Njegoš Petrović jedva čeka meč sa Lalom: Pričalo se da ga namerno ’bušimo’, a nismo rekli ružnu reč

Tek započetu sedmicu u fudbalskoj Srbiji obeležiće najpre gostovanje Crvene zvezde u Francuskoj, potom 178. večiti derbi, a između te dve igraće se utakmica koja, takođe, privlači pažnju. Zahuktaloj Vojvodini, koja je od 21 boda u poslednjih sedam kola zgrabila čak 19, dolazi na noge euforični Novi Pazar, kao legitiman kandidat za još jedan plasman u Evropu.

Subotnji susret na „Karađorđu“ predstavljaće povratak Nenada Lalatovića na mesto na kome je slavljen kao osvajač pehara Kupa Srbije, ali i na mesto gde u prethodnom mandatu nije sve funkcionisalo ni prema njegovim, ni prema željama Novosađana. Zato je to derbi pre derbija, pošto stižu signali da Lale sa Lalatom imaju neraščišćene račune.

Na tu temu je otvoreno pričao Njegoš Petrović, kapiten novosadskog kluba, iz čijih reči se jasno može zaključiti da je subotnja utakmica vrednija od tri boda.
“Lalatović je dobar trener, ali mislim da nije legao nama kao ekipi, da nam njegov stil fudbala nije u tom trenutku (prošle sezone, op. au) odgovarao, a da ova ekipa nije projektovana za stil Nenada Lalatovića. Eto, biću iskren, stvarno svi u ekipi jedva čekamo tu utakmicu iz nama dobro poznatih razloga. Mislim da ovako nisam čekao nijednu utakmicu baš dugo i mogu samo da kažem da ćemo dati i više od naših mogućnosti kako bismo pobedili“, rekao je Petrović tokom gostovanja u podkastu “2x45“.

Naravno, centralna tema je Nenad Lalatović, koji je u međuvremenu stigao u Novi Pazar i odmah ga fudbalski “zapalio“.
“Pre svega, stvarno ne mislim da je niti loš čovek, niti loš trener, ali mislim da ga je pojeo pritisak Vojvodine u tom trenutku. I vi (novinari, op. au) ste dosta pričali kako u klubu ima sedam, osam struja, dolazile su i do njega raznorazne informacije što se tiče igrača, krivo mi je što nikada nije pozvao igrača u kancelariju da popriča s njim o tome da li je ovo ili ono istina, da li si ovo rekao ili nisi. Kako neka informacija dođe do njega tako ju je uzimao zdravo za gotovo. To je bio najveći problem u tom trenutku, nije u redu ono što je pričao kasnije po medijima, jer to stvarno nije tako. Nijedan momak unutar svlačionice nije rekao ružnu reč za njega dok je bio u klubu, stvarno smo svi davali sve od sebe. Čak su bile priče da namerno ’bušimo’ trenera, a naravno da to nikad ne bismo dozvolili, prvenstveno što tako ’bušiš’ samog sebe, ’bušiš’ i Vojvodinu i to nikad niko od nas ne bi dozvolio. Zbog priča pošto je otišao iz Vojvodine mislim da je prirodno i normalno da svako od nas bude motivisan da pobedi utakmicu protiv Novog Pazara“.

Podsećanja radi, Vojvodina je u prošloj sezoni imala čak četvoricu trenera, što je i dovelo do toga da na kraju ostane bez Evrope, koju je nekolio meseci ranije obezbedila sa Božidarom Bandovićem i u najmanju ruku pristojno izgledala u duelima sa Ajaksom i Mariborom.
“O Bandoviću i o njegovom pomoćniku Srđanu Stojčevskom mogu da kažem sve pozitivno. To su dva čoveka koja dobro razumeju moderni fudbal. Kod Bandovića sam se najlepše osećao na na terenu, taj čovek zaslužuje više i može mnogo više od od Superlige Srbije, vreme će pokazati njegov kvalitet i siguran sam da će jednog dana otići na viši nivo“.

LIGA ŠAMPIONA JE BILA MOJ NAJVEĆI PROBLEM

Pohvalno je pričao Njegoš Petrović i o sadašnjem šefu stručnog štaba Miroslavu Tanjgi, saigračima iz aktuelne generacije, a bilo je prostora i vremena da se dotaknemo nekoliko stanica njegove karijere. Sam je rekao da mu je najteže pala odluka da se iz Španije vrati u Srbiju, a kako li je tek bilo kad je samo samo 19 godina iz Rada, koji je tad gledao da sačuva status stigao u šampionski sastav Crvene zvezde, to teško da može i da se pretpostavi.
“Baš teško. U maju sam se borio sam sa Radom za opstanak protiv Mladosti, da nismo odigrali nerešeno u Lučanima ispali bismo iz lige, a tri meseca kasnije mi se dešava Liga šampiona protiv Bajerna na na Marakani. Sad vi vidite u tim godinama kako je to. Bio sam svestan svojih mogućnosti u tom periodu, svestan da ne zaslužujem u tom trenutku da počnem pomenutu utakmicu. Moj najveći problem je bio što sam tako razmišljao. Na primer, Miloš Vulić je zasluživao da počne pre mene, a ja sam zbog takvog razmišljanja sebi stvarao pritisak i znao sam da klub želi da promoviše mladog igrača kao što svaki klub to danas radi. S tim razmišljanjem sam ušao u utakmicu protiv Bajerna, što je bio moj najveći problem. Zbog utakmica u Ligi šampiona se stekao negativan utisak o meni, medijski, generalno i u klubu... U naredna tri meseca stvarno mi je bilo baš teško“.