S. MilićevićNikad manje Srba u LŠ, Hrvata ima duplo više, a zašto je tako?
Vreme čitanja: 13min | uto. 16.09.25. | 13:09
Sa Ljubinkom Drulovićem, nekadašnjim selektorom Srbije i jednim od naših rekordera po broju nastupa u elitnom takmičenju, analizirali smo problem koji svi u zemlji moramo da priznamo da postoji
Opet nam je umakla fudbalska Evropa za još jedan korak. Ne samo da ove sezone nećemo imati srpskog predstavnika u Ligi šampiona, nego u ligaškoj fazi takmičenja koja počinje ovog utorka od 18.45 časova neće biti nijednog kluba sa prostora bivše Jugoslavije. Prvi put posle četiri sezone, tek četvrti u poslednjih 15 godina.
Ono što mora da upali sve alarme u Fudbalskom savezu Srbije je činjenica da nikada manje naših igrača nije učestvovalo u elitnom takmičenju, uprkos tome što je od prošle godine Liga šampiona proširena na 36 učesnika. Samo su šestorica Srba registrovani ovog puta za nju - Dušan Vlahović, Filip Kostić (Juventus), Lazar Samardžić (Atalanta), Aleksandar Stanković (Klub Briž), Jug Stanojev (Kairat) i Vanja Milinković Savić (Napoli). Na ovaj spisak doduše ne možemo da dodamo i Ognjena Mimovića, čiji Pafos je debitant, pošto je on došao na pozajmicu na Kipar iz Fenerbahčea prekasno, kada je prozor za registrovanje igrača već zatvoren.
Izabrane vesti
Pritom, nije baš da se sva šestorica nadaju nekoj ozbiljnijoj ulozi. O statusu Vlahovića u Torinu smo mnogo puta već pisali, mada hrabri svakako to što je prošlog vikenda protiv Intera (4:3) prvi put u sezoni bio starter i zadržao se na terenu 73 minuta. Bila je to nagrada za dobru formu, pošto je u prva dva meča Serije A protiv Parme i Đenove bio strelac posle ulazaka sa klupe.
Njegov saigrač Filip Kostić je zato zabeležio samo jedan nastup, 28 minuta protiv Đenove. Iako mu je to bilo dovoljno da asistira upravo Vlahoviću za pobedonosni gol, protiv Intera je ostao na klupi. Juventus ovog utorka od 21.00 časova dočekuje Borusiju Dortmund, pa ćemo videti kakva im je uloga namenjena.
21.00: (2,03) Juventus (3,60) Borusija Dortmund (3,95)
Vanja Milinković Savić je ovog leta prešao iz Torina na pozajmicu u Napoli, a na prve dve utakmice u Seriji A je bio rezerva Aleksu Meretu. Tek je u prošlom kolu protiv Fjorentine (3:1) stao među stative i zabeležio debi, pa ima razloga da očekujemo da ga trener Antonio Konte uvrsti u ekipu i u četvrtak na gostovanju Mančester Sitiju.
Najveću minutažu od pomenutih srpskih igrača ove sezone imao je Aleksandar Stanković, s tim da je njegov Klub Briž odigrao znatno više mečeva (11) pošto belgijsko prvenstvo počinje ranije, a uz to je igrao i kvalifikacije. Sin jednog od srpskih fudbalera sa najviše nastupa u Ligi šampiona, Dejana Stankovića (87), bio je starter na svakoj od poslednjih pet utakmica Klub Briža, u kvalifikacijama protiv Glazgov Rendžersa (6:0) je postigao i prvi gol, tako da bi trebalo da i u ligaškoj fazi bi trebalo ima bitnu ulogu.
Nažalost, to ne možemo nikako da kažemo za Lazara Samadžića, koji je od početka sezone u Italiji proveo na terenu svega 21 minut. Od toga šest protiv Pize (1:1) i još 15 prošlog vikenda protiv Lečea (4:1), dok je celu utakmicu sa Parmom odgledao sa klupe. Prednost u Atalanti na njegovoj poziciji imaju Šarl de Ketelare i Mario Pašalić, tako je bilo i prošle sezone, a nema nekih naznaka da će se to u skorije vreme menjati, mada će šansi svakako biti.
