Nemir, strast, Silas! Ulice Kinšase, Anelkina škola i menadžerske ucene, žrtva je Zvezdina supersila

"Lepe ste, ali ste prazne, čovek zbog vas ne može umreti", govorio je Mali Princ iz epskog dela Antoana de Sent Egziperija obraćajući se ružama koje nisu ona jedna, njegova.

Tako i navijači Crvene zvezde žude za igračima koji neće tek tako prodefilovati kroz njihov voljeni klub, već one kojima bi zaistinski natočili litar krvi i slatko snevali njihova majstorstva u velikim evropskim noćima. Poslednji dani prelaznog roka 2024. možda su u Ljutice Bogdana naneli (bar) jednog takvog.

Imala je Crvena zvezda više od stotinu stranih igrača u prethodnih 20 godina i pokušavala da se usreći igračima šarenolikih biografija. Neki su postajali miljenici u najtežim vremenima (Kadu), neki su opčinili publiku kratkotrajnim, ali velelepnim blescima (Vijeira i Ibanjez), učestovali u istorijskom preokretu kluba i povratku statusa redovnog učesnika evrokupova (Donald, Le Talek, Kanga, Boaći, Ben), a neki filigranskom tehnikom retkom za ovdašnje podneblje (Hvan). Ipak, stranac takvog pedigrea i vrednosti na fudbalskom tržištu kakvu ima Silas Katompa Mvumpa nikada ranije nije viđen na najvećem srpskom stadionu.

Umela je Zvezda da iznenadi navijače posle ulazaka u Ligu šampiona sa Markom Marinom 2018. ili In Bom Hvanom 2023, ali je sada lestvica podignuta značajno više. O tome svedoče podaci renomiranog Transfermarkta. Marin je u trenutku dolaska na stadion "Rajko Mitić" procenjen na 3.000.000 evra, Hvan na 4.500.000, a Silas na čak 10.000.000 evra. Zapanjujuće.

Sve barijere je probio sedmostruki uzastopni šampion Srbije. Do pre dva dana delovalo je nezamislivo da standardni član drugoplasiranog tima Bundeslige dođe u Srbiju, ma koliko finansijskih benefita i prestiža igranje Lige šampiona donosilo. Silas Katompa Mvumpa je bez trunke sumnje najzvučniji stranac u istoriji Crvene zvezde, ako objektivno sagledamo sve činioce - jačinu kluba iz kog dolazi, formu iz prethone sezone, godine, fizičku spremu...

Kao u pesmi Azre, potpis Silasa razbuktao je nemir i strast, učino da euforija oko kluba postane veća verovatno i od onih iz 2017. i 2018, jer je dolascima ovakvog tipa igrača Zvezda izašla na crtu takmacima u Ligi šampiona ozbiljnije nego ikada ranije.

A, biografija 26-godišnjaka iz Demokratske Republike Kongo prilično doprinosi da čitava priča oko njegovog dolaska u Crvenu zvezdu poprimi dodatne obrise i epskog i misterioznog u isto vreme, jer Silas je zbog svoje životne priče savremeni heroj sportskog sveta.

Kada se upoznajete sa čovekom, makar to bilo i u običnom životu, interesuje vas da znate koliko ima godina, ima li braće i sestara, iz kakve porodice, kuće potiče, a šta tek reći za afričke fudbalere koji na prelazu iz detinjstva u svet odraslih bivaju uhvaćeni u kandže menadžera. No, nesvakidašnja priča o Silasu vodi nas najpre do legendarnog Nikole Anelke.

Bivši francuski reprezentativac odlučio je da 2012. godine otvori akademiju Blek Mauntin Sport, a jedna od njih nalazila se u Kinšasi, prestonici DR Konga. Imao je Silas u tom momentu 14 godina, nikada ranije nije trenirao fudbal u nekom klubu, ali ga je na ulici igrao svakog dana i večeri.

"Pokupili smo ga sa ulice, videlo se da je izuzetno siromašan, ali skroman i pun poštovanja", prisećao se igračev tadašnji zastupnik.

O tom periodu je u jednom od intervjua za nemačke medije govorio i sam Silas.

"Moj otac je bio državni službenik, ali u tom trenutku mesecima nije primio platu. Tu su bile i moja majka i tri sestre, bilo je komplikovano. Kao i većina Afrikanaca, osećao sam obavezu da pomognem porodici, na kakav god način".

Nastupima za lokalni Olimpik Matet širom je otvorio vrata evropskom fudbalu, a to mu je sugerisao i menadžer.

"Rekao je da moje mesto više nije ovde (prim. aut. u DR Kongu), da čvrsto veruje u mene, da imam neverovatnu brzinu i da mi treba još tehničkih znanja koje ću u Evropi moći da dobijem".

