A. JoksićNismo vam verovali, sad vas obožavamo... I imamo ludog gazdu zbog kojeg se opet smejemo
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 9min | ned. 17.05.26. | 09:25
Kako su Srbi promenili mentalitet AEK-a i zbog čega se sprema velika žurka sa oko 50.000 zvanica u atinskom naselju Nova Filadelfija
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Atine)
Sve je izgledalo filmski, takav će biti i kraj. Dva i po sata pre početka poslednjeg kola grčkog plej-ofa, na stotine motociklista će usporiti saobraćaj atinskim bulevarima tako što će u pokretu formirati svojevrsni špalir od hotela „Kraun plaza“ u centru grada do „Aja Sofije“ u naselju Nova Filadelfija. Biće to vožnja nalik onima na napuljskim ulicama kad je Napoli slavio velike pobede. Tako zaštićeni, na krajnje odredište će stići novi šampioni države. Da odigraju utakmicu sa Olimpijakosom za svoju dušu. Da ih publika još jednom pozdravi u naletu emocija izlivenih kao da je neko prosuo uzo oko novog stadiona. Svi su opijeni slavljem za koje kažu da nije prestalo otkako je Žoao Mario pre sedam dana postigao gol vredan pobede nad Panatinaikosom i potvrdio status najboljeg tima u tamošnjoj Superligi.
Izabrane vesti
U novom domu, otvorenom 2020, kapiten AEK-a Petros Mantalos će oko 20.30 podići pehar i označiti nastavak žurke koja traje sedmicu i trajaće još koji dan, izvesno, jer ne postaje se šampion baš tako često. A ni lako. U zemlji koja ima moćni Olimpijakos (na terenu i van njega), sjajni PAOK (sa stranim kapitalom i dugogodišnjim trenerom) i Panatinaikos (možda često deluje kao žrtva, ali je i takav sposoban da angažuje Rafu Beniteza) – najbolji su Srbi!
Naravno, ne samo oni, ali makar dvojica su promenila identitet AEK-a: Marko Nikolić na klupi i Luka Jović na terenu. Ne zaboravljamo Mijata Gaćinovića i Marka Grujića, ali sami navijači novog prvaka Grčke za njih kažu da su imali sporedne uloge. Čak u neformalnim razgovorima ističu da su Nikolić i Jović za kratko vreme učinili ono što je svojevremeno Jirgen Klop uradio od navijača Liverpula, pretvorivši sumnjičave u verujuće.
Zadivljujući način na koji su Srbi inspirisali AEK da u velikom jurišu prvi prođe kroz cilj ocrtao se na nekoliko tačaka.
„Ne možemo da uđemo na tribine, ali ćemo biti ispred. Još pre tri sedmice smo probali da nabavimo ulaznice za derbi sa Olimpijakosom... Nije bilo šanse. Svejedno, ovo ne bismo propustili ni za šta u životu“, pričaju Elena i Kostas, zagrljeni, dok svako drži u ruci po flašu piva („Alfa“, dobro je) tokom žurke koja se sa unutrašnje strane stadiona prenela na spoljašnju.
Tokom subotnje večeri generalna proba proslave titule je uspela. Oko 20.000 navijača došlo je da pozdravi šampione za vreme otvorenog treninga. Pitali su, Marko Nikolić je klimnuo glavom kao što je radio nekoliko puta ove sezone, i to je već iskra dovoljna da „zapali“ masu. Klicalo se nekadašnjem treneru Partizana, Luki, Mijatu, Vidi, Mariju, Mantalosu... Skandiralo se ono što definiše AEK kao klub – da se nikad ne predaje. U takvom ambijentu napravljena je sjajna podloga za ono što se očekuje tokom derbija sa Olimpijakosom, a posebno kad se taj meč završi, jer tek onda sledi glavna žurka.
„Nismo spavali! Po ceo dan smo ispred stadiona. Putovao sam u Volos, Levadijakos, išao sam u Firencu, što iziskuje dosta vremena, energije i novca. I ne, nisam iscrpljen. A nije mi ni žao. Naprotiv, uživao sam. Obožavamo srpske igrače, baš su top, sva trojica“, ističe Nikolas Kolitas, pripadnik mlađe navijačke garde.
Razumljivo, interesuje nas kako se desilo da baš AEK postane šampion.
„Niko nije verovao! Ne zbog toga što smo letos dobili novog trenera i nekoliko novih igrača, nego zato što je prošla sezona bila loša za našu ekipu, koja se srozala na polju samopouzdanja. E, onda je Marko Nikolić promenio mentalitet fudbalera, tačno se vidi kako ozbiljno radi. Imao je plan od početka i držao ga se striktno. Naše zadovoljstvo je veće što je titula osvojena u velikom stilu, pošto smo u plej-ofu dobili PAOK, Olimpijakos i Panatinaikos, naša tri neprijatelja. Kao i Srbi, umemo i mi Grci da budemo nestrpljivi, da tražimo smenu trenera ili da ’teramo’ neke igrače kad im ne ide, ali smo Nikolića i njegove momke podržavali i u teškim trenucima, jer smo videli šta rade i u kom pravcu se ekipa razvija. Taj naporni rad je nagrađen. Prethodni trener Matijas Almeida je negovao drugačiju filozofiju fudbala, više okrenutu defanzivi i kontranapadima. Sa Nikolićem ekipa uživa“, napominje Nikolas.
