Neka se još jednom čuje “Pioli is on fire”

Na prste jedne ruke se može prebrojati koliko je trenera vezalo više od dve sezone na klupi Milana u ovom veku. Neprikosnoveni je Karlo Ančeloti, među Rosonerima je proveo osam godina i ostavio neizbrisiv trag. Tu je i doskorašnji stručnjak Juventusa, Masimilijano Alegri, koji se zadržao četiri sezone. A još samo jedan strateg se može pohvaliti tim podatkom – Stefano Pioli. Posle pet godina došao je kraj saradnje iskusnog stratega i sedmostrukog prvaka Evrope. Danima se najavljivao, a ovog petka je ozvaničeno.

Došao je Pioli u Milan kad mu baš i nisu cvetale ruže i za kratko vreme uspeo da ga vrati u vrh evropskog fudbala, ali posle razočaravajuće sezone, vlasnici su odlučili da je vreme za promenu. Razlog je taj što ekipa nije bila konkurentna Interu, za kojim zaostaje čak 15 bodova, dok je Ligi šampiona jesenas zauzela treće mesto u grupi sa Njukaslom, Pari Sen Žermenom i finalistom, Borusijom Dortmund. Onda se prešaltala u Ligu Evrope, odakle ju je u četvrtfinalu eliminisala Roma.

Pioli jeste podigao lestvicu očekivanja, jer kad je došao, Milan nije imao ni zagarantovano učešće na međunarodnoj sceni. U njegovoj prvoj evropskoj sezoni je kao šestoplasirani u Seriji A izborio plasaman u Ligu Evrope kroz kvalifikacije (izbacio Rio Ave u dramatičnom dvomeču). Osvojio je prvo mesto u grupi ispred francuskog Lila, a šesnaestini finala eliminisao Crvenu zvezdu zbog više golova u gostima (bilo na snazi takvo pravilo), da bi ga na sledećoj stepenici zaustavio Mančester junajted, koji je na kraju bio i finalista takmičenja. Paralelno sa tim, Stefano Pioli je beležio odlične rezultate u domaćem prvenstvu. Iznad očekivanja u poređenju sa prethodnim ciklusima. Završio je drugoplasirani iza gradskog rivala Intera i posle osam godina se plasirao Ligu šampiona.

Naredne sezone – bum! Posle 11 godina "skudeto" je stigao na San Siro. Bila je to sezona kad je blistao Teo Ernandes, Rafael Leao eksplodirao, među stativama je zid podigao Majk Menjon, za ključne golove bio zadužen Olivije Žiru, dok je vođa tima bio još jedan veteran, Zlatan Ibrahimović. Stvorila se sinergija između navijača i fudbalera, krunisana velikim brojem utakmica koje je Milan dobio preokretima ili golovima u poslednjim minutima, a sve je završeno feštom na susretu sa Atalantom.

Bila je to najviša tačka na koju se Pioli sa Milanom popeo. Titula je osvojena i na bazi tog rezultata se očekivao pomak u Evropi. Umalo da tako bude u četvrtoj godini staža bivšeg trenera Fjoretnine, pošto je posle 16 godina doneo klubu plasman u polufinale Lige šampiona, gde ga je zaustavio Inter.

I sad ova sezona. Loša u prvenstvu (dvocifren minus u odnosu na Inter), ispadanje iz Kupa Italije u četvrtfinalu, rezultati ispod očekivanja na međunarodnoj sceni, promenjiva forma glavnih igrača i kao posledica rastanak. Ljudski, ruka ruci i svako na svoju stranu. Pioli će tražiti novi angažman, a Milan je već našao naslednika i samo se čeka kad će promovisao Paula Fonseku, doskorašnjeg stratega Lila.

Ostala je još samo jedna utakmica. Sa Salernitanom kod kuće. Da se još jednom sa tribna čuje “Pioli is on fire”.

Posle svega - zaslužio je. Pamtiće se ta titula iz 2022.