Nigran masakr: Krvava porodična trauma Droa Fernandeza, novog bisera Pari Sen Žermena

Godinama ga već smatraju za jednog od najtalentovanijih bisera La Masije. Mesecima je već najavljivan kao sledeća velika zverka Barselone. Samo da bi kasno sinoć bilo ozvaničeno da 18-godišnji Dro Fernandez ide u Pari Sen Žermen, koji je Blaugrani uplatio 8.200.000 evra kako bi momka iz Galicije odveo u Francusku.

Naizgled ništa neobično: Dro je do sada odigrao samo 148 minuta raspoređenih na pet utakmica u dresu prvog tima Barse i u tako žestokoj konkurenciji pitanje je kako bi se dalje razvijao. A pitanje je i šta su mu sve obećavali na Parku prinčeva, jer ni tamo konkurencija nije ništa manje paklena.

No, Dro je navikao da se nosi sa izazovima. On je počeo loptu da mota još sa četiri godine u malenom Val Minoru iz Nigrana, gde mu je prvi trener bio nekadašnji igrač i skaut Barselone Hose Antonio Kovelo. Ali, ako se već vraćamo u rodni mu Nigran, moramo da se osvrnemo i na jednu mnogo drugačiju priču koja nema baš nikakve veze sa fudbalom.

Ali ima sa kriminalom, pohlepom, krvlju i porodičnom traumom. I ima sa Droom Fernandezom.

Jer Nigran je januara 1992. svedočio četvorostrukom ubistvu koje je potreslo to mirno mesto sa manje od 20.000 stanovnika.  Dro naravno nije bio ni rođen, on je na ovaj svet došao januara 2008. Ali je i pre rođenja bio obeležen tim događajem od pre 16 godina.

Tog 31. januara 1992. dva policajca ispisala su najkrvaviju priču Nigrana. Manuel Lorenco i Hezus Vela su, saznalo se kad su uhapšeni 1. februara 2004, ubili biznismena Davida Fernandeza, tada inače potpredsednika Selte, njegovu suprugu Pilar Sanroman, 23-godišnju mu ćerku Martu i kućepaziteljku Anu Izabel Kostas.

Bili su uniformisani, ukrali oružje iz policijske stanice, onda su porodicu 17 sati držali kao taoce tražeći da im se isplati 100.000.000 pezeta (hajde da kažemo da bi to bilo kao danas oko 2.000.000 evra, mada to nije sasvim tačna procena). Kad je David Fernandez preko saradnika uspeo da obezbedi 20.000.000 da mu donesu na kuću, razbojnici u policijskim uniformama su svejedno rešili da im ispale po metak u glavu.

Plan im je pokvarilo to što je preostalo dvoje dece, koje je bilo u kući uspelo da se odvaži i pobegne. Jedno kroz prozor. Oni su pozvali pomoć i ubrzo su policajci uhapšeni. Kasnije je Vela, pokušavajući sebe da spase, sve priznao i krivicu svaljivao na Manuela Lorenca, koji je inače bio u velikim dugovima.

No, nazad na nesrećnu porodicu. Rekosmo već da je dvoje dece srećom uspelo da pobegne. Jedno od to dvoje dece bio je Pedro. On je kasnije upoznao Filipinku Elu Mae i 2008. dobio sina – Pedra Fernandeza Sarmijenta. Poznatijeg po nadimku Dro. Unuka Davida Fernandeza i Pilar Sanroman. Bratanca takođe stradale Marte Fernandez.

Manuel Lorenco i Hesus Vela su 1996. osuđeni na ukupno 212 godina zatvora, ali su već novembra 2013. pušteni na slobodu jer je tada Evropski sud za ljudska prava naložio da se prestane sa sprovođenjem “Perot” prakse po kojoj se počiniocima najtežih dela svesno uskraćuju neka prava. Recimo, u vremenu kada su Lorenco i Vela bili osuđeni maksimalna zatvorska kazna bila je propisana na 30 godina (kasnije pomerena na 40), ali je njima svejedno (kao i Henriju Perotu po kome je ta praksa i dobila ime) suštinski bila odrezana doživotna robija. Sve dok Evropski sud nije rekao da to nije po zakonima i naložio njihovo puštanje na slobodu. I čak da se Manuelu Lorencu isplati 2.000 evra za sudske troškove.

Kad su izašli, Lorenco i Vela su prosto – nestali. Ali Galicija nije zaboravila, jer Nigran masakr je i danas najstravičniji zločin koji je zadesio tu oblast u poslednje tri i kusur decenije.