Novopečeni penzioner Ivan Cvetković: Hvala fudbalu, sad odoh u ribolov

Kraj sezone u Superligi označio je i kraj karijere za legendu ivanjičkog fudbala. Iako je rođen u Prizrenu pre 39 godina, Ivan Cvetković je najdraže godine karijere proveo u Javoru.

Tu se afirmisao, odatle je prvi put otišao u inostranstvo, pa se dva puta vraćao u grad pod Golijom. Bez obzira što je krunu karijere doživeo u Jagodini, sa kojom je osvojio Kup Srbije, Cvetković je srce i dušu poklonio Javoru.

Nakon osam i po godina u belom dresu i više od 200 odigranih utakmica, Cvetković je rekao da je dosta. Na oproštajnoj večeri od kluba i fudbala, saigrači su mu pevali malo prerađene čuvene stihove kojima je legenda Partizana Saša Ilić ispraćen u penziju: „Ja bih da igra još malo, jer je Cvele samo jedan“.

Prvi vikend u statusu „bivšeg fudbalera“ je prošao, a dosadašnji vezista Javora u razgovoru za MOZZART Sport priznaje da mu je već sada neobično.

„Mislio sam da će biti teže, trenutno nije tako strašno. Mada, svi koji su odlazili u penziju pre mene su mi rekli da nije teško u tim prvim danima, nego da prava kriza stiže posle mesec-dva. Lep je osećaj biti penzioner, bar u ovom momentu. Mislim da sam zaslužio da se malo odmorim. Fudbal je moj život, ceo život sam mu posvetio, sada je vreme da se okrenem drugim obavezama“, kaže Cvetković.

Dok dosadašnji kapiten Javor bude krckao početne penzionerske dane, njegovi saigrači će na nove pripreme.

„Baš je kratka ova pauza između dve sezone, pripreme počinju već za sedam do deset dana. Nadam se da ću se do tada navići na slobodne dane“.

Zanimljiv poklon je Cvetković dobio od saigrača.

„Poklonili su mi štap za pecanje. Ribolov mi je u poslednje vreme postao izduvni ventil. Mislim da, ipak, ovaj novi štap neću koristiti, sačuvaću ga za uspomenu. Koristiću moj dosadašnji, taličan mi je, zato neću da ga menjam“.

Dosta igrača kada karijeru dovede do kraja uglavnom ima i zacrtan plan kojim će vodama da nastave dalje. Mnogi ostanu u fudbalu u nekim drugim ulogama. Ivan razmišlja drugačije.

„Za sada mi je plan da se odmorim, pa o tom – potom. Želim da posvetim vreme porodici, jer je za sve ove godine bilo mnogo rođendana, slava, proslava, koje sam morao da propustim zbog fudbala. Želim da sve to nadoknadim sa familijom, a onda ću videti gde će me put odvesti“.

Mirna je duša kapitenu Javora što je klub na kraju ostavio u mirnoj luci, iako je sezona bila teška za Ivanjičane.

„Nikada Javor nije zavisio od mene, niti od bilo kojeg drugog pojedinca. Ovo je klub kojem je tim najjače oružje, mi nemamo majstore kao što imaju Zvezda, Partizan. Drago mi je što smo ispunili cilj, da ostanemo u ligi, mada je sezona bila čudna, prekinuta zbog virusa, a nama u drugom delu nikako nije išlo, što bi se reklo, nismo mogli nikog da dobijemo. Srećan sam što je Javor ostao superligaš, jer iako nisam rođen u Ivanjici, meni u ličnoj karti kao mesto rođenja stoji Prizren, osećam se kao Ivanjičanin. Kao da sam oduvek ovde. I zato mi je drago što sam karijeru završio baš u Javoru“.

Duga je bila karijera Ivana Cvetkovića. Punih 19 profesionalnih sezona. Imala je i neobičnu putanju, posle Zvezdare i OFK Beograda, izabrao je da u 24. godini ode u – drugu ligu. U Javor.

„Da mogu vreme da vratim – ništa ne bih promenio. Imao sam sreće da sa 24 godine dođem u Javor, u godinama kada su mi svi govorili da mi je prekretnica i da ako tad nešto ne uradim, neću nikad. A, ja sam tek sa 28 otišao preko granice i tako rešio egzistenciju. Danas momci sa 19-20 godina žele sve i odmah... Imao sam sreću što su me u Ivanjici te 2005. kada sam došao dočekali sjajni ljudi kao što su Radovan Ćurčić, Dušan Sekulić, Dragomir Lazović... Osećao sam se kao kod kuće, bili su mi velika podrška. Došao sam iz OFK Beograda, koji je tad bio treći klub u ligi, u Javor, koji je bio drugoligaš i opet je bilo pitanje da li ću igrati, šta će biti. Ali, svi su verovali u mene“.

Za tih 19 godina ne zna se ni broja rivalima sa kojima je Cvele vodio bitku na sredini terena. Ipak, ne želi nikog od njih da izdvaja.

„Nikada mi nije bilo bitno ko je rival. Ako izuzmemo tri naša najveća kluba, svi ostali su mu bili isti, bez obzira da li je to Jošanica ili Požega ili Novi Pazar. Rezon je bio uvek isti: ili ćeš da „nokautiraš“ protivnika ili će on tebe. Tako sam pristupao svakoj utakmici“.

Najveći Ivanov domet u karijeri bio je sa klubom koji danas praktično više ni ne postoji – Jagodinom. Te 2013. osvojio je Kup Srbije, a umalo je uspeh ponovio i godinu dana kasnije.

„Kup sa Jagodinom mi je kruna karijere. Ko je mogao da pomisli da ću u 33. godini osvojiti trofej i to sa klubom koji nije bio u samom vrhu domaćeg fudbala. Taj uspeh je moj pečat, najveći domet“.

A, opet, usred te priče, Cvele se vraća na Javor. Od njege ne može i neće da „pobegne“.

„Pored trofeja sa Jagodinom, jednako mi je drag i uspeh sa Javorom, kada smo se vratili u Superligu pre dve godine. I taj rezultat sam jednako slavio kao da smo osvojili pehar. U Ivanjici sam se ostvario i kao igrač i kao čovek, zato mi je mnogo drago što sam tačku na karijeru stavio baš ovde“, naglašava Ivan Cvetković, novopečeni fudbalski penzioner.