KVOTE ZA OSVAJA LIGE ŠAMPIONA
Nekadašnji vezista Crvene zvezde, TSC Bačke Topole i subotičkog Spartaka Jug Stanojev je sa kazahstanskim Kairatom napravio ogroman poduhvat, pošto je od prvog kola kvalifikacija došao do Lige šampiona. Međutim, iako je u prvoj polovini kazahstanskog šampionata bio standardan prvotimac, od početka kvalifikacija je češće bio na klupi. Na osam utakmica Stanojev je sakupio 127 minut ana terenu, starter je bio samo u 1. kolu protiv Olimpije, a poslednja četiri minuta u plej-ofu protiv Seltika je odigrao kao levi bek. Zbog toga je nažalost veća verovatnoća da će trener Rafael Urazbahtin češće koristiti 26-godišnjeg Novosađanina u prvenstvu, a da će u Ligi šampiona i dalje imati smanjenu minutažu.
Ljubinko Drulović (©Starsport)Od njih šestorice, samo su trojica već igrali u najjačem klupskom takmičenju. Vlahović 16 utakmica, Samardžić osam, a Kostić šest. Stanković, Milinković-Savić i Stanojev su debitanti. Prošlo je vreme kada su srpski fudbaleri igrali bitnu ulogu i borili se za „ušati pehar“, zato je na ovu temu za Mozzart Sport pričao i jedan od igrača sa najviše nastupa u eliti, Ljubinko Drulović. Nekašnji igrač Porta i Partizana je odigrao 50 mečeva, i to u onom starom sistemu kada se generalno igralo mnogo manje utakmica.
„Slažem se, zabrinjavajuće je to što imamo malo igrača u velikim klubovima. To je očigledan znak nekog pada srpskog fudbala. Talentovana smo nacija, ali poslednjih godina imamo malo igrača generalno u najjačim ligama. Ranije smo imali gotovo pola reprezentacije. Pratim portugalski fudbal, kada pogledate 90 odsto njihove reprezentacije igraju za one najveće poput Mančester Sitija i Pari Sen Žermena. Kada igrate u velikom klubu naviknete se na to da pobeđujete, postane vam rutinski da igrate bitne mečeve i samim tim dođu i bolji rezultati reprezentacije. Čim vam nedostaje kontinuitet javljaju se problemi. Svojevremeno je meni trebalo u Portu tri godine da igram redovno u Ligi šampiona, od 1993. godine, da bih priliku da debitujem dobio tek 1996. Takva je bila konkurencija. Sada više to nemamo, jer retki su igrači koji uopšte igraju na tom nivou“, objasnio je Drulović.
A za početak Lige šampiona - BONUS! Odigraj tiket i pokupi svoj!
Veliki je problem što trenutno ni nemamo neki veliki broj fudbalera koji bi sada mogli da naprave transfer u top klub i da odmah zaigraju u prvoj postavi. Lako bismo ih sve nabrojali.
„Evo, Strahinja Eraković igra za veliki klub, u Zenitu, ali ne igra UEFA takmičenja zbog poznatog stanja sa ruskim fudbalom. Mladi igrači odu vrlo rano iz Srbije, pa ne mogu da se izbore sa pritiskom i očekivanjima u inostranstvu. Osim Strahinje Pavlovića, koji igra u Milanu standardno, nemamo mnogo reprezentativaca u velikim klubovima. Bez konkurencije, trenutno je Vlahović naše najveće ime, najskuplji igrač jednog Juventusa, ali iz poznatih razloga nije standardan. Dobro je što je počeo da daje golove, vraća samopouzdanje. Međutim, on je ušao u taj rizik sa ugovorom, pitanje je zbog toga koliko će igrati i kakvu ulogu će imati ove sezone. Juventus će svakako gledati da ga proda na zimu, kako bi povratio barem deo novca, a to sve samo može da utiče loše na njega“.
