Nemci stižu Špance u trci za dodatno mesto u LŠ, Englezi ’živi’ na sva tri fronta, debakl Italijana

Bili Englez, Španac, Francuz i Nemac, a nije početak vica. Spala knjiga na 12 slova. Još po četiri tima u tri Uefina takmičenja nalaze se u konkurenciji za najvrednije pehare međunarodnog klupskog fudbala na našem kontinentu, a, iako su premijerligaši pretrpeli ozbiljan fijasko još u osmini finala Lige šampiona, ipak su najbrojniji u završnici.

Engleska em ima najviše preostalih timova u Evropi – četiri, tačno trećinu, em je jedina koja ima predstavnike u polufinalu sva tri takmičenja – Arsenal u Ligi šampiona, Aston Vilu i Notingem Forest u Ligi Evrope (oni će se upravo i sastati, tako da je Englezima zagarantovan jedan finalista) i Kristal Palas u Ligi konferencije.

Još dva indikativna podatka: drugu sezonu zaredom Engleska ima dvoje polufinalista u Ligi Evrope i jedina je liga koja je u svakoj sezoni od formiranja Lige konferencije, a ovo je peta, imala predstavnika među četiri najbolja.

U Ligi šampiona, u polufinalu će se sastati Pari Sen Žermen-Bajern i Atletiko Madrid-Arsenal i to je prvi put u ovom milenijumu da se u dve uzastopne sezone u polufinalu nađu timovi iz četiri različite države. Reč je o klubovima sa ukupno sedam titula prvaka Evrope i samo jednom u poslednjih 17 godina – u onoj „korona“ sezoni sa turnirskom završnicom 2020. godine – četvoro polufinalista imalo je, zajedno, manje ’ušatih’ pehara (pet). Šesti put u poslednjih osam sezona u finalu će igrati jedan tim koji nikada nije bio evropski prvak, pošto je izvesno da će 30. maja na Puškaš Areni biti ili Atletiko ili Arsenal. Podigne li neko od njih trofej, sva tri takmičenja će ove sezone dobiti premijerne osvajače.

U polufinalu Lige Evrope igraće, dakle, Braga–Frajburg i Notingem Forest-Aston Vila, a u polufinalu Lige konferencije Šahtjor-Kristal Palas i Rajo Valjekano-Strazbur, a termini su 30. april i 7. maj.

Ovo je čak šesta uzastopna sezona u kojoj će jedna liga – drugu godinu zaredom, a i najčešće je to bila Premijer liga – imati dvoje polufinalista Lige Evrope, ali je svakako prva sezona još od 2018/19. (tada jš nije postojala Liga konferencije) u kojoj neće biti niti jednog italijanskog tima u polufinalu evropskih takmičenja. Kao da im nije dovoljan fijasko reprezentacije, još jedan dokaz da je fudbal na Apeninskom poluostrvu pao na najniže grane u, možda i ne samo u novijoj, istoriji.

Dosta je bilo statističkih pikanterija, a sad malo o onome „od čega se živi“. Trka za dodatno mesto u Ligi šampiona. Dve lige profitiraju, Engleska je neprikosnovena na prvom mestu i svakako će dobiti prolaz u evro elitu za petoplasiranog na tabeli, ali se ozbiljno zakuvalo u borbi za poziciju dva na toj listi, pošto se Nemačka primakla Španiji na 0.191 poen zaostatka.

Bajern je zabeležio duplu pobedu nad Realom, a Frajburg nad Seltom i tu je ozbiljno smanjena ta bodovna razlika. Ispao je i Betis, doduše i Majnc, i jedni i drugi pomalo neočekivano, tako da su obe lige ostale sa po dva predstavnika u Evropi, s tom razlikom da Nemci bodove dele na sedam početnih učesnika, a Španci na osam, tako da će trka biti krajnje uzbudljiva i neizvesna. Neke sasvim teoretske šanse još ima Portugal da izbije na drugo mesto, ali Braga bi morala da dobije sve tri utakmice do trofeja, a da konkurenti dožive sve same poraze.