Kako kažu navijači, snaga AEK-a su njegovi ljudi. Ispred stadiona, tokom parade slavlja, videli smo na hiljade mališana. Ne preterujemo. Čak je organizovan štand na kome im šminkaju lica, crtajući klupski grb ili poneko žuto i crno srce. I svi su obučeni u nešto AEK-ovo: dres, majicu, duks... Navijačka kultura. Čak je i veći deo ljudi strpljivo čekao da uđe u klupsku prodavnicu kako bi u njoj pazario suvenir, odbijajući da to učini kod uličnih preprodavaca.
„Mi ne moramo da budemo šampioni, ali uvek ćemo ponosno isticati naš identitet. Mi smo AEK, mi smo porodica. Volimo strastvene ljude“, glase samo neke od poruka koje smo čuli u gomili dok je ispred stadiona organizovan koncert u čast titule.
Kasnije, u jednom od restorana u blizini stadiona, gde je do duboko u noć odjekivala navijačka pesma, rekoše:
„Ne, ne, ovo je samo zagrevanje. Ambijent na dan utakmice će vas raspametiti“.
AEK je do 2022. bio podstanar na Olimpijskom stadionu OAKA. A onda je izgrađena „Aja Sofija“, ili kako je zbog sponzorskog ugovora oslovljavaju – OPAP arena. Ispred nje ponosno stoji dvoglavi orao kao simbol kluba. Slavodobitno je raširio krila i podsetio na veličinu kluba u kome je ne tako davno uticajan bio Dušan Bajević, a igrali su braća Ilija i Vladimir Ivić... Sad je tu Marko Nikolić sa balkanskim pitomcima.
„Verovao sam u Nikolića jer je promenio mentalitet grupe. Ne samo igrača, nego svih ljudi u klubu. Odmah se videlo da ume da ’čita’ igru, da drži ekipu na okupu, da se takmiči. AEK veruje Nikoliću jer je od prve sekunde prezentovao ideju kako da vrati tim na prvu poziciju. Duboko verujem da Srbi, bilo da su košarkaški ili fudbalski treneri, vrlo dobro poznaju sport. Nikolića bih mogao da uporedim sa Željkom Obradovićem i njegovim legendarnim uspesima na klupi Panatinaikosa. Nikolić ima isti mentalitet kao Željko. Snažna je ličnost. Ubeđen sam da Marko može da postane za AEK ono što je Željko za PAO. Nadam se da će ostati dugo godina“, u dahu je govorio Tasos, stariji navijač atinskih žuto-crnih.
Zanima nas kako gleda na učinak Luke Jovića, jer je na početku bio suočen sa sumnjičavim pogledima.
„Pratio sam ga odavno, ovo je bila win-win situacija. AEK je dobio centarfora kakvog ranije nije imao, a Luka je dobio šansu da igra u kontinuitetu. Ovde je oživeo. Luka zna kako da daje golove, a to je najvažnije. Što se ostalih Srba tiče, Mijat Gaćinović je sjajan momak, uvek na raspolaganju timu. Za Marka Grujića nisam siguran koliko može da nam pomogne, nije se baš pokazao ove sezone.“
Na sličan način razmišljaju i ostali navijači dok sa razglasa trešti muzika, a na binu se penje vlasnik Marios Iliopulos.
„Niko nije verovao u ovakav ishod kad je Marko Nikolić došao. Njegov start je bio dobar jer nas je uveo u Ligu konferencije, međutim, iskustvo od lane, kad smo izgubili sve derbije, postavilo je upitnik. Marko je promenio um igračima. Prošle sezone su slušali samo ’presing, presing’, a sad AEK dominira u posedu. Nismo baš verovali ni Luki Joviću jer smo prošle sezone imali Erika Lamelu i Antonija Marsijala – velika imena koja se nisu proslavila. E, pa Luka nas je naterao da promenimo mišljenje i sad ga obožavamo“, dodaje Panajotis Haralambopulos.
Realno gledano, AEK je treći klub u Grčkoj po trofejima, iza Olimpijakosa i Panatinaikosa. To bi bilo kao kad bi u Srbiji, na primer, OFK Beograd završio kao prvak ispred Večitih. Ne deluje realno, zar ne?
„Pobedili smo uprkos svemu i uprkos svima. Mislili su da smo autsajderi. Čitali smo o tome kakav je Marko Nikolić i na početku nam nije delovao kao strastven čovek, već kao neki Nemac koji samo radi. Sad vidimo da nam je Marko dao svoje srce. On je sad jedan od nas!“, euforični su Elfina i Hristos.
Za tu atmosferu postarao se i Marios Iliopulos. To je onaj energični tip koji vam izlazi na „rilsima“, peva u svlačionici i deli premije kao bombone.
„Mariosov hobi su auto-trke. I vrlo je dobar, čak najbolji. Taj mentalitet pobednika je preneo na fudbal. Doneo je dosta na polju marketinga i ovoliko nasmejanog naroda je njegova zasluga. Osvežio je klub i učinio da AEK opet bude porodica“, ističe Tasos.
Predsednik Mario kluba Marios Iliopulos među navijačimaUverili smo se koliko je Iliopulos neposredan. Sišao je među narod, pevao sa bendom, skakao i veselio se, a onda strpljivo išao od čoveka do čoveka zbog selfija. Probajte da zamislite takve u Srbiji...
„On je totalni ludak u najpozitivnijem smislu te reči! Pogledajte ga, on je i sad ovde sa nama. Omogućio nam je da se osećamo lepo, da dolazimo ispred stadiona čak i ako nemamo ulaznicu. Zato će tribine biti krcate, a još 20.000 ljudi će biti ispred tokom meča sa Olimpijakosom“, dodao je Nikolas Kolitas.
Slavlje tek počinje. I biće za prepričavanje.
Fotografije: Uroš Popović