Nikola Simić: Niti je sve u redu kad pobeđujemo, niti smo blizu maksimuma

Od nekoga za koga se nije smatralo da će brzo dobiti šansu u prvom timu (u tom momentu tek napunio 17 godina), do toga da iza sebe ima već tri večita derbija i da je profilisan kao startni štoper Partizana, kao što bi trebalo da bude i u meču protiv OFK Beograd Mozzart Beta (18.30, Arena Premijum 1). Sve za nešto više od godinu dana, toliko se brzo promenio u život i karijera Nikole Simića. Čak deluje da je i on sam iznenađen takvim spletom događaja.

Kako da ne bude, do pre šest meseci je bio deo omladinske selekcije crno-belih koja je beležila katastrofalne rezultate i nalazila se u donjem delu tabele. Mladi štoper je uz kapitena Dimitrija Jankovića i sadašnjeg saigrača Ognjena Ugrešića bio jedina svetla tačka posrnulog tima. Uprkos svemu lošem, Simić je dobio priliku i istu oberučke zgrabio. I ne planira da je pusti.

Ove sezone je odigrao svih osam utakmica u Superligi, skupio je 1072 minuta u svim takmičenjima, samo Marko Milošević i Milan Roganović imaju više, dok je prošle imao duplo manje (500) na devet susreta. Od momka koji sporadično ulazi u igru, ili ne ulazi uopšte, Simić je postao neizostavni član startnih 11 kod Srđana Blagojevića.
„Nisam mogao da zamislim na početku zimskih priprema da ću odmah debitovati. Bila je priča da ću se vratiti u omladince, a odigrao sam prvi meč za seniorski tim Partizana protiv Spartaka. To je ogromna čast i nisam mogao da pretpostavim da će biti promovisan toliko brzo. Ova sezona je počela malo lošije, baš zbog toga, nije bilo realno da ću biti starter u svakoj utakmici. Valjda je to postupak, da veruješ u sve što radiš i da će se to ispuniti ako si posvećen. Bitno je da su svi spremni da budu bačeni u vatru, kao što je bio slučaj sa mnom kad se povredio Mateja Milovanović“, rekao je Simić na početku razgovora za Mozzart sport.

Potvrda vrlo dobre forme došla je u večitom derbiju. Iako najmlađi na terenu, Nikola je odigrao najbolji meč u mladoj karijeri i ostavio sjajan utisak uprkos porazu (1:2). Momak sa Uba je vodio veliku borbu sa klasom od igrača kakva je Marko Arnautović.
„ Bilo je mnogo teško čuvati ga. Inteligentan igrač, zna da se postavi. Čuo sam za pohvale na moj račun, prijaju mi, zadovoljan sam kako sam odigrao, ali ostaje žal za rezultatom. Sad nema nazad, guramo sve jače, koliko već u sledećoj utakmici“.

©Starsport

Od početka sezone se govori o tome da Partizanu nedostaje iskusan štoper, koji bi komandovao odbranom kao svojevremeno Mladen Krstajić ili Bojan Ostojić, kao stare kajle. Baš zbog toga se čini da je na Simiću, kao najmlađem, još veći teret.
„Ne gledam na taj način, da sam najmlađi, imam Stefana Milića pored sebe, s kojim se dobro kapiram. Stariji je Milić od mene, ima 25 godina. Mnogo mi pomaže tokom igre, kako savetima, tako i ostalim stvarima, usmerava me. Na terenu i van njega, dosta komuniciramo“.

Navijače je najviše kupila homogenost ekipe. Nije u Partizanu to bio slučaj u prethodnom periodu, ali datira iz perioda kad su svi momci, uključujući i Simića vojevali bitke po terenima kadetske i omladinske lige. Čim je postalo jasno da će dobiti šansu, bili su spremni kao zapete puške.
 „Sanjali smo o tome. Koliko puta smo pričali u svlačionici, dok smo bili omladinci ili kadeti „e, šta će biti kad mi jednom zaigramo za seniore“. Svi se dugo poznajemo, imamo odličnu konekciju. Bili smo spremni da uletimo, a opet, svesni pritiska zato što igramo u najvećem klubu na Balkanu, zato što smo od malena uz Partizan“.

