Nek jednog dana plaše i gospodu: Evropski pustolovi čuvaju od zaborava kiparskog Gavrila Principa

U češkom zatvoru Terezinu, 28. aprila 1918. godine, umro je Gavrilo Princip, član tajne organizacije „Mlada Bosna“, čiji je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. godine u Sarajevu poslužio Beču kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, što je dovelo do Prvog svetskog rata.

Na zidu ćelije u kojoj je i umro, pre 103 godine, Princip je napisao: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu…“. Četrdesetak godina kasnije hrabi srpski mladić dobio je istorijskog sapatnika u ligu Evagorasa Palikaridesa, grčkog pesnika, pobunjenika protiv britanske okupacije Kipra 1955. godine. Tada 19-godišnjak uhapšen je, jer je na magarcu nosio mitraljez i sanduke s municijom, što je i priznao na suđenju. Osuđen je na smrt vešanjem 1957. i bio najmlađi pobunjenik koji je pogubljen na Kipru. Njegova smrt izazvala je široku kontroverzu, budući da se suđenje odvijalo u neragularnim uslovima, kraljica Elizabeta je odbila da ga pomiluje i tako svojoj savesti pridodala još jednu žrtvu.

U znak sećanja na stradalog junaka Evagorasa Palikaridesa, meštani Pafosa odlučili su da 2000. godine fuzionišu dva kluba iz ovog mesta koja su već postojala i osnuju novi, čiji će logo zapravo biti lik žigosanog pesnika-revolucionara. Nisu sportske ambicije bile toliko izražene, nije se za to u prvi mah imalo finansijskih uslova, ali je onda klub dobio investitore i počeo poput brojnih drugih sa Rajskog ostrva da dovodi strane igrače i trenere (Grof Božović je ovde započeo međunarodnu trenersku karijeru, ekipu je vodio i Radmilo Ivančević, nekadašnji pomoćnik Radomira Antića). Nije sve do 2017. godine Pafos bio relevantan faktor ni u kiparskom najvišem rangu, a onda je dobio bogate ruske vlasnike i počeo da se postepeno "bez zakulisnih radnji i kancelarijskih intriga" (jer vlasnici znaju iz kojih je pobuda klub nastao), probija do vrha lige i izlaska na međunarodnu scenu. Ove jeseni je klub pravi hit Lige konferencije (kakva god da je to takmičenje, evropsko je) s dva trijumfa protiv Astane i Petrokub Hinčeštija, uz minimalan poraz od bundesligaša Hajdenhajma i velikim šansama za prolaz u nokaut-fazu trećeg po kvalitetu međunardonog takmičenja.

Za razliku od APOEL-a, Omonije, Apolona, AEK-a i Arisa koji dolaze iz gradova poput Nikozije, Limasola i Larnake, Pafos je klub s potpuno drugog kraja zemlje, sa zapada Kipra. Iako je sam grad Pafos poznat kao turistička destinacija prebogata prirodnim lepotama, grad je uvek imao turbulentnu istoriju i nesvakidašnju misterioznost i to ne samo zbog britanske okupacije i brojnih krvoprolića tokom pedesetih godina prošlog veka. Pafos je između ostalog poznat i po mestu "Grobnica kraljeva", velikoj nekropoli koja leži oko dva kilometra severno od luke Pafos. Proglašena je UNESKO-vom svetskom baštinom, podzemne grobnice, od kojih mnoge datiraju iz četvrtog veka pre nove ere, isklesane su od čvrstih stena i smatra se da su bile grobnice pafoskih aristokrata i visokih zvaničnika .

Nije to sve što daje ovom mestu na fascinantnosti, često toliko jezivoj da pomislite da je na svu tu prirodnu lepotu paralelno bačen i neki usud. Na Pafosu se 1966. godine posle pomorske nesreće nasukao brod Edro, koji je putovao sa zastavom Sijera Leonea, a s posadom sačinjenom od Albanaca i Egipaćana i tovarom prepunim gipsanim pločama. Brod nikada nije uklonjen, jer se smatra da bi njegovo pomeranje izazvalo izlivanje velikih količina ugljo-vodonika, dizela i još nekoliko materija koje bi zagadile more, dok pojedini meštani smatraju da se brod ne sme dirati, jer se nasukao baš u okolini obližnje pećine, gde je po legendi brodolom doživeo i grčki heroj Nauplije vraćajući se kući iz Trojanskog rata.

A šta reći o fudbalskom klubu. Najpre su postojali APOP Pafos i Evagoras Pafos, osnovani 1953. godine, a kako nijedan od dva kluba nije imao značajnijih uspeha, fuzionisali su se 2000. želeći da naprave "klub-spomenik" koji će pritom biti kadar da igra u najvišem rangu. Klub je u takvom obliku postojao 14 godina, vodili su ga kao što je gorenavedeno između ostalih Miodrag Grof Božović i Radmilo Ivančević, a onda su nastali finasijski problemi i nova Fuzija sa još jednim manjim klubom Kuklija (koji je zapravo pripojen Pafosu). Od tog momenta (2014. godina), nastao je Pafos u današnjem obliku. Sve se promenilo kada je 2017. vlasnik Pafosa postao Roman Dubov, Rus rođen u Mađarskoj, koji je odrastao i bogatsvo stekao u Engleskoj, gde je kasnije bio predsednik Portsmuta. Ubedio je ruskog milijardera Sregeja Lomakina da krenu fudbalsku priču u Pafosu. Klupska struktura je promenjena, uložena su ozbiljna sredstva u akademiju i trening centar, pa je Pafos postao stabilan prvoligaš i jedan od najmodernijih klubova na Kipru.

