Nemir u Čelsiju raste: Boli i Egbali doneli trulo seme američkog sporta i gaze po Romanovoj zaostavštini

Skoro pet decenija prošlo je otkad se Čelsi poslednji put našao u ovako lošoj poziciji nakon uvodnih šest kola. Kris Saton kaže da Maurisiju Poketinu treba vreme, Geri Nevil da na Stamford Bridžu vlada opšti haos. Kako dani prolaze sve je jasnije da je nešto ozbiljno trulo u Čelsiju kao i da je zaostavština Romana Abramoviča izuzetan teret za Toda Bolija i sve u klubu.

Ostrvska štampa se posle nedeljnog poraza od Aston Vile (0:1) podjednako bavi razlozima ovako slabih izdanja Čelsija i redovnim prisustvom Bolijevog najbližeg saradnika Bedada Egbalija u svlačionici ekipe i kancelariji trenera posle svake utakmice. Tamošnji izvori tvrde da Egbali ne prenosi igračima nikakve poruke sa vrha, ali ističu da je njegov stalni boravak u zoni rezervisanoj za tim uneo dozu nemira.

To odavno nije ništa novo. Boli je bio kritikovan jer je nakon poraza od Brajtona išao u svlačionicu kako bi igračima rekao da je “rezultat sraman“, što Egbalija nije obeshrabrilo da nastavi sa nepopularnim trendom kad god mu se prohte. Boli to više nije ponovio otkako se javnost obrušila na njega, ali je do tada radio isto što i Egbali kome poruke sa strane izgleda ne smetaju.

Iako se za Bolijevog najbližeg saradnika i zapravo suvlasnika Čelsija kaže da uglavnom samo dođe kako bi se rukovao sa igračima i trenerima, te im poželeo sreću u nastavku sezone, neminovno se javlja pitanje šta uopšte njih dvojica rade tamo gde im nije mesto, mada je svima jasno da je to njihovo čedo koje su platili svojim novcem?! Neki red ipak postoji i ako nije regulisan pravilnikom stoji kao podsetnik da svako treba da radi svoj posao.

Primera radi, Roman Abramovič je za gotovo 20 godina u vlasničkoj fotelji Čelsija odlazio u svlačionicu samo kada je to bilo nužno. Setiće se mnogi njegovog pojavljivanja pred igračima u njihovoj prostoriji odmah posle šokantnog poraza od Bazela u Ligi šampiona, kada su klupske pristalice osule drvlje i kamenje po Žozeu Murinju i ekipi 2013. godine. Nije se slavno završilo ni 2019, kada su ga igrači “bombardovali“ svim i svačim u slavljeničkom zanosu posle osvojene Lige Evrope 2019. Ruski oligarh je tada pokušao da održi govor, ali mu to nije bilo dozvoljeno jer se uveliko slavilo, zbog čega je ubrzo otišao.

Nije ni Abramovič bio savršen vlasnik, imao je svoje bubice. Ostaće upamćeno da je dugo insistirao na dovođenju igrača koji se nisu uklapali u zamisli aktuelnih trenera i to je radio sve dok Čelsi nije postao velikan kakvog poznajemo. Danas taj oreol urušavaju Boli, Egbali i njima slični.

Poketino voli tezu „ekipa je u stvaranju“: Vlasnici su razočarani, ali bi trebalo da nas podrže

Oli Votkins poslao Čelsi na 14. mesto, Liverpul i Brajton nastavili da prate Siti (VIDEO)

Stvar je u tome što je njihova sadašnja praksa u Čelsiju nešto što je običaj za američki sport i oni sada to seme žele da poseju u Evropi, pre svega na Ostrvu. I to se onima koji vole fudbal u Engleskoj nimalo ne dopada, štaviše beže od toga koliko god je moguće. Ali Poketina više ne čudi što mu posle svake utakmice Egbali dolazi u kancelariju kako bi razgovarali o aktuelnostima, bez obzira na rezultat. I to dodatno guši trenera koji je i ovako pod velikim pritiskom. Mada je sam pristao na takvu igru.