Jedan od najmlađih timova u istoriji Parnog valjka je pobio tezu kako je omladinska škola presušila i da prozivod sa etiketom „made in Zemunelo“ više nije u modi. Kad ono, u startnih 11 kod trenera Srđana Blagojevića petorica, nekad čak i šestorica momčića odraslih na terenima SC Teleoptik.
„Smetalo nam je i nije bilo svejedno, zato što smo bili svesni kvaliteta i koliko vredimo. Znam da prethodnih sezona nije bilo uobičajeno da mi koji smo klinci dobijemo šansu, samim tim, ne možemo da se probijemo. Sad se to promenilo, klupski plan je da mlađi igrači što više igraju. Nadam se da su navijači zadovoljni“.

LEKCIJE IZ GEOGRAFIJE NA PUTU ZA BEOGRAD

Pre samo dve godine situacija je bila drugačija. Simić je, kao još sedmorica momaka iz sadašnje ekipe učestvovao u Ligi mladih igrajući utakmice protiv Univerzitatee iz Krajove, Šerifa i Brage. Mečeve u Humskoj je tada pratilo 400, možda 500 ljudi. Iste te igrače je protiv Oleksandrije u kvalifikacijama za Ligu konferencije gledalo 27.000 Grobara. Kao da je neko pucnuo prstima i sve promenio.
„Nestvaran osećaj je igrati pred tolikim brojem navijača. Moram da im se zahvalim što dolaze u tolikom broju i da ih pozovem da nastave. To što ste rekli, 300, 400 ili 500 ljudi, da se ne lažemo – mi smo bili omladinci. Velika je razlika između meča Omladinske lige, Lige mladih i evropskih utakmica. Ljudi čekaju godinama da Partizan uđe u Evropu, pogotovo da klinci dobiju priliku. Naša mladost i borbenost osvojila je navijače, ginemo jedni za druge, stvarno je tako i ljudi prepoznaju. Nastavićemo to da pružamo na svakoj utakmici“.

Na 14 mečeva od početka sezone, Partizan ima devet pobeda, dva remija i tri poraza, od toga dva u Evropi, protiv AEK-a iz Larnake na Kipru (0:1) i Hibernijana u Humskoj (0:2). Primera radi, prethodne sezone, sa dosta iskusnijom ekipom, na istom uzorku, zabeležio je četiri pobede, tri remija i čak sedam poraza. Veliki iskorak.
„Svi mi koji smo tu od ranije i koji dugo treniramo zajedno znali smo šta možemo i uopšte nismo razmišljali o tome da li ćemo igrati loše. Ginuli smo za klub i bili svesni da ćemo negde probiti led i to se desilo u Pančevu protiv Železničara golom u nadoknadi vremena. To je bio znak da radimo jače“.

©Starsport

Pozitivna energija, talenat, hrabrost i sportska drskost da se igra napadački, ko god da je sa druge strane, raduju Grobare. Možda najviše od svega im prija kad vide ekipu koja ima – karakter. Još jedan od resursa koji su nedostajali nekim prethodnim timovima Partizana. Zato nema pogrdnih reči ili zvižduka sa trbina kad se pogreši, nego aplauza i podrške.
„Tako smo učeni od prvog dana kad smo došli u Partizan, to su nam usadili treneri. Koliko god grešili, da nikad ne padnemo, nego da to što pre zaboravimo i guramo jače. Verujte mi, svi momci u ovoj ekipi su karakterno jaki.“

Od početka sezone do danas, svaki fudbaler Partizana izgleda bolje, taktički unapređenije. Za Simića se šuškalo da su skauti Olimpijakosa došli na večiti derbi da gledaju upravo njega. I nije samo talenat iz „klase 2007“ napredovao, nego čak i igrači koji su prethodne sezone bili ili u drugom planu, ili su prosto – bili loši. Čime li je to Blagojević kupio igrače?
„Ne bih rekao da nas je kupio, mi imamo sjajan odnos sa njim. Relacija između igrača i svih članova stručnog štaba je izuzetna. Na primer, nije da je sve u redu ako pobedimo utakmicu. Ne! Blagojević nas više kritikuje kad pobedimo, nego kad izgubimo, a igrali smo dobro. Na primer, na gostovanju Napretku smo slavili 7:2, bio je zadovoljan pobedom, ali igrom nije. Izvukao je sve što nije valjalo i na tome smo radili svakodnevno. Uspeo je da izvuče mnogo iz nas, ali maksimum, mislim da nismo ni blizu toga“.

