Novi format Lige šampiona: Tri od prva četiri 'nosioca' su u polufinalu

Arsenal nakon 16 godina! Barselona prvi put od „post COVID“ ere – od 2019. Inter drugi put u poslednje tri sezone, Pari Sen Žermen četvrti put u prethodnih šest godina.

To su učesnici polufinala prve Lige šampiona koja se igra po novom formatu, sa 36 učesnika, jedinstvenom tabelom ligaškog dela, većim brojem mečeva u preliminarnoj fazi, dodatnom eliminacionom rundom kao kvalifikacijama za osminu finala...

Uzorak je svakako premali da bi se donosili neki opšteprihvaćeni zaključci, iako će svako za sebe imati sud o kvalitetu promena koje je UEFA pre svega načinila kako bi amortizovala pokušaje najbogatijih klubova da se „otcepe“ i formiraju Evropsku Superligu.

Da je jaz između velikih i malih nepromenjeno veliki - pokazala je konačna tabela. Da je bilo više neizvesnosti nego ranije u takmičenju po grupama – setimo se samo ludnice pred poslednje kolo ligaškog dela takmičenja. Da će se uvek pojaviti neki bajkoviti scenario – potrudio se, recimo, debitant Brest.

Kalafjori i Barkola u ovosezonskom duelu Arsenala i PSŽ-a (@Reuters)

Ali, ono što je svima bila nepoznanica – verovalo se da novi sistem nudi više prilika za popravni onima koji u nadmetanje ne uđu u željenom ritmu. Štucali su Mančester Siti, Real Madrid, Milan, Bajern... Svi su bili plasirani ispod desete pozicije na jedinstvenoj tabeli, svi su morali u plej-of za osminu finala i – nikoga od njih neće biti u završnici takmičenja.

Zapravo je Pari Sen Žermen jedini koji se zaobilaznim putem probio u polufinale, sa tek 15. pozicije, i to pošto je u prvih pet kola imao svega četiri osvojena boda, pa je vezao tri pobede na kraju ligaškog dela i nastavio da, preko Bresta, Liverpula i Aston Vile, grabi ka završnici.

Teniskim rečnikom, tri od prva četiri nosioca iz kostura eliminacionog dela takmičenja plasirala su se u polufinale. Barselona, Arsenal i Inter su imali po 19 bodova u osam kola i podelili su plasman od drugog do četvrtog mesta na jedinstvenoj tabeli, a takvu poziciju kasnije opravdali u nokaut fazi. Ispada, da je samo malo bolje šutirao penale protiv PSŽ-a, možda bi se danas i prvoplasirani Liverpul našao u tom društvu i možda bismo imali sve četiri ekipe sa vrha tabele u borbi za trofej. I Đokovića, i Federera, i Nadala, i Marija u polufinalu grend slema.

Možda samo sticaj okolnosti, možda ipak logična posledica kontinuiranog kvaliteta koji su određeni klubovi pokazali od početka takmičarske godine u Ligi šampiona, ali možda i podatak koji će evropski velikani imati u vidu sledeće sezone, kada bude krenula borba za što bolji plasman u ligaškog delu nadmetanja.

U svakom slučaju, prvi put od pomenute „korona“ sezone, neće biti Reala najmanje u polufinalu. A pošto već često pominjemo tu, po svemu specifičnu, sezonu, čija se kompletna završnica igrala u avgustu, pred praznim tribinama u Lisabonu, za one koji vole simboliku podsećanje da je PSŽ tada igrao jedino finale u svojoj istoriji, a da je trofej (sa Bajernom) osvojio Hansi Flik, sadašnji trener Barselone. Kojoj je, opet, poslednji pehar kontinentalnog šampiona doneo aktuelni strateg Pari Sen Žermena Luis Enrike.

Duel Barele i Gavija (@Reuters)

Peti put u poslednjih sedam sezona u finalu će igrati jedna ekipa koja nikada ranije nije bila prvak Evrope. Doći će iz para Arsenal-PSŽ, koji su se, zanimljivo, sastali i u ligaškom delu ovosezonskog takmičenja: Tobdžije su 1. oktobra slavile sa 2:0 u Londonu i nikada još, u pet međusobnih duela, nisu izguble od Parižana.

Istorija međusobnih okršaja Barselone i Intera mnogo je veća, a samo u poslednjih sedam godina sastajali su se šest puta u grupnoj fazi, dok je jedini eliminacioni okršaj bio baš u polufinalu 2010. godine. Godine u kojoj je Inter osvojio svoju treću titulu prvaka Evrope i jedinu u poslednjih šest decenija.