U prve tri sezone izboren je opstanak bez problema. Tada je dres Pafosa nosio i brazilski defanzivac Žander koji je baš kao želja Vladana Milojevića pojačao Crvenu zveuzdu. Tek je u sezoni 2021/22 Pafos prvi put izborio plasman u plej-of deo kiparskog šampionata, isti rezultat je zabeležio i sezonu kasnije, a onda je prethodne osvoji prvi trofej u klupskoj istoriji (Kup Kipra) i izborio igranje u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Letos je izbacio CSKA iz Sofije 1948, Žalgiris i Kluž i tako izborio igranje u ligaškom delu, a onda je nastavio uspon savladaši u glavnoj fazi takmičenja moldavski Petrokub Hinčešti u gostima i pre dva dana kazahstansku Astanu na domaćem terenu. Ruski vlasnici iz godine u godinu sve više ulažu u dovođenje igrača i struke. Prošlog leta je za sportskog direktora doveden slavni Španac Gaiska Mendijeta, a na trenersku funkciju Norvežanin Hening Berg (Blekburn, Legija, Videoton, Omonija...) . Kako nije ispunio očekivanja, na mesto trenera postavljen je nekadašnji dugogodišnji pomoćnik Unaija Emerija Huan Karlos Karsedo. Špancu za sada odlično ide i pokazao je da je kadar da stvori simbiozu među igračima sa najrazličitijih podneblja koja se u nekom evropskom klubu mogu sresti.

Poput ostalih jačih kiparskih klubova, i Pafos je legija stranaca i na tome im se ne može zameriti, jer je kvalitet i izbor domaćih igrača prilično oskudan, daleko od zadovoljavajućeg. Na golu je Hrvat i rezervni čuvar mreže Vatrenih Ivica Ivušić, a među poznatijim imenima su i Holanđanin Derik Lukasen (nekadašnji igrač AZ Alkmara, PSV-a, berlinske Herte i Anderlehta i stariji brat sadašnjeg igrača Ajaksa Brajana Brobija), zatim nekadašnja nada švedskog fudbala Muamer Tanković (bio u Fulamu, AZ Alkmaru, atinskom AEK-u), vezista Ivan Šunjić (bivši igrač zabrebačkog Dinama, Birmingema i Herte), Portugalac Domingoš Kina (izmenjao sve klubove familje Poco: Granada, Votford, Udineze) i Brazilac Žaža, kog se ljubitelji srpskog fudbala možda sećaju kao jednog od članova ekipe koja je poražena od Orlića Veljka Paunovića u finalu Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina 2015. godine.

Ono što daje dodatnu notu simpatičnosti kiparskom klubu jeste domaćinski pristup poslovanju, koji kada su ruski vlasnici u pitanju često ume da rezultira finansijskim krahom. Ipak, reči vlasnika Romana Dubova daju nadu da se to u slučaju Pafosa neće dogoditi.

"Mi ćemo svake godine biti samo bolji. Mi nikada nećemo učestovati u zakulisnim radnjama i kancelarijskim intrigama, ma koliko to čudno zvučalo za Kipar. Znamo iz kojih je pobuda klub nastao. Nikada nećemo uraditi ništa što će ukaljati duh i čast Evagorasa Palikaridesa. Sada imamo trenerski štab, koji je najkvalitetniji u istoriji kluba, verujemo im maksimalno. Rezultati su posle šest godina počeli da dolaze i dolaziće još više, nikakva spletkarenja nismo radili kako bismo došli do njih i na to smo najviše ponosni" ističe ruski vlasnik.

Ako je sve što Roman Dubov tvrdi istinito, Pafos ima sav legitimitet da bude možda i najlepša bajka "alternativnog" fudbala ove evropske jeseni, heroj tog takmičenja koje je često podrugljivo umesto Liga konferencije nazivano raznim imenima koja uključuju reč kup i onda imena ili određenih konditorskih proizvoda ili folk pevača i pevačica, ali ono kakvo god da je donosi radost igranja međunarodnog fudbala za mnoge male klubove, pa tako i za Pafos. Kako bi se inače šire pročulo za kiparskog Gavrila Principa i za reči „Znam da ćete me osuditi na smrt, ali šta god da sam uradio, uradio sam kao Kipranin koji želi svoju slobodu". Možda jednog dana logo Pafosa i lik Evagorasa Palikaridesa sa takvim sistemskim planiranjem bude i "plašilo gospodo", to jest evropsku fudbalsku aristokratiju, baš kao senke srpskih boraca po bečkim dvorima.

KIPAR - 10. KOLO

Subota

16:00 (9,50) Enozis (4,80) AEK Larnaka (1,30)

18:00 (2,35) Karmiotisa (3,35) Nea Salamina (2,80)

18:30 (1,50) Aris Limasol (3,90) Anortozis (6,25)

Nedelja

16:00 (8,00) Omonija Aradipu (4,40) Omonija (1,37)

18:00 (1,35) APOEL (4,50) AEL (8,50)

18:00 (3,25) Apolon (3,25) Pafos (2,15)