Ostrvski mediji otkrili su da je Poketino tokom pregovora da preuzme Čelsi pitao suvlasnički dvojac da li planiraju da rade ovo što sada rada. Tada je od njih dobio direktan odgovor da je to njihov modus operandi i da će morati da se pomiri sa tim ako želi posao na Stamford Bridžu. Sada se vidi da je njihova namera da uvek budu prisutni, da li u paru ili pojedinačno, da ne žele da budu u loži samo kada su velike utakmice. To sa sobom automatski povlači njihove odlaske u restriktivnu zonu i mada je Boli popustio pred kritikama, Egbali se još strogo drži principa koji narušava već poljuljani duh ekipe.

Uprkos lošim rezultatima Poketino još ima punu podršku Bolija i Egbalija. U to je uveren i posle Aston Vile, mada mu je stavljeno do znanja da haos u kojem se Čelsi nalazi mora da reši što pre. Dosad je “glavom“ jedino platio Bruno Saltor. Španac je stigao u stručni štab zajedno sa Grejemom Poterom, a ostao je i kod Poketina sve donedavno, kada mu je isplaćena otpremnina u vidu kompletnog ugovora i uručena zahvalnica. Ostali su sigurni, zasad... Vlasnički duo smatra da su brojne povrede bitan uzrok slabog početka sezone. Van stroja je čak 12 fudbalera među kojima su kapiten Džejms, te Nkunku, Fofana, Badijašil, Čaloba, Lavija, Čukvuemeka... Mada to i dalje ne može da objasni ili opravda katastrofalnu, bezidejnu igru Plavaca. Pogotovo ne posle više od milijardu evra potrošenih na pojačanja za godinu dana.

I pored nikad većeg troška, tim odavno ne deluje slabije, bez pravih asova kakvi su nekada bili Teri, Lampard, Drogba, Kol, Esijen, Azar... Nema pravih zvezda, a ni dovoljno iskustva za ovaj nivo fudbala. Samo potencijal koji su drugi pametno unovčili skupocenim prodajama, a Boli i njegovi saradnici vanvremenskim računom na pijaci na kocku stavili budućnost kluba i njegovu težinu u svetskim okvirima. Ako je Roman težio ka titulama i pobedama, američkim biznismenima je pohlepa, odnosno želja za profitom izgleda pojela ambicije. Da li je ovo sada nova Čelsijeva realnost ili će šokantno loš početak izazvati promenu u modelu funkcionisanja pokazaće naredni izlasci na tržište. Sada ostaje statistika koja je neumoljiva...

Čelsi je najslabiji tim Premijer lige gledajući napredni statistički parametar “očekivanih golova“ – teško je objasniti, ali ukratko kvalitet šansi za gol i verovatnoća da će se iste završiti pogotkom – jer je na minus 6,6 golova od očekivanog broja. Primera radi, Brajton je najbolji u takmičenju sa plusom od 5,4 gola po pomenutom “xG“ parametru. Čelsi se sada nalazi u društvu Notingem Foresta, Bornmuta i Aston Vile, a samo su Barnli i Luton zatresli mrežu manje puta ove sezone. Gledajući prethodnih 16 utakmica, uključujući naravno i prošlu takmičarsku godinu, Čelsi je zabeležio samo 14 golova! Dok se sve to dešava, Poketino javno kritikuje igrače, svaljuje krivicu na njih i traži da što pre preleže dečije bolesti kako bi rezultati konačno došli. Za sledeći meč neće imati na raspolaganju jedinog pravog špica Nikolasa Džeksona zbog petog žutog kartona, kao ni Mala Gusta jer je isključen protiv Vile.

Britanski mediji podsećaju da je poslednji put kada je Čelsi bio ovako loš pivo koštalo u proseku 40, a pakla cigareta 57 penija, dok je Tod Boli išao u vrtić. Jedan od dvojice verovatno najuticajnijih igrača u klupskoj istoriji Frenk Lampard imao je samo tri meseca kada je ta sezona 1978/79 počela. Ekipa koja je istu počela na gotovo sličan način kao današnja generacija kraj je dočekala na dnu tabele, sa samo 20 osvojenih bodova. Kapiten je bio legendarni Rej Vilkins.

Istorija nikako ne ide u prilog. I dalje ostaje aktuelna teza da ima dovoljno lošijih klubova i još je rano da se stvarno govori o mogućem ispadanju u Čempionšip, mada se navijači Čelsija uveliko u muci šale kako je njihov klub “ispao“ iz borbe za jedno od četiri vodeće pozicije. Totenhem i Arsenal, koji dele četvrto i peto mesto, već beže devet, a lider Mančester Siti čak 13 bodova...