Lazar Samardžić i Hari Kejn (©Starsport)Od 23-godišnjeg Lazara Samardžića takođe očekujemo mnogo. Zasad, doduše, ne igra na nivou na kojem smo se nadali.
„Baš sam se pre nekoliko dana video sa Lazarom i malo smo popričali. Konkurencija na njegovoj poziciji u Atalanti je velika. Tvrdim da je on odličan igrač, ali je u situaciji da sam mora sam da se izbori za status prvotimca. Daj bože da svi ti igrači koje smo nabrojali budu standardni, da imamo za koga da navijamo u Ligi šampiona. Bilo bi idealno da imamo 15-20 njih, ali u ovom trenutku je realnost da Hrvati praktično imaju duplo više fudbalera od nas. Odgovornost je i na srpskim klubovima, potrebno je ulagati u našu decu, ne treba imati strah. Kada smo mi sa Partizanom 2003. godine ušli u Ligu šampiona preko Njukasla, 80 odsto ekipe su bili domaći igrači. Sada to više ne vidite. A, ko su bile najveće prodaje srpskhi klubova ovog leta? Naša deca. Međutim, kad odu mladi i bez velikog iskustva u prvom timu, mnogo je teško da u onakvoj konkurenciji u inostranstvu naprave nešto više“.
Srbija ima malo, a Hrvatska 11 fudbalera u klubovima iz Lige šampiona. Skoro duplo više. I, za razliku od naših, gotovo svi Hrvati igraju bitne uloge u svojim ekipama. I to onim najjačim, godinama se ne dešava da barem jedan njihov fudbaler ne zaigra u finalu.
Nema više Luke Modrića u eliti, pošto je prešao u Milan, ali i dalje je tu četvorostruki osvajač „ušonje“ Mateo Kovačić. Dobro, nećemo ga gledati u dresu Mančester Sitija još neko vreme, na bolovanju je zbog povrede ahilove tetive, ali njegov saigrač i sunarodnik Joško Gvardiol je standardan prvotimac u Sitiju.
Dalje, Josip Stanišić igra redovno za Bajern iz Minhena, 21-godišnji Petar Sučić je otkrovenje Intera i već je dvaput bio starter, a bez veterana Ivana Perišića ne možemo da zamislimo ofanzivu PSV Ajndhovena. Za 21-godišnjeg napadača Franju Ivanovića je Benfika ovog leta dala nešto manje od 23.000.000 evra, igra standardno za Portugalce i ako nastavi u ovom ritmu brzo ćemo ga videti u nekoj od najjačih liga. Pašalića smo već pomenuli, on ima prednost u Atalanti u odnosu na Samardžića, a pritom u reprezentaciji Hrvatske ni nije neki od najbitnijih igrača. Dok bi Samardžić kod nas trebalo da bude jedan od lidera…
Srbija barem ima više igrača u eliti od Bosne i Hercegovine (četiri), Crne Gore (tri), Slovenije i Makedonije (po jednog), mada moramo da napomenemo da su svi oni bitni igrači u svojim klubovima.
„Hrvati su godinama već nosioci u velikim klubovima. To daje taj kvalitet njihovoj reprezentaciji, zbog kog su i bili drugi i treći na svetu. Uvek se pojavi neki dobar igrač u velikom klubu. Čak i sada, kada je selektor Zlatko Dalić podmladio reprezentaciju, opet imaju igrače u najjačim ekipama. Ima tu mnogo faktora, a Luka Modrić je jedan od najbitnijih. Godinama je bio u Real Madridu, on je jedan sjajan fudbaler koji ume da prenese znanje na saigrače, pa su mlađi igrači stasavali uz njega. Evo, Sučić je odličan primer. To je taj kapacitet, ima veliki individualni kvalitet koji je usavršavao uz dobre saigrače. Važno je napomenuti i da je odigrao 75 utakmica pre nego što je otišao u Inter. Mnogo hrvatskih fudbalera su igrali sa Dinamom po nekoliko sezona u Ligi šampiona, pre nego što su nastavili da grade karijeru u inostranstvu. Mnogi su prvo otišli u uslovno rečeno manje klubove, tamo igrali standardno i doški do ovog nivoa. Jako je važno graditi postepeno karijeru“, smatra Drulović.
