Nepopularno mišljenje: Liga šampiona je ogoljena, teže protiv Brentforda nego Dortmunda

Nekada su Evropa i Liga šampiona bili obećana zemlja, mesto gde se išlo da se vidi šta znači najviši nivo. Danas, kako primećuje i bivši engleski reprezentativac Majka Ričards, Engleska je ta koja diktira standard. Ono što su nekada bila teška gostovanja u Ligi šampiona, danas su Brentford i Kristal Palas.

Ričards se priseća noći kada su ga napadali kao dva mlaznjaka Frank Riberi i Arjen Roben.
„Znao sam da dolazi nešto posebno. To je bio nivo iznad svega. Premijer liga je bila naporna, ali Evropa je bila nešto drugo. Tada si osećao strah i neizvesnost“, govori bivši bek Sitija za Dejli Mejl.

Ričards smatra da je u međuvremenu intenzitet Premijer lige značajno porastao, a da je u Ligi šampiona ostao na sličnom nivou.
"Ipak, taj svet nestaje. Napoliju, koji je svojevremeno zadavao Sitiju muke kada sam ja bio igrač, sa Kavanijem, Lavecijem i Hamšikom, današnji Siti prolazi lagano. Dortmund, nekada roj osa pod Klopovom komandom, danas deluje kao senka nekadašnje sile. Čak su i njihovi najbolji igrači, poput Džejmija Bajnoa Gitensa sada samo rotacija u engleskim klubovima. Za njih sada igraju Fabio Silva, Karni Čukvuemeka, Paskal Gros, sve su to dobri igrači, ali oni igraju tamo jer nisu mogli da budu standardni u timovima Premijer lige, a uzmite u obzir da je Dortmund jedan od najkvalitetnijih nemačkih timova".

Ričards ukazuje na određene simptomatične statističke podatke.
"Zvuči neverovatno i siguran sam da je nepopularno mišljenje izvan Engleske, ali Premijer liga je došla do tačke u kojoj su utakmice Lige šampiona lakši deo rasporeda. Engleski klubovi ove sezone su u prva četiri kola postigli 56 golova, primili samo 17. Kada se pojavi rezultat kao Karabag 2 – Čelsi 2, to je izuzetak, a ne pravilo. Prosečan kvalitet utakmice u Premijer ligi je veći nego u Ligi šampiona. U redu, u Ligi šampiona imate nekoliko derbi utakmica u sezoni, ali u Premijer ligi je 38 utakmica u sezoni u kojima znate da imate realne šanse da osvojite bodove".

Podseća Ričards na reči bivšeg selektora Engleske.
"Geret Sautgejt je još kao selektor upozoravao, tempo i intenzitet u Engleskoj su neuporedivi. U Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji ritam zavisi od protivnika: protiv Bajerna ili Pari Sen Žermena se stisne gas, protiv Augzburga ili Meca ide laganije. U Premijer ligi toga nema".

Navodi dvostruki osvajač Premijer lige dobar primer.
"Liverpul protiv Kristal Palasa je utakmica devetog protiv prvog, ali deluje kao rat i nemate predstavu ko će da osvoji koliko bodova. Slotov tim je bio pritisnut, izudaran, i na kraju poražen u samom finišu. Samo nekoliko nedelja kasnije, protiv Ajntrahta u Frankfurtu, tima sličnog renomea u Bundesligi, sve je bilo šetnja: 5:1, bez kapi znoja. Vidite da su sada lako izašli na kraj i sa Realom, a prethodno nisu znali šta ih je snašlo u utakmici sa Brentfordom".

Postavlja se pitanje, da li je to dobro za fudbal? Da li je normalno da Siti, Arsenal i Liverpul tretiraju Evropu kao poligon za oporavak?
"Danas je Evropa fragmentisana, a Engleska izolovani ekosistem snage i novca. Dok Premijer liga ubira plodove svoje globalne dominacije, Liga šampiona gubi ono što ju je činilo mitskom: osećaj nepredvidivosti, straha i veličine. Kada Brentford i Notingem Forest prete više nego Juventus i Dortmund, jasno je da su se karte na fudbalskom kontinentu drastično drugačije podelile".