Niti prvaci sveta, niti smak sveta: Od Francuske se opraštaju dva rekordera i vlasnik Zlatne lopte, a jezgro je sačuvano

Niti prvaci sveta, niti smak sveta. Iako boli. Juče, danas, a i sutra će. Što reče Didije Dešan, na okrutan način su Francuzi ostali bez naslova najboljeg tima planete, ali to ne znači da se jedna era završava, kao što je čest slučaj sa reprezentacijama kad ne dostignu projektovani cilj.

Naprotiv.

Deluje da će Trikolori uskoro ustati, stresti prašinu sa kolena i nastaviti dalje da koračaju, jer u poslednjih četvrt veka predstavljaju jednu od uticajnijih selekcija na kugli zemaljskoj. Nevezano za imena. Iako će neka verovatno završiti bitisanje pod zastavom posle Mundijala u Kataru.

Još nije zvanično, međutim, sve upućuje da bi spektakularno finale sa Argentinom moglo da bude oproštaj trojice fudbalera prisutnih u Dohi i jednog koji nije putovao na turnir. Što opet ne znači nikakav prekid lanca, smenu generacija ili slično, koliko god veterani bili zaslužni za pređašnje uspehe. Javnost u zemlji Gala je uverena da je prvi zimski Mundijal predstavljao labudovu pesmu za dvojicu golmana, kapitena Iga Lorisa i njegovu prvu alternativu Stiva Mandandu. Čuvar mreže Totenhema je na Prvenstvu sveta oborio rekord Lilijana Tirama, postao Francuz sa najviše utakmica za reprezentaciju (145), međutim, ima 35 godina i veliko je pitanje hoće li nastaviti. Teško ćemo ga gledati leta 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, a neizvesno je hoće li biti tu već u martu kad Trikolori utakmicom sa Holandijom otvaraju kvalifikacioni ciklus za Prvenstvo Evrope 2024. u Nemačkoj.

Izvesno tad na spisku neće biti Mandande, koji je ionako pozvan na Mundijal kad je postalo jasno da Majk Menjan neće stići na vreme da se oporavi od povrede. Golman Rena je dve godine stariji od Lorisa i nije logično da nastavi reprezentativnu karijeru, tim pre što se u javnosti stvorio utisak da bi prvotimac Milana trebalo da bude dostojna zamena prvoj dvojici, da je sad na njega red da stane među stative.

Slično je i na drugom kraju terena. Sa scene je, pomalo tužno, ali takav je ponekad život sportista, sišao Olivije Žiru. Zamenjen je u završnici prvog poluvremena finala sa Argentinom i to je, sva je prilika, njegov kraj u reprezentaciji. Razlog je krštenica, koja pokazuje da Žiru ima 36 godina i nije logično da se na njemu gradi temelj za naredna takmičenja, bez obzira na činjenicu da je, nalik Lorisu, postao rekorder u Kataru, u njegovom slučaju po broju golova za selekciju (53). Već dolaze mlađi poput Kristofera Enkukua, Randala Kolo Muanija, Markusa Tirama, a tu su ionako Kilijan Mpabe, Usman Dembele, Kingsli Koman, doduše više krila nego centarforovi. Od onih koji nisu putovali u Katar kandidati bi mogli da budu Visam Ben Jeder, Musa Dijabi...

Loris i Žiru verovatno više neće igrati za Francusku (© Reuters)

Kako god, sigurno je da ni Karima Benzemu više nećemo gledati u reprezentaciji. Neposredno pred put na Bliski istok je ispao iz stroja zbog povrede, a svako naredno oglašavanje Didijea Dešana i sporadične objave napadača Reala sugerisale kako su niti poverenja među njima pokidana i da, bez obzira na to hoće li selektor ostati na klupi ili će doći novi, Benzema je odsvirao svoje.

Sa igračke strane možda nije, jer...

„Nema Benzija, nema ni žurke“, napisao je na Tviteru njegov nekadašnji saigrač iz madridskih dana, Mesut Ozil, međutim, opšte je mišljenje u francuskoj javnosti da je ambijent u svlačionici daleko mirniji, da nema stresa, niti afera, kad tu nije osvajač Zlatne lopte, koliko god kvalitetan na terenu bio. Na kraju krajeva, Benzemi je, kao i Lorisu, 35 godina...

Jasno je da će Francuzi u narednom periodu graditi ekipu oko Kilijana Mpabea (23), momka koji je srušio mnoge rekorde i koji pretenduje da se uključi u trku za najboljeg fudbalera svih vremena, za desetak godina. Antoan Grizman (31) i te kako još ima šta da ponudi reprezentaciji, dok su svi ostali fudbaleri mlađi od 30 godina: počev od Rafaela Varana (29), Benžamena Pavara (26), Lukasa Ernandeza (26), njegovog rođenog brata Tea (25), Daja Upamekana (24), te u vezi Eduarda Kamavinge (20), Oreljana Čuamenija (22), Jusuf Fofana (23), a u napadu Kingslija Komana (26), Usmana Dembelea (25), Kilijana Mbapea (23)...

Još kad se tome dodaju Engolo Kante, Pol Pogba, Presnel Kimpembe, Benoa Badijašil... Biće ta selekcija opet kandidat za najviše domete.

Jedino je pitanje ko će je voditi. Didije Dešan je opet stigao do finala, kao pre četiri godine, samo je ishod bio drugačiji nego u Rusiji, ali su čelnici Saveza zadovoljni. Dilema je da li je Dešan emotivno potrošen posle deset godina bitisanja na klupi ili je, možda, vreme da prepusti mesto Zinedinu Zidanu, jer bivši trener Reala samo to čeka.