SRBIJA
Lazar Samardžić (Atalanta)
Aleksandar Stanković (Klub Briž)
Dušan Vlahović (Juventus)
Filip Kostić (Juventus)
Jug Stanojev (Kairat)
Vanja Milinković-Savić (Napoli)
HRVATSKA
Josip Šutalo (Ajaks)
Mario Pašalić (Atalanta)
Josip Stanišić (Bajern)
Franjo Ivanović (Benfika)
Dominik Kotarski (Kopenhagen)
Petar Sučić (Inter)
Joško Gvardiol (Mančester Siti)
Mateo Kovačić (Mančester Siti)
Mislav Oršić (Pafos)
Ivan Perišić (PSV Ajndhoven)
Fabijan Buntić (Karabag Agdam)
BOSNA I HERCEGOVINA
Sead Kolašinac (Atalanta)
Amar Dedić (Benfika)
Ivan Šunjić (Pafos)
Esmir Bajraktarević (PSV Ajndhoven)
CRNA GORA
Nikola Krstović (Atalanta)
Vasilije Adžić (Juventus)
Marko Janković (Karabag Agdam)
SLOVENIJA
Jan Oblak (Atletiko Madrid)
MAKEDONIJA
Eljif Elmas (Napoli)
„Krivci“ za mali broj igrača u top ligama su po njemu i Partizan i Zvezda, koji se u evropskim takmičenjima nisu toliko oslanjali poslednjih godina na domaće igrače. Međutim, krivi su i sami fudbaleri sa lošim izborom klubova.
„Dušan Tadić je primer pravog profesionalca, nešto što je Modrić u Hrvatskoj. Igrao je u Tventeu, pa Sautemptonu i na kraju Ajaksu. Na tom najvišem nivou. Setite se samo kako je igrao za Sautempton i Ajaks, pamti se još onaj dvomeč protiv Real Madrida… Sve se to odrazilo i na igre naše reprezentacije. On i Aleksandar Mitrović su imali ogroman uticaj. Da, fudbal je timska igra, ali neke utakmice su praktično sami su pobeđivali. Ubedljivo su najzasluženiji za plasmane na Svetska prvenstva. Sada više takvog igrača nemamo“.
Konkretno...
„Mnogi naši igrači nemaju kontinuitet. Da budu fizički fit, da bi mogli da pruže maksimum. Naši igrači nemaju taj ritam utakmica. Evo, Veljko Milosavljević je možda pogodio sa izborom, otišao u manji engleski klub koji ga je odmah stavio da igra. To je dobar put. Bornmut je već pokazao da daje šansu mladim igračima. Međutim imamo tako i Andriju Maksimovića i Kostu Nedeljkovića, koji su veliki talenti, ali treba da nadograde to u modernom fudbalu. Biće im potrebno neko vreme. Malo utakmica odigrali u Zvezdi i napravili ogromne transfere, ali zasad ne igraju u Lajpcigu. Sada moraju da budu maksimalno ambiciozni pre svega. Klub sigurno ima viziju, nije ih slučajno kupio. Možda im treba neko vreme za adaptaciju“.
Malo smo otišli i od teme Lige šampiona, jer kada već pričamo o reprezentaciji činjenično stanje je da veliki broj naših igrača nastupa u Aziji.
