OCENE – PARTIZAN: Kalulu najbolji posle kritika! Kovačevo iskupljenje, Ilić pod hitno u teretanu

Popustila je i najsnažnija karika. Em je primio tri gola, em golman njegove reputacije ne bi smeo da dozvoli kiks pre druge Šerifove presude, em je bilo još situacija kad je mogao da bude matiran, što nije samo njegova odgovornost. U prvom delu je Endijajea sprečio da poentira glavom i od velikih odbrana to je bilo sve. Navikao je navijače na bolje, ume bolje, biće bolje. Ovo je samo loš dan na poslu.

(do 85. minuta) Jedan od derbi debitanata pamtiće gostovanje na stadionu „Rajko Mitić“ po asistenciji Stefanu Kovaču kao nagoveštaj da može da bude zanimljiv u ofanzivi. Bio je to jedan od retkih izleta desnog beka na protivničku polovinu, dok je na svojoj posao odradio solidno, pošto se Partizan uglavnom branio i nije lako izdržati napade najboljeg tima u državi, makar bili i haotični. Bilo je situacija kad se mučio da odbije nalete fizički snažnijih i iskusnijih rivala. Prvi utisak je ohrabrujući. Za nešto više, potrebno je da pruži više.

Pretenciozno bi bilo konstatovati da je Partizan dobio štopera za budućnost posle samo jedne utakmice, međutim, dečak kome je tek 17 godina je u defanzivnom lancu bio najmanje loš. U pojedinim delovima meča je izgledao kao da je obukao kopačke Nikole Milenkovića, a u pojedinim kao da gospodari vazdužnim prostorom poput Strahinje Pavlovića. A onda bi nestao na pet, deset minuta, poput ostatka tima i zaličio na, na primer, Branislava Trajkovića. Oscilacije u njegovoj dobi su razumljive. S obzirom da je tek počeo da igra za seniore, ovo je bilo prihvatljivo, bez obzira na rezultat.

Dobronameran savet: pod hitno bi trebalo češće da vežba u – teretani. Njegovo telo ne može da isprati kontakt igru sa špicom karakteristika Šerifa Endijajea. Povremeno se činilo da je naspram njega Guliver i koliko god na instinkt ili sportsku inteligenciju odbijao nalete tokom prvog poluvremena, za samo nekoliko minuta drugog je upao u tunel iz koje više nije izašao. Krivac je za prvi i delimično za drugi gol crveno-belih, jer nema mišiće kojima bi se zaštitio od snage Senegalca.

Ideja stručnog štaba je bila razumljiva: da mlađariji pomogne iskustvom, postavljanjem, snagom i skok igrom pokuša da neutrališe Šerifa i Silasa. Njegova partija je prikaz Partizanovog učinka u derbiju. Bio je siguran, pa zbunjen, onda korektan, zatim nesnađen u situaciji kad ga je Ivanić nadmudrio, kasnije opet dobar, kad je trebalo pokriti poziciju levog beka posle izlaska Šehovića.

(do 68. minuta) Pojavio se niotkuda i počeo derbi! Tačno se videlo da mu nedostajte takmičarskog ritma, da ne može da isprati rivala, da je Maksimović lako dolazio u prostor da zapreti, da je povremeno Ivanić po toj strani pravio višak. Napred – ništa.

Paradigma celokupne situacije u Partizanu. Na terenu i van njega. Igra, jer nema ko drugi (ili ima, ali se ne daje šansa Ugrešiću, Jankoviću, pa i Stjepanoviću). Igra loše. Igra iza lopte. Ne postoji nijedan fudbalski argument kojim bi ubedio gledaoce da je drugačije. Statistika će verovatno pokazati kako je među onima koji su najviše pretrčali, ali to je uglavnom bilo prateći loptu u Zvezdinim akcijama.

(do 85. minuta) Bio je sve što bi zadnji vezni trebalo da bude. Pokretljiv, agresivan, autoritativan i energetski na takvom nivou da je terao druge da trče i kad bi im noge otkazale. Ili je jurio umesto njih, poput kontre koju je počeo i dovršio golom za nadu Partizana da će ostati neporažen. Jesenas je bio tragičar zbog skrivljenog penala, a sad jedan od tihih junaka crno-belog tima. Najmanje je to zbog pogotka, najviše zbog utiska da pojedince oko sebe povremeno čini boljim nego što jesu.