Silas potpisao, Zvezda preuzela platu iz Štutgarta!

 Silas se konačno našao na Starom kontinentu 2017. godine kada je potpisao za Olimpik Ale, tim iz petog ranga takmičenja francuskog fudbala, klub iz gradića od oko 35.000 stanovnika.

"Želeo ga je tada i Monpelje, ali više nije imao mesta u svom trening centru. Robert Nuzaret (bivši trener Liona, Sent Etjena i selektor Obale Slonovače i DR Konga) sugerisao je da ga držim na oku. On je smešten i hranjen u centru kojim je upravljala gradska većnica. U poređenju sa Kinšasom, promena je bila brutalna" govorio je Silasov ispostaviće se kasnije kontroverzni menadžer Olivije Belezi.

Posle uspešne godine u petoligašu, Silas je otišao na probu u FK Pariz (drugi rang takmičenja), čiji je tadašnji trener bio Mehmed Baždarević.

"Stvarno mi se sviđa taj klinac, pažljiv je i vredan. Mlad je, tako da ne vršimo preveliki pritisak na njega. Ako ovako nastavi, daleko će stići", govorio je bivši jugoslovenski fudbaler.

Reči Silasovog menadžera upućivale su na Baždarevićev značaj za karijeru igrača iz DR Konga.

"Za Silasa je važno što je upoznao čoveka kakav je Meho. Ponaša se prema njemu kao da mu je drugi otac. Dao mu je par kopački, to ga je baš dirnulo. On je u dobrim rukama, ima sve što mu je potrebno da ostvari svoje snove".

A onda su krenule kontroverze koje su isplivale na površinu tek u junu 2021. godine, kada je Silas otkrio sa kakvim se nedaćama suočavao tokom boravka u Francuskoj.

"Živeo sam u stalnom strahu poslednjih nekoliko godina i takođe sam bio veoma zabrinut za svoju porodicu u DR Kongu. Bio je težak korak za mene da otkrijem svoju priču. Samo uz podršku mojih novih savetnika, odvažio sam se na ovo. Shvatio sam da više ne moram da se plašim i da zajedno možemo sve da stavimo na sto. Ne bih napravio ovaj korak da Štutgart nije za mene postao druga kuća u kojoj sam se osećao sigurno. Sada mi je laknulo i nadam se da mogu da ohrabrim druge igrače koji su imali slična iskustva sa posrednicima.", govorio je Silas pre tri godine.

Godine 2017, kao 19-godišnjak i veliki talenat pozvan je na probni trening u Anderleht. U tu svrhu, Silas je dobio vizu za Belgiju, koja je važila od 15. avgusta do 14. novembra 2017. godine, izdatu na njegovo pravo prezime Katompa Mvumpa. Očigledno je Anderleht bio zainteresovan da ga potpiše neposredno pre isteka vize, ali je zamolio Silasa da prvo otputuje u DR Kongo i vrati se sa novom vizom, kako bi potom mogao da zaključi ugovor.

Šta se onda dogodilo? Agent igrača u Belgiji, pomenuti Olivije Belezi, ispričao je Silasu da mu više neće biti dozvoljeno da se vrati u Evropu ako napusti Belgiju i ode u DR Kongo. Pošto je Silas bio veoma mlad, potpuno neiskusan i sam, verovao je posredniku, kojeg je poznavao još od perioda u DR Kongu i kao rezultat toga postao je potpuno zavisan. Živeo je u Parizu sa menadžerom, koji ga je u velikoj meri izolovao od okoline. Silas nije imao pristup ni svom nalogu na društvenim mrežama, a ni papirima, već je njima upravljao agent. Menadžer je promenio Silasove podatke o identitetu i dao mu papire po kojima se zove Silas Vamangituka i sa datumom rođenja koji je promenjen tačno za godinu dana - 6. oktobar 1999. godine.

Nakon davanja različitih ličnih podataka, njegova zavisnost od posrednika se dodatno povećala, jer je od tog momenta bio otvoren za svakakve ucene. Svako otkrivanje istine moglo je da ima nesagledive posledice po njega, tako da je Silas, koji je bio izuzetno zabrinut za svoju porodicu, bio pod ogromnim psihičkim stresom. Osim toga, živeo je u kući i pod nadzorom agenta. Nije mu isplaćivana plata, već je od menadžera primao samo delić. Silasu je prećeno da nikada više neće zaigrati fudbal otkrije li svoj pravi identitet.