„Solidne su azijske lige, ali u Evropi se igra najbolji fudbal. Više je taktički, fizički zahtevan, jednostavno najteži. Azijske ekipe ne mogu da priđu evropskim, jer i dalje i pored toga što su doveli veliki broj poznatih igrača timovi su im miks sa domaćim fudbalerima. Saudijska Arabija je pravila velike investicije, zbog Mundijala 2034. je buknulo poslednjih godina. Radi se planski. Mnogo naših igrača otišlo u i u Saudijsku Arabiju i u Emirate. To je stvar izbora. Za igrače koji imaju više od 30 godina to je normalna i dobra opcija, da se finansijski još malo obezbede. Međutim, transfer Jan Karla Simića, me je iznenadio, to što je sa 20 godina otišao u Al Itihad. Po meni je on odličan igrač, mlad je, bio je naš A reprezentativac. Verovatno računa da će da prođe dobro dve-tri godine finansijski, pa da se onda vrati u Evropu. Simić je igrač koji je imao sve da napravi ozbiljnu karijeru, igrao u Belgiji, koja je odlična liga za talentovane fudbalere. I to u velikom klubu, Anderlehtu. Međutim, verovatno ni Anderleht ni on nisu mogli da ispuste ovu ponudu Al Itihada, ne mogu da ih osuđujem... Mislim samo da mladi imaju bolju fudbalsku perspektivu u Evropi. Po meni je Azija ipak za malo iskusnije igrače“.
Ljubinko Drulović i Sergej Milinković-Savić (©Starsport)Da se vratimo na Ligu šampiona i još neka ne tako prijatna poređenja Srbije i Hrvatske. Dok nijedan srpski trener ne vodi klub u eliti, a samo dvojica (Veljko Paunović u Ovijedu i Kosta Runjaić u Udinezeu) uopšte rade u Ligama petice, trojicu Hrvata ćemo gledati pored aut linije u Ligi šampiona. Niko Kovač vodi Borusiju iz Dortmunda, Ivan Jurić Atalantu, a Igor Tudor Juventus.
Nameće se logično pitanje, da li je hrvatska fudbalska struka toliko bolja od srpske ili su neki drugi faktori uticali na to?
Drulović smatra da ima više detalja koji su doveli do toga da trenutno možemo da zavidimo Hrvatima.
„Hrvatska reprezentacija je u prethodnom periodu pravila odlične rezultate i to nije prošlo nezapaženo u svetu. Kao što danas imate mnogo Španaca i Portugalaca u najjačim ligama, jer oni su zaista dobri treneri, tako imate i Hrvata. Kada vama reprezentacija pravi dobre rezultate skače cena svima. Nažalost mi nemamo nijednog trenera u Ligi šampiona, samim tim ni priliku da se dokažemo. Velika je konkurencija. Hrvate su izbacile dobre igre njihovih klubova i reprezentacije. Međutim, to gde radite je i individualna stvar trenera. Važni su kontakti, poznanstva.. Ali opet, kada pogledamo masovnost, pogotovo proporcionalno sa veličinom države, moramo da konstatujemo da je to ozbiljna trenerska škola. Zato uvek kažem da je dobro kada naši treneri prave dobre rezultate u Evropi i svetu, jer svima nama otvaraju vrata“, kazao je Drulović.
SRBI SA NAJVIŠE NASTUPA U LIGI ŠAMPIONA
87 – Dejan Stanković (Lacio, Inter)
64 – Branislav Ivanović (Čelsi, Zenit)
62 – Predrag Đorđević (Olimpijakos)
57 – Aleksandar Kolarov (Lacio, Mančester Siti, Roma, Inter)
56 – Nemanja Matić (Benfika, Čelsi, Mančester Junajted)
52 – Nemanja Vidić (Mančester Junajted)
50 – Ljubinko Drulović (Porto, Partizan)
A za sada, vrata su mahom zatvorena većini… Jedan od retkih srpskih trenera koji bi u bližoj budućnosti mogao da dobije šansu u Ligama petice je Aleksandar Kolarov, koji je trenutno pomoćnik Kristijanu Kivuu u Interu.
