F. VeselinovićNisam A liga, al‘ mogu da pogledam: I u igrici možeš napred samo ako podesiš na „world class”
Vreme čitanja: 4min | pon. 24.03.25. | 10:44
Liga nacija je takmičenje krojeno za Srbiju - objektivno Orlovi ne pripadaju elitnom društu, ali prisustvo u njemu je važan faktor fudbalskog napretka.
Na pragmatičnost, opreznu igru apsolutno smanjenog rizika, ali napadačkih potencijala, na borbenost, na faktor sreće, Srbija je opstala u A diviziji Lige nacija. To znači da će Orlovi i u sezoni 2026/27 ponovo biti deo evropskog fudbalskog krema.
Da li im je tu mesto?
Izabrane vesti
Objektivno nije. I sam selektor Dragan Stojković je nakon sinoćnog podviga protiv Austrije priznao da je B divizija više po meri Srbije.
Da li je za budućnost reprezentacije dobro da bude u elitnom društvu?
Dakako. Pa ni na video igrici , FIFA i PES, nećete napredovati ako težinu rivala konstantno podešavate na Semi-pro ili Professional. Nećete biti bolji igrač dok se ne okuražite da udarite na moćnijeg protivnika, da podesite „world class“ ili „legendary režim“. Isprva ćete glatko gubiti, poneku će te utakmicu uspeti da preživite, a vremenom ćete uspevati da se ravnopravnije uhvatite u koštac sa rivalom. Nije sparing sa elitom jedini faktor na putu ka fudbalskom napretku, ali nije ni nevažan.
Zato kafanski argumenti „Ma šta će nam ta A Liga nacija, bolje da igramo u B i da budemo konkurentni, nego da nas maltretiraju u A diviziji”, ne stoji na čvrstim nogama. Slično onome kada se navijači Crvene zvezde pitaju da li je bolje da igraju Ligu šampiona bez objektivnih šansi za nokaut fazu i uz bojazan od teških poraza, ili da nastupe u Ligi Evrope sa većim apetitom i ambicijima.
Za početak, Srbija se u društvu Španije, Danske i Švajcarske nije obrukala. U septembru nije doživela fijasko u Beogradu kakav joj se predviđao, iako je koji mesec kasnije u Kordobi samo statirala i mogla daleko ozbiljnije da nastrada od tadašnjih 3:0. Pokazala je da kao trenutno 18. selekcija UEFA rang liste, može da igra sa bolje pozicioniram timovima. Ne, da ih nadigra, ali da igra, pa makar to neretko bilo na granici fudbalske dekadencije, bez nagoveštaja želje da se nešto kreativno osmisli.
Kako bilo, od začetka Lige nacija u sezoni 2018/19 do danas, pokazalo se da je takmičenje koje je uglavnom „pojelo” termine za prijateljske okršaje reprezentacija, postalo takmičenje idealno za Srbiju, naslednicu Jugoslavije koju su nekoliko decenija unazad u Evropi prepoznavali kao šampiona prijateljskih utakmica.
Od rođenja Lige nacija, Srbija u njoj, makar gledajući rangove koje je prošla uglavnom napreduje, odnosno ne stagnira. Počeli su Orlovi u C diviziji, momentalno skočili stepenik više, u narednom izdanju nije se pomerila iz B lige u grupi sa Rusijom, Mađarskom i Turskom, ali takmičarske 2022/23 jeste bila najdominantnija u društvu Švedske, Norveške i Slovenije. Ove sezone u B produkciju ćušnula je Švajcarsku, a ostavila Austriju, te će joj od 2026, nakon Svetskog prvenstva za koje počinje da se bori u junu mesecu, rivali biti selekcije poput Španije, Nemačke, Portugalije, Francuske, Italije, Holandije, Hrvatske...
Najsvežiji istorijat sa selekcijama tog ranga govori da Srbija teško može da razmišlja o pobedama protiv evropskih giganata, ali i da može da zbije redove, da može da napravi falangu i iz defanzive, pokuša da igra protiv najboljih. Jesu Piksijevi puleni u finišu kvalifikacija za Mundijal u Kataru izveli lisabonsko čudo i preko Portugala obezbedili vizu za Svetsko prvenstvo, ali to je već davna prošlost.
Zato je najbolje da kao referentnu tačku uzemmo upravo Mundijal u Kataru, jer je baš nakon Dohe Srbija prestala da mari za lepotu fudbalske igre i fokusirala se na pragmatičnost, na rezultat pre nego na umetnički dojam.
U post katarskom periodu, Srbija je A reprezentacija Srbije odigrala je 12 utakmica protiv rivala koji staju među najboljih 12 selekcija Startog kontinenta (kao 10, 11. i 12. spadaju Švajcarska, Danska i Austrija). Bilo je tu deset takmičarskih duela i dva prijateljska susreta, po jedan sa Austrijom i Belgijom. Pet puta je Srbija poražena, pet puta je igrala nerešeno i pobeđivala samo Švajcarsku u Leskovcu, odnosno Austriju sinoć.
Španija nas je maltretirala u Kordobi, Engleska „odradila” u Gelzenkirhenu, u 90 minuta Orlovi su u pomenutih 12 duela bili za nijansu bolji samo od Švajacarske i Danske u Leskovcu. Bez odliva kreativnosti koja je u poslednjih godinu dana napustila reprezentaciju (Dušan Tadić za stalno i Sergej Milinković Savić na neodređeno), taktički narativ se promenio i hteli, ne hteli, to moramo da prihvatimo. Iako je bilo teško gledati prva poluvremena u Beču i Beogradu.
No, igranje iza lopte od starta, zbijanje redova, dupli blokovi i respekt nalik onima protiv Austrije, dozvoljeni su protiv Španije, Francuske ili Nemačke, ali ne bi smeli da postanu praksa i kada Srbija početkom juna otvori kvalifikacije za Svetsko prvenstvo protiv Albanije u Tirani.
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