Silas je za 8.000.000 evra prešao iz Pariza u Štutgart leta 2019, a u decembru 2019. pojavile su se u francuskoj štampi i prve sumnje u njegov identitet. Krenulo je o svemu da se priča i u Nemačkoj, a Fudbalski savez Nemačke je zatražio od Štutgarta da se oglasi o svemu. Kao i prilikom potpisivanja, Štutgart je detaljno pregledao dokumente koje je dostavio igrač, koga je tada zastupao isti kontroverzni agent, i čak i nakon razgovora sa Silasom i njegovim menadžerom, nije imao razloga da sumnja u njih. Najneverovatnije od svega jeste to da je na osnovu svega toga, Silas verovatno mogao da nastavi da igra profesionalni fudbal do kraja svoje karijere pod lažnim prezimenom, pošto su sva potrebna dokumenta proverena i od strane francuskih i nemačkih vladinih organa i bila su potpuna i formalno ispravna.

Međutim, nakon što je stekao sve veće poverenje u ljude uključene u klub i saigrače u Štutgartu i uspeo da se malo-pomalo odvoji od posrednika zbog prostornog razdvajanja (živeo u Nemačkoj, menadžer u Francuskoj), Silas je otkrio svoju iznuđenu situaciju i na ohrabrivanja ljudi iz bliskog okruženja promenio agenta. Tada su u Štutgartu počeli da ohrabruju Silasa da se razjasni situacija i aktivno pristupi nadležnim organima. Tadašnji sportski direktor Švaba Sven Mislintat održavao je kontakt sa igračem i novim menadžerima, a takođe funkcioner Tomas Hiclšperger (bivši reprezentativac Nemačke i poznat kao jedan od prvih igrača koji je objavio da je homoseksualac) kontaktirao Fudbalski savez Nemačke.

Prema opisima i dokumentima koje je dobio Štutgart, pravo ime igrača je Silas Katompa Mvumpa. Rođen je 6. oktobra 1998. godine u Kinšasi (DR Kongo), što je značilo da je u tom trenutku imao 23 godine. Zbog njegovog aktivnog učešća u rasvetljavanju situacije, Silas je počeo da koristi važeći pasoš DR Konga sa tačnim ličnim podacima. Prema svim saznanjima istrage, davanje različitih ličnih podataka njegovog posrednika ne bi bilo neophodno da Silas dobije status boravka u Evropi. Pre svega, sve ukazuje na to da bi boravišne dozvole izdate u Francuskoj i Nemačkoj bile izdate čak i da bivši agent nije stavio Silasa pod eksploatatorski pritisak i dao drugačije lične podatke. Takođe, nije utvrđeno da je Silas izvukao bilo kakvu finansijsku korist od postupaka svog bivšeg agenta.

Zbog čitavog slučaja Fudbalski savez Nemačke kaznio je momka iz DR Konga tromesečnom zabranom igranja i novčanom kaznom od 30.000 evra. Nije bila Silasova namera da bilo koga prevari, bio je žrtva u ovoj bizarnoj priči.

Kada je sve obelodanio i razjasnio, Silasovo rasterećenje se prenelo i na teren. Odmah je počeo da dobija redovnu minutažu na Mercedes Benc Areni, a generalno gledano je u svakoj od prethodnih pet godina imao izuzetno važnu ulogu u klubu. U sezoni 2019/20 odigrao je 29 utakmica u Cvajti, 2020/21 nastupio je na 25 utakmica u Bundesligi, 2022/23 odigrao je 30 utakmica u nemačom elitnom rangu, a prošle 27 mečeva. Ukupno je za Štutgart odigrao 132 utakmice i dao 35 golova, uz 21 asistenciju. U maju ove godine, dao je gol i zabeležio asistenciju u pobedi nad Bajernom sa 3:1, u međusobonom meču za osvajanje drugog mesta na tabeli u Bundesligi.

STIL IGRE

Silas Katompa Mvumpa (afirimisan kao Silas Vamangituka) važio je pre nekoliko godina za jedno od najvećih otkrovenja u nemačkom fudbalu. Mladić je dospeo u Štutgart, propuštajući poglede mnogih drugih skauta, pre nego što je prešao iz Pariza u Štutgart - tadašnjeg člana Cvajte. Iskreno govoreći, Vamangituka nije tada bio na nivou za koji bi se moglo reći da je dovoljan da dobije šansu u najboljim evropskim klubovima, iliti preciznije rečeno u ligama "petice". Međutim, skauting tim Štutgarta nije gubio vreme i kupio 21-godišnjaka za oko 8.000.000 evra.

Isprva je još kod Pelegrina Mataraca bilo vidljivo koliko često igra uz bok na svakom meču. Umeo je da igra na desnoj strani kao krilni bek koji ima uputstva da izađe što dublje. Prirodni instinkt da trči ka golu gajio je još u Parizu, gde je provodio vreme igrajući kao centarfor. Postigao je 11 golova u 32 utakmice u Ligi 2, pokazujući želju za golom, ali i da napravi presing. Njegov rad u odbrani bio je uočljiv mnogima koji su videli potencijal da Vamangituka bude raspoređen u različe uloge. Igranje široko na poziciji krilnog beka bila je nova pozicija za njega, ali je on to tako dobro igrao zbog iskustva koje je imao kao napadač.