„Kolarov ima ambicije da bude prvi trener. Međutim, gde će i kada krenuti zavisi i od sreće, poznanstva, rezultata drugih… Moraju da se poklope neke stvari. U Srbiji je problem što klubovi vrlo lako menjaju trenere, imam utisak kada ih biraju da ni ne razmišljaju na duže staze i šta mogu da dobiju sa njima. Nego, jedan-dva poraza i odmah smena, jer tako je najlakše“.
I na kraju konstatacija da Drulovićev broj od 50 nastupa u Ligi šampiona neće skoro niko da obori. Rekorderi Dejan Stanković (87), Branislav Ivanović (64) i Predrag Đorđević (62) su još nedostižniji. Moraće da prođe nekoliko godina čak i u idealnim okolnostima da bismo pričali o ovim rekordima.
„Nije sve tako crno, ulaziće u budućnosti opet klubovi sa ovih prostora u Ligu šampiona. UEFA je kroz promenu sistema dala šansu za nas sa istoka Evrope da se lakše pojavljujemo u Ligi šampiona. Sada je nažalost Pafos eliminisao Crvenu zvezdu, ali potpuno zasluženo. Zvezda nije odigrala dovoljno dobro da bi igrala u eliti. Liga Evrope i Liga konferencije su možda malo više takmičenja po našoj meri. Tu možete i da se pitate za nešto. A što se tiče naših u Ligi šampiona, hajde da kažemo da je Vlahović možda najbliži tome da me preskoči po broju nastupa. Ima mogućnost da još barem 10 godina igra u najjačim klubovima, videćemo gde će otići na leto. Svi rekordi su tu da se obore“, u optimističnom tonu je završio razgovor za Mozzart Sport Ljubinko Drulović.
KLUBOVI IZ BIVŠE JUGOSLAVIJE U LIGI ŠAMPIONA
2025/2026: /
2024/2025: Crvena zvezda, Dinamo
2023/2024: Crvena zvezda
2022/2023: Dinamo
2021/2022: /
2020/2021: /
2019/2020: Crvena zvezda, Dinamo
2018/2019: Crvena zvezda
2017/2018: Maribor
2016/2017: Dinamo
2015/2016: Dinamo
2014/2015: Maribor
2013/2014: /
2012/2013: Dinamo
2011/2012: Dinamo
2010/2011: Partizan
LIGA ŠAMPIONA - 1. KOLO
Utorak
18.45: (2,03) PSV (3,60) Union Sen Žiloaz (3,90)
18.45: (4,80) Atletik Bilbao (3,70) Arsenal (1,80)
21.00: (1,90) Totenhem (3,85) Viljareal (4,10)
21.00: (1,40) Real Madrid (5,40) Karabag (13,00)
21.00: (1,22) Benfika (6,50) Karabag (13,00)
21.00: (2,03) Juventus (3,60) Dortmund (3,95)
Sreda
18.45: (1,85) Slavija Prag (3,60) Bode Glimt (4,30)
18.45: (1,45) Olimpijakos (4,40) Pafos (7,50)
21.00: (1,50) PSŽ (4,50) Atalanta (7,25)
21.00: (1,67) Bajern (4,25) Čelsi (4,85)
21.00: (1,62) Liverpul (3,90) Atletiko Madrid (5,60)
21.00: (4,10) Ajaks (3,50) Inter (1,90)
Četvrtak
18.45: (3,20) Kopenhagen (3,40) Leverkuzen (2,25)
18.45: (2,80) Klub Briž (3,40) Monako (2,50)
21.00: (2,10) Ajntraht (3,50) Galatasaraj (3,40)
21.00: (1,08) Sporting (12,00) Kairat (25,00)
21.00: (1,70) Mančester Siti (3,60) Napoli (5,30)
21.00: (3,15) Njukasl (3,50) Barselona (2,20)
***kvote su podložne promenama
.jpg.webp)