OCENE – PARTIZAN: E, ovakav Sek je dobar i kad ne da gol; Miladinović intiman sa loptom

Praktično nije imao posla 55 minuta, a onda je sprečio Enesa Unala da brzopotezno izjednači rezultat. Pred kraj meča odbranio je i udarac Borhe Majorala posle kontre Hetafea. U međuvremenu je delovao sigurno i kvalitetno reagovao na bočne lopte, koje su jedno od najjačih oružja Španaca. Deluje da ovoga puta golman Partizana nema ni najmanju krivicu za kapitulaciju. Konačno partija koja će značiti treneru golmana Nemanji Jovšiću.

Najjednostavnije rečeno – ovo nije leto Milana Roganovića. Videlo se to od prve utakmice u kvalifikacijama, a i na ovoj protiv Hetafea je propustio priliku da izbriše fleke koje ga prate kao neki usud. U odbrani je još i delovao pristojno, ali se od beka izrazajnih ofanzivnih karakteristika, od koga smo navikli da ponavlja izlaske napred, očekivao znatno veći napadački doprinos. To je izostalo sve do samog finiša, kada je pokušavao centaršutevima, uporno tražeći Kojzeka, ali bez uspeha.

Toliko kritikovana odbrana Partizana je većim delom prvog poluvremena bila zategnuta kao struna. Možda ima nešto i do opredeljenja Hetafea da više čuva dva gola prednosti nego da napada, ali visoko postavljeni defanzivci crno-belih igrali su dovoljno smireno, a u tome je prednjačio kapiten. Način na koji se u vazdušnim duelima nosio sa Enesom Unalom nagoveštava da bi posle Dragojevića i Ugrešića i on mogao u inostranstvo. U nastavku je malo posustao, jer je domaćin rizikovao sve i posledično morao da pokriva ogroman prostor, pa je utisak da je mogao bolje da se pozicionira kod izjednačujućeg gola Unala.

Dobio je šansu da počne meč pre Stefana Mitrovića i to kao da mu je bio podstrek da odigra kao da mu je poslednje u životu. U redu, bilo je grešaka, poput one pred kraj – na tako osetljivoj poziciji mora da ih bude – ali je reprezentativac Crne Gore sve nadoknadio fanatizmom koji je zarazio ostatak tima, pa je čak iz poslednje linije komandovao jurišima. Malo, baš malo mu je nedostajalo da njegov pogodak bude priznat i da Partizan stigne do zaslužene prednosti. Posao u defanzivi je obavio daleko bolje nego na prethodnim mečevima. Ostaje dilema ko je trebalo da čuva Unala kod gola.

Do 69. - Nije slučajno što ga Saša Ilić obožava. Nigerijac je momak koji voli fudbal i igra ga sa velikom lakoćom. Ta nonšalancija ga nekada košta, jer zaboravi ili ne primeti protivničkog igrača, ali odigrava iz prve, bira smislena rešenja i nije napravio nijednu veliku grešku koja bi koštala Parni valjak. Ruku na srce, nije ga bilo previše na polovini Hetafea, ali je u ovom dvomeču pokazao da može da bude izuzetno dobra opcija za crno-bele. Nesreća je što se povredio, pa su Španci izjednačili dok su imali brojčanu prednost na terenu.

Do 78. - Igrač kakav je nedostajao Partizanu maltene celo leto. Otkako je postalo jasno da će Vanja Dragojević biti prodat, crno-beli su tražili odgovarajuću zamenu i dobili vezistu sposobnog da odmah menja ritam utakmice, tok napada i diriguje sredinom terena. Nije to bilo ništa spektakularno, ali jeste taman toliko da spreči Špance da razvijaju svoje akcije. Izgleda kao instant pojačanje – siguran i pouzdan.

Do 78. - Odgovornost – toliko puta korišćen termin na Topčiderskom brdu poslednjih sedmica stajao je kao saliven Partizanovom vezisti. On je bio taj koji je počinjao akcije, tražio loptu, nudio se i trošio da bi je primio, delujući sve vreme kao igrač koji hoće da gazduje terenom. Pošto je morao da se vraća na skoro 20 metara od svog gola da bi započeo napad, logično je što ga je u pojedinim trenucima izdala snaga. Šteta je što neki od udaraca iz slobodnih prekida nije bio precizniji.