U njegovom slučaju bi mogla da se parafrazira poslovica „batina je iz raja izašla“. Daleko od toga da su ga tukli, ali je bio izložen direktnim kritikama, pa i osudama zbog ponašanja na poslednjoj pripremnoj utakmici u Turskoj i posle toga je – proigrao! U prva tri prolećna kola tri gola, a na derbiju potvrda forme asistencijom za pogodak Zubairua, akcijom okončanom hicem Kovača za 2:2 i još niz sprinteva uzduž i popreko. Bilo ga je svuda, naročito u prvom poluvremenu kad je povukao još kontru ili dve. Videlo se da mu je stalo, da mu znači, a kad je takav onda može da bude koristan. Najbolji akter 175. derbija u crnom dresu.

(do 52. minuta) I ovaj meč je pokazao zašto ga je Partizan doveo, ali i zašto je do pre samo nekoliko meseci igrao drugoligaški fudbal. Za skok pre gola i reakciju posle odbrane Guteše zaslužuje pohvale, međutim, momak iz Gane nikako da zapliva na talasu konstantnosti. Kao da mu nedostaje nekoliko zrna ozbiljnosti kako bi artikulisao želje. Imao je mogućnost da iskoristi brzinu i samo je jednom pobegao, između ostalog baš zbog loših odluka.

(do 68. minuta) Dobio je verovatno najnezahvalniji zadatak na utakmici. Da igra daleko od saigrača. Ništa tu napadač Partizana nije kriv, nego je utakmica projektovana – i bila je takva – da Crvena zvezda napada i neprestano je ispred ili u kaznenom prostoru rivala. „Doneti“ špicu loptu u takvim situacijama je posao kakav ne uspevaju često ni ekipe iz liga petice opredeljene na defanzivu. A opet je nekoliko puta primio igru na sebe, probao da razigra Kalulua ili Zubairua, čak požurio kad je Kalulu hteo da ga uposli. Da je tad bilo 2:0...

(od 52. minuta) Ovaj dečko je još u Partizanu. I na sve to – igra!? Zar nije bilo prostora za, na primer, Zorana Alilovića?

(od 68. minuta) Danima u bolovima, na kraju derbija sa osmehom na licu. Bilo je pitanje da li će uopšte igrati zbog virusa, ispostavilo se da može oko pola sata i bez obzira što nije imao bogzna koliko šansi, onu za koju se izborio Natho, pretvorio je u gol hladnokrvnom realizacijom penala.

(od 68. minuta) Ne, nije ekipa sa njim plesala terenom kao što ume, iako je ulazak ideologa uticao na promenu formacije i pritisak na poslednju liniju Zvezde. Ne, nije ni ocena korektna samo zato što je naterao Elšnika da ga faulira. Izraelac je sve što Grobari žele od igrača Partizana, spreman da celog sebe stavi u službu tima i meč privede kraju doslovce na jednoj nozi. Taj snimak bi trebalo Mijatović i Lazović u sledećem prelaznom roku da pokazuju igračima koje žele da angažuju, jer – to je Partizan.

(od 85. minuta) Malo vremena na terenu za konkretan učinak.

(od 85. minuta) I on je igrao malo, ali je pokrenuo akciju okončanu penalom i neka to bude mali doprinos velikom bodu Partizana.

Položio je! Prvi put je akter ovako velike utakmice i bod izboren u nadoknadi je nagrada za način na koji je postavio meč. Pažljivi hroničari zbivanja u Humskoj su to sročili rečima „zna koliko mu ekipa ne zna“. U opredeljenju da počne derbi u odbrambenoj formaciji videle su se naznake makijavelističkog pristupa. U ideji da se osloni na brzinu krila primetila su se rešenja u ofanzivi. U promociji Mujakića i Šehovića krije se rizik, jer dugo nisu igrali, ali i pokušaj da se odgovori na očekivani pritisak Zvezde. Valja imati na umu da je Blagojeviću ovo tek četvrta utakmica otkako se vratio u srpski fudbal, da ovaj tim nije selektirao i da sad samo popravlja štetu. Za rivala je imao učesnika Lige šampiona, na njegovom terenu, u situaciji kad je 90 odsto nacije smatralo da će pretrpeti debakl. A nije. Na tehničke greške pojedinaca ne može da utiče i sad je veliko pitanje da li na ovoj osnovi može da gradi nešto opipljivo ili je u pitanju izolovani incident.