Leoforosa kao simbola i OAKA kao evropskog utočišta. Razlika je u tome što bi Botaniko prvi put trebalo da objedini oba sveta: osećaj doma i kapacitet dovoljan za evropske večeri.

Ako sve bude teklo po planu, Zeleni bi od 2027. godine mogli da zatvore jedno od najdužih poglavlja stadionskog lutanja u evropskom fudbalu. Ne brišući prošlost i ne odričući se sećanja, Panatinaikos u Botaniku traži ono što mu je decenijama nedostajalo, stadion koji je istovremeno njihov, savremen i dovoljno velik da nosi težinu istorije i ambicija.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Nek je i treći, samo da je veći od komšijinog: PAO počeo gradnju stadiona za 40.000 duša

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

eKošarka

Američki fudbal

Stoni tenis

eFudbal

Najava mečeva