Često ćete ga videti kako se odvaja od svoje tipične pozicije na desnom boku i šparta duž aut-linije, ponašajući se kao neka vrsta "lebdećeg" krila. Sve je to davalo jedinstvenu dinamiku napadu Štutgarta. Nekolicina njegovih proboja u šesnaesterac može da dođe i sa leve strane, tako da je očigledno da je sposoban da deluje sa bilo kog mesta da odabere. U taktičkom smislu vidljivo je i njegovo sazrevanje iz godine u godinu.

Uzimajući u obzir slobodu da "luta" gore-dole po boku, Silas može da da ogorman doprinos timskom presingu. On generalno oduzima lopte u većoj meri nego što je to očekivano za krilnog igrača, to sebi omogućava čestim istrčavanjima na zadnju liniju rivala, vršenjem pritiska na odbranu. Njegovi nasrtaji na loptu u nogama protivnika po pravilu su direktni i progresivni, bez ikakvog gubitka vremena. U dresu Štutgarta postigao je nekoliko spektakularnih pogodaka, a u Nemačkoj se izdvaja jedan koji je dao nakon što je pokupio loptu ispred kaznenog prostora svog tima, pretrčao skoro 80 metara i rutinski savladao protivničkog golmana. Jednom je protiv Verdera bukvalno ponizio protivnika, kada je loptu oteo neopreznom štoperu ekipe iz Bremena, iskoristio smušenost golmana i ušetao se u gol, ali tako da je čekao na gol-liniji nekoliko sekundi, mrcvario rivala i onda je tek prebacio preko gol-linije.

Malo je drugih defanzivaca u Bundesligi koji su učestvovali u kreiranju tolikih šansi kao Vamangituka. Od igrača koji su nastupali u Bundesligi u prethodnih pet godina, bio je po tom parametru među nekoliko najboljih, a rame uz rame sa primera radi Filipom Kostićem (iz perioda Ajntrahta iz Frankfurta) i Rafaelom Gereirom (iz perioda u Borusiji iz Dortmunda). Golovi koje je davao dolazili su sa više pozicija, obično kada se ubacuje na desno ili levo krilo. Njegova brzina na lopti otežava odbrambenim igračima da isprate njegov trk u kazneni prostor, i Silas tako svoj završetak čini još smrtonosnijim. Još jedan važan utisak se stiče - Silas česte ulaske u kazneni prostor vidi kao gorivo za njegovu igru u međuprostoru od 45. do 80. metra od gola. To mu daje snažan elan za obavljanje drugih poslova.

Ako postoji neka loša strana koju treba istaći kod Silasa, to bi bilo njegovo donošenje odluka u odbrani. Većina njih nastaje tokom tranzicije ili u situacijama 1 na 1. Pošto je željan da podrži napad, često je bivao uhvaćen van pozicije kada izgubi loptu u kontri. U takvim situaicijama često nije uspevao da izvrši dovoljno pritiska da zatvori čoveka. Naravno, sve ovo treba reći, ali uz veliku ogradu da Silas nije po prirodi defanzivac, tako da je pravljenje ovakvih grešaka normalno i daleko od neoprostivog. Iako mu je potrebno mnogo više koncentracije i discipline na ovom kraju terena, što ga je prevashodno i koštalo još veće karijere, njegov ukupan učinak je ono što u potpunosti daje prevagu na stranu velike koristnosti po ekipu.

DICIPLINA VAN TERENA

Ako je suditi prema informacijama iz Nemačke, Crvena zvezda je dobila igrača s kojim ne bi trebalo da ima bilo kakvih problema van terena. Silas je u Štutgartu bio izuzetno popularan zbog svog osmeha. On se smeje svaki dan, na svakom treningu, čak i kada nije u startnih 11. Smeje se, srećan je i dobro raspoložen i to je nešto zbog čega lako postanete prijatelj s njim.

Za pet godina na Mercedes Benc Areni stekao je veliku povezanost sa ljudima u klubu, zbog činjenice da su na sudu stali iza njega, kada je trebalo dokazati nevinost u slučaju lažnog identiteta. U prvoj bundesligaškoj sezoni u karijeri, činio je efikasan tandem sa austrijskim fudbalerom srpskog porekla Sašom Kalajdžićem i tada stekao status jednog od omiljenih igrača među navijačima. Važi za porodičnog čoveka, ima ženu i troje dece.