Prelaz sa omladinskog na seniorski fudbal često znači manje prostora za grešku, što nekim igračima, naviknutim na malo neobavezniju igru, nikako ne odgovara.
„Greške na seniorskom nivou su vidljivije od onih u omladinskom. Kad ste klinac, ne igrate za bodove, cilj je samo da što bolje igrate, pobedili, izgubili, nema veze. U seniorima se računa samo pobeda, pogotovo ako ste u klubu kao što je Partizan. Zato bi grešaka trebalo da bude što manje. U suprotnom, kazna će biti surova“.

Nikola Simić više nije samo perspektivni kadet ili omladinac. Ljudi iz sveta fudbala su u međuvremenu za njega i te kako čuli, postao je popularan među onima kojima je crno-bela boja pri srcu.
„Pre nekoliko meseci niko nije znao za mene, a sada me ljudi prepoznaju kad me vide na ulici. Bilo je momenata da mi priđu u gradu, pozdrave me, pitaju za fotografiju. Drago mi je što je tako, prija mi“.

©Starsport

Momak rodom sa Uba prošao je stazom kojom mnoga deca iz unutrašnjosti koračaju ka Beogradu, kako bi bili redovni na treninzima i utakmicama. A na tom put nije zapostavio obrazovanje.
„Dolazio sam na treninge svaki ili svaki drugi dan. U školi bih preskočio dva ili tri časa, posle čega bi me otac vozio za Beograd. Sećam se da sam u toku jednog puta imao domaći zadatak iz geografije i da sam sa tatom u kolima učio od Uba do Beograda i nazad. Srećom, on dobro poznaje taj predmet pa mi je pomogao. Morao sam da se spremim, jer sam imao odgovaranje. Na kraju sam dobio dobru ocenu, ha-ha-ha. Sve je to trajalo dok nisam postao član pionirske selekcije. Tad sam se preselio za Beograd i počeo da živim sam“.

RUSKA VOJSKA NA GRANICI, PUŠKE, KALAŠNJIKOVI

Još jedan detalj privlači pažnju. Čelnici kluba, pre svih Danko Lazović i Predrag Mijatović, a često i RasimLjajić, ne samo da gledaju svaku utakmicu (Miloš Vazura i Milorad Vučelić ponekad nisu radili ni to), nego prisustvuju treninzima seniorskog tima i razgovaraju sa fudbalerima.
„Sa Peđom je malo drugačije, tu je odnos veoma profesionalan, dok je sa Dankom ponekad i drugarski, što je normalno, zato što je malo mlađi. Uvek priča sa nama, daje nam savete. Sjajan odnos imamo sa obojicom, dosta nam pomažu da napredujemo kroz priču, sastanke, podršku...“

Kad je već bilo reči o Ligi mladih, postoji zanimljiva situacija sa puta za Moldaviju kad je ekipa Nenada Stojakovića igrala protiv Šerifa u Tiraspolju.
"Putovali smo 21 sat autobusom. Šta se dalje dešava, dolazimo na jedan deo puta koji nije granica, već kontrolni punkt. Prilazi nam čovek, mislim da je bio Rus, ulazi u autobus sa mitraljezom, a oko nas, vojska na sve strane, tenkovi, ljudi sa puškama, kalašnjikovima. Mi smo bili kao „gde smo ovo došli, šta je ovo“. Na kraju je izbila zbrka između nas igrača pa je trener morao da nas smiruje. Nije nam bilo dosadno, nismo spavali tokom puta, stalno smo imali neku zanimaciju“.

Bila su to drugačija vremena za klub iz Humske. Uprkos tome što su omaldinci i kadeti u istoj sezoni osvojili titulu. Tadašnja uprava nije tome davala na značaju. Neki igrači su razočarani napustili crno-bele, ali Simić na to nije ni pomišljao.
„Nisam imao ponude, a da ih je bilo, ne bi ih prihvatio. Partizanovac sam od kad znam za sebe, ni u malom mozgu nisam imao pomisao da napustim klub. U glavi mi je samo bilo da igram za seniorski tim. Ostvarilo mi se“, rekao je Simić na kraju razgovora za Mozzart Sport.