Bez obzira na to šta se priča i kakve probleme pravi van terena, Senegalac na njemu redovno nudi nešto zbog čega ga treneri vole, a publika simpatiše. Opet je predstavljao najveću pretnju po gol Davida Sorije, nekoliko puta je protunjao desnom stranom, pogodio prečku i opasno pretio sa distance. Praktično sve bitno što je gost stvorio u prvom delu prošlo je kroz noge nekadašnjeg igrača Torina. Bio je permanentna opasnost, iznudio je žuti karton Romera i ukrao loptu Mohiki, ali je pred kraj meča očekivano posustao.

Kao prava mala čigra, niskim težištem je mučio korpulentne defanzivce Hetafea. Pravi užitak za gledanje. Ovoga puta nije imao konkretan brojčani učinak, ali "puni oči". Kada ubrza, kao što je učinio početkom drugog poluvremena, u odbrani rivala nastaje opšta panika. U njegovim nogama ima suvog kvaliteta da se odmah etablira kao ozbiljno pojačanje. Očigledno mu nije potreban period privikavanja, jer loptu „miluje“ i sa njom je potpuno intiman.

Do 62. - Retko koji igrač Partizana je nagrađen aplauzima prilikom izlaska sa terena tokom evropske utakmice, a da u statističkom smislu nije uradio ništa konkretno. Pre nego što je ustupio mesto Aleksiću, novajlija iz Rubina je promašio zicer na pas Seka. U nekim drugim vremenima na njega bi se sručilo brdo kritika, ali krilni fudbaler je dobio čestitke – pre svega za fanatičan trud, pomoć Samsonu u odbrani i neumorno trčanje napred-nazad.

Do 69. - Kao što je u Madridu najkomplikovaniji zadatak bio oceniti Dembu Seka, tako je u beogradskom meču Brazilac Že iritirao publiku. Činilo se da Partizan dejstvuje sa igračem manje jer mu je lopta bežala, gubio je duele i olako padao. Sve dok nije silovito raspalio po lopti – valjda iz besa što mu ništa pre toga nije išlo – i pogodio! Bio je to fitilj koji je zapalio Humsku, iako se novajlija iz Gectepea ubrzo posle toga fizički ugasio.

Od 69. - Jedva primetan na terenu, Samson je ostavio daleko bolji utisak.

Od 62. - Njegovim ulaskom Parni valjak je drastično ubrzao ritam. Čim je kročio na teren, uputio je opasan šut, a kasnije i centrirao kada je Miladinović spustio loptu Kojzeku za pogodak. Do kraja je bio uporan kao osica i konstantna pretnja po odbranu Španaca.

Od 69. - Pogodak Austrijanca je omogućio Partizanu da ostane u životu i da se nada čudu sve do poslednjeg sudijskog zvižduka. Imao je još jednu veliku šansu da na ubacivanje Aleksića uvede meč u produžetke. Pokazao je znatno bolji stav i energiju od Žea.

Od 78. - Veliki promet, mala zarada. Bez konkretnog učinka i utiska.

Od 78. - Ništa konkretno nije uradio u napadu, niti je stvorio šansu saigračima, niti su oni njemu.

Humska je poslala jasnu poruku – Saša Ilić mora da ostane na kormilu Partizana! Na kraju krajeva, ponudio je argumente, a ne samo emociju. Njegov tim je dobio pet od šest mečeva u kvalifikacijama i samo ga je pad u završnici prvog susreta u Madridu koštao plasmana u Ligu konferencije. U revanšu je dosta toga funkcionisalo odlično: od izbora startera, povratka na formaciju sa četvoricom u odbrani, pa do hrabrog i ofanzivnog stava. Za tu odličnu pripremu i način na koji se uhvatio u koštac sa predstavnikom La lige nagrađen je pobedom. Jeste da nije bila dovoljna za prolaz, ali srpski klubovi nemaju mnogo trijumfa nad timovima iz "liga petice" u poslednjoj deceniji. Posle ovakve predstave i podrške tribina, Ilić nema pravo na dilemu – mora nastaviti započeti posao u Humskoj.