Niko nikad nije nameštao kao Skenderbeg: Čudili se i protivnici, glava operacije ministar finansija?

Navijači su izlazili i na ulice, molili UEFA da im: “Ne ubija san”. Ali, kad i tradicionalno troma Evropska fudbalska federacija, tromija i od Evropske unije, u izveštaju u kojem objašnjava odluku da klub izbaci iz međunarodnih takmičenja na period od 10 godina, navede da “niko nikad u fudbalu nije nameštao kao Skenderbeg” jasno vam je da vapaj običnog navijača neće biti uslišen.

Šestostruki prvak Albanije biće “streljan” za primer. Godinama već iz Niona upozoravaju da je nameštanje utakmica najveći problem modernog fudbala. Posebno u siromašnim zemljama u kojima su pojedini klubovi tako i preživljavali. Red je da se tome stane na rep.

Odluka doduše još nije zvanično objavljena, ali već neko vreme cirkuliše po Albaniji, a široj javnosti joj je u današnjem tekstu na Gardijanu predstavio novinar Nik Ejms, uz pomoć kolege sa lokala Ermala Kuke.

Detalji su zastrašujući.

UEFA u suštini navodi da je Skenderbeg bio u službi organizovanog kriminala. Identifikovano je, verovali ili ne, čak 53 utakmice na kojima je Skenderbeg štelovao rezultat kako bi zaradio na kladionicama. Sve su odigrane u periodu od novembra 2010. do aprila 2016, a inspektori UEFA akcenat su stavili na četiri meča.

Dve iz kvalifikacija za Ligu šampiona u sezoni 2015/2016. i dve iz grupne faze Lige Evrope u istom ciklusu takmičenja. Kaznu su uslovili nalazi Uefinog sistema za prevare prilikom klađenja (BFDS). Uz to, nezavisna komisija trenera je dala svoje mišljenje o celom događaju, a unajmljena je i kompanija sa strane da proveri sve rezultate. Skenderbeg je, inače, već bio suspendovan na godinu dana u sezoni 2016/2017. Tu kaznu “overio” je i Sud za arbitražu u sportu. Ova nova je ipak sasvim druga dimenzija.

Skenderbeg je optužen da je “manipulacijom pokušao da pribavi kriminalan profit od klađenja” i to na “čudesnom, globalnom nivou”. Zaradio je milione dolara. U izveštaju se, navodi dalje Gardijan, dodaje da klub “nema nikakvo poštovanje prema integritetu sporta”, te da je osmislio visoko organizovanu strukturu kako bi kroz klađenje zaradio ogroman novac. Klub je naravno sve negirao.

Da se vratimo na sporne utakmice. Prvo gostovanje kod Sportinga, pa sudar sa moskovskom Lokomotoviom kod kuće. U Lisabonu poraz od 1:5, protiv Moskve 0:3. Na prvi pogled ništa sumnjivo, međutim Albance su odale “preterane i nelogične” opklade u finišu tih mečeva. U prvom slučaju, ogroman novac je uložen na tip da će se meč završiti sa barem šest postignutih golova. I sve u trenutku kada su Portugalci vodili sa 4:0, pa se očekivalo da povuku ručnu. Protiv Lokomotive još drastičniji primer. Vodili su Rusi sa 1:0, a onda su krenule uplate na golove. Pet minuta pre kraja. Umar Nijase je u 88. minutu pogodio za 2:0, u 90. i Aleksandar Samedov za konačnih 3:0.

Protivnici ništa nisu ni znali. Iz izveštaja se da zaključiti da im se Skenderbeg, uličnim žargonom, sklonio sa puta. Možda se i najbolje to vidi na sledećoj utakmici.

Kvalifikacije za Ligu šampiona, Skenderbeg u prvom meču dobija Krusejders sa 4:1, u Severnoj Irskoj vodi sa 2:1, prima golove u drugom, pa trećem minutu sudijske nadoknade i na kraju gubi sa 2:3. Baš pre tih golova Krusejdersa, izveštaj UEFA primećuje: “nečuvene primere sumnjivog klađenja uživo (live), minimum nekoliko stotina hiljada dolara”. Krusejdersu su dva gola i poništena. Posle utakmice golman severnoirskog tima Šon O’Nil na Tviteru piše: ”Ako Uefa ovo ne istraži nešto nije u redu”. Taj tvit je uvršten u dokazni materijal.

Algoritam pomenutog BFDS-a je utvrdio da je od uvođenja tog sistema 2009. godine Skenderbeg imao više nego dvostruko više sumnjivih utakmica nego bilo koji drugi klub. Uefa je unajmila i nezavisnu britansku firmu da istraži 10 od tih utakmica i rezultati su bili isti.

Komisija trenera, među kojima je i bio asistent Lestera Majkl Eplton, utvrdila je, samo primera radi, “odvratno” i “sramno” ponašanje protiv Krusejdersa ili “nekoliko sumnjivih trenutaka” protiv zagrebačkog Dinama.

A kako je sve počelo? Klub je januara 2010. godine pred ispadanjem, predsedničku funkciju preuzima Agim Zećo ga je održao u elitu, a potom i pokrenuo niz od pet uzastopnih titula. Problemi sa lažiranjem utakmica kreću već od novembra iste, 2010. godine. U organizaciji celog posla ključne uloge navodno su imali i Ardjan Tajan, koji je 2012. seo u predsedničku funkciju umesto Zeća, pa i bivši ministar finansija Albanije Ridvan Bode?! Bode je, prema navodima UEFA, ključni donor cele operacije. Gardijan citira da je baš Bode taj koji “ima moć, veze i znanje da utiče na rezultate Skenderbegovih utakmica i da je... to radio godinama”. Takaju se na dušu stavljao to što je tražio protivnike za prijateljske utakmice na kojima bi se zarađivalo i da je koristio veze sa igračima kako bi uticao na njihove poteze na terenu.

Obojica su, naravno, u izjavama za Gardijan negirali optužbe. Isto su uradili i igrači koji su se prema saznanjima UEFA omrsili na nameštanju utakmica, 40-godišnji golman Orges Šehi, koji je još u klubu, pa i defanzivac Tefik Osmani.

Ipak, UEFA je izgleda rešena da istera sve na čistac, a Skenderbegovim šansama da se odbrani ne pomaže ni to što im je nacionalni fudbalski savez, baš zbog nameštanja utakmica, već uzeo titulu iz sezone 2015/2016. i oduzeo im 12 bodova za naredni ciklus. Taj proces je još pred Sudom za arbitražu u sportu u Lozani.

Podsetimo, prošlog meseca UEFA je saopštila i da su njeni inspektori dobijali pretnje smrću nakon što je izveštaj procurio u javnost.

Konačna odluka još se čeka, ali Skenderbegov položaj ne izgleda dobro. Običan navijač može samo da se nada da tu neće biti kraj i da će po istom principu stradati i svi drugi koji su opoganili ugled fudbalske igre.

Foto: Action images