Nije svaki dan Remontada: Barsa plesala, uživala, igrala i stala na korak od čuda

Ne, ne možemo reći da je u finale Kupa kralja otišao bolji ili tim u boljoj formi. Ne, ne možemo reći da je Atletiko zaslužio da se nađe u konačnoj borbi za trofej, koji bi mogao da sanira brojne rane iz novije istorije.

Barsa je večeras plesala, igrala fudbal, rizikovala kao i obično u eri Hansija Flika. Barsa je uživala u fudbalu i bila personifikacija fudbala. Ali, na kraju je stala na korak od čuda, tek da shvati da nije svaki dan Remontada, niti je svaki dan PSŽ. Pamtiće se da je katalonski velikan na proste činioce razvalio defanzivno orjentisani Atletiko Madrid, ali je i pored pobede od 3:0 ostao bez prilike da osvoji još jedan trofej. Presudio je onaj meč u Madridu kada je Barsa ustala na pogrešnu nogu, a Atletiko igrao i preko maksimuma (4:0).

Skoro pola veka je prošlo otkako je jedan tim u Kupu kralja nadoknadio četiri gola minusa iz prvog meča. Barselona je sada bila jako, jako blizu. Međutim, ponovo smo videli na delu pragmatizam Dijega Simeonea. Ovoga puta tim iz Madrida nije želeo da učestvuje u igri, fokusirao se da samo prođe dalje. Trošio je minute i sekunde, meč na Nou Kampu nije bio dvosmerna ulica, kao u nekim ranijim okršajima Barselone i Atletika.

Možda je ishod prvog okršaja iz Madrida nagoveštavao da će se ovako nešto desiti. Ali, niko nije mogao da pretpostavi da će Atletiko biti tako pasivan. Barselona se od prvog minuta oslanjala na rasploženog Jamala, preporođenog Bernala i Kubarsija, koji je poslednju liniju domaćina držao na centru.

Barselona je davila i davila Atletiko. I davala golove u pravo vreme. Počev od 30. minuta, kada je Lamin Jamal napravio karakterističan dribling, prevario Ljorentea nečpodnošljivom lakoćom pokreta i servirao Bernalu zicer. Nije moglo da bude greške.

Branio je pokušaje Muso, spasavao je Pubil nekoliko puta... Međutim, morali su igrači Atletiko Madrida da se bore za vazduh. I pitanje je šta bi bilo i da li bi se ispisala istorija na Nou Kampu da Dijego Simeone nije imao raspoloženog Musa na golu. Argentinski čuvar mreže je na kraju imao pet odbrana. Dovoljno da bude ključna cigla u zidu Dijega Simeonea.

Ništa nije mogao kod penala Rafinje golman Atletika, ali je u drugom poluvremenu, kada mu je poslednja linija bila u krilu, branio sve što je išlo u njegov gol iz daljine. Nisu vredeli pokušaji Bernala, Jamala, kasnije i Rašforda. Do 3:0 Barselona je stigla u 71. minutu. Centaršut Kansela, u gol je skrenuo Bernal...

Trajali su minuti kao večnost za Atletiko. Spustili su se gosti na 20 metara od gola, napravili zid od devetorice igrača i sa samo usamljenim Serlotom na polovini terena. Imao je Norvežanin šanse da pobegne igračima Barselone, ali ga je uvek, u poslednjem trenutku, hapsio Kubarsi. Na drugoj strani videlo se da Barseloni nedostaje Levandovski, izostanak Frenkija fe Jonga naterao je Flika da koristi Pedrija i u finišu. Izgubila je Barselona na oštrini, ali je Jamal nastavio da beži Pubilu, da koristi prostor... Međutim, velike šanse za gol nije bilo. I pored 22 šuta, 14 kornera, ogromne inicijative.

Simeone se dovukao do prvog finala Kupa kralja još od 2013. godine. Sada mu ostaje lakši deo posla.

KUP KRALJA, POLUFINALE

Utorak

Barselona - Atletiko 3:0 (2:0) - prvi meč 0:4
/Bernal 29, 71, Rafinja 45 pen/

Sreda

21.00: (2,15) Sosijedad (3,35) Atletik Bilbao (3,45) - prvi meč 1:0

*** kvote su podložne promenama