OCENE – PARTIZAN: Polter položio, Milovanović pao! Simić „back to basics“, Mitrović ovo nije zaslužio

Može biti da u kancelarijama stadiona u Humskoj sede ljudi koji nekako čudno gledaju na fudbal, čim je golman i ove sezone najbolji akter u derbi utakmicama. Onda to znači da nisu selektirali kvalitetan tim. Kao pre dva meseca, Milošević je intervencijama sprečio istorijsku bruku. Kao da ovo što godinama gledamo u izvedbi crno-belih nije bruka. Odbranio je dovoljno udaraca Zvezdinih ofanzivaca (i ne samo ofanzivaca) da mirne duše može da stane pred ostatak ekipe i priupita ih: „A šta ste vi uradili?“

Jedno kvalitetno iznošenje lopte do sredine terena i na desetine pogrešnih odluka. Neshvatljivo je kako se mučio čak i u nekim situacijama koje obično, na drugim mečevima, rešava kao da je deset godina iskusniji. Aleksandar Katai mu je i dalje pred očima. Kao i svima u crno-belom.

Ne da zaboravi, nego da uči. Sutra, prekosutra, do narednog derbija. Ako je potrebno, a videsmo da jeste, svaki dan. Za njega bi bilo najkorisnije da upotrebi sve prisutniju sintagmu „back to basics“. Da uči postavljanja, kretnje, duel-igru, pa tek onda iznošenje lopte. Ovo je bila bolna lekcija u sazrevanju i pokazatelj koliko su mladi igrači skloni oscilacijama, jer je jesenas u Humskoj Nikola Simić bio jedna od retkih svetlih tački Partizana. Sad jedna od mnogobrojnih tamnih, dok je pored njih svetlucao Aleksandar Katai.

Kad je Bibars Natho objavio da napušta Partizan krajem sezone, napisali smo „Trebalo je ovo izdržati“. Na mikro-nivou, isto važi za iskusnog štopera. Sa kim on igra, a gde je sve igrao. On to neće reći, ali mi ćemo napisati. Nikola Simić, Milan Roganović i Mateja Milovanović bi mogli makar da mu se izvine zbog svega što su priredili nekadašnjem reprezentativcu. Koliko je mogao, a pokazao je da i dalje može, rvao se sa Arnautovićem, kasnije Enemom, u međuvremenu Kataijem, međutim, nije svemoguć. Mitrović je jedini ličio na defanzivca evropskog kalibra u užasnoj Partizanovoj večeri.

(do 88. minuta) Ako su ovo bile kvalifikacije za mesto u timu Partizana naredne sezone, onda Milovanović ne bi smeo da se zadrži u Humskoj. Ne postoji nijedan argument kojim bi se odbranilo neodbranjivo. Čak ni to da je tek počeo da igra fudbal posle dugotrajnog odsustva. Nije bio loš, bio je – očajan. Njegov govor tela sugeriše da je bio odsutan, kao da ga nisu doticali previše ambijent i značaj derbija. Tačno je da je igrao na, za njega neprirodnoj poziciji levog beka, ali zar se nismo naslušali pohvala kako je prošao čuvenu Ajaksovu školu? To nije nikakva garancija da je igrač vredan Partizanovog dresa.

Dobronameran savet: ako već želi da šutira (pohvalno), neka bar to bude ljudski, a ne tako da lopta jedva stigne do Mateusa. U početku ga je bilo svuda, punio je oko, ali njegova energija i pretrčani kilometri su obrnuto proporcionalni učinku. U drugom poluvremenu maltene je nestao sa terena i kad se Partizan „raspao“, kapiten nije uspeo da ga „zalepi“.

(do 88. minuta) Gde si bio? Nigde! Šta si radio? Ništa! Ako je na prethodnom derbiju bio jedan od tragičara, jer nije realizovao penal, na ovom je bio toliko loš da bi mikroskopom morali da se traže dobri detalji u njegovoj igri. Nemam sumnje da zna fudbala, međutim, da bi pokazao to što ume, crnogorski vezista morao bi najpre na fizičkom planu da parira crveno-belima, jer je utisak da je neprestano kasnio. Nije da neće ili da ne ume, nego – ne može da prati maltene evropski nivo. Apsolutna nemoć.

Velike nade stručni štab Parnog valjka polaže u Senegalca, a tek u poslednjem derbiju pokazao je da ima u njemu štofa i za mečeve visokog intenziteta. Svaki put kad bi dobio loptu, bilo u noge, bilo u prostor, mala panika bi zavladala u odbrani domaćina. Tako je ušao u dve šanse, posle dodavanja odličnog Poltera, ali pozajmljeni fudbaler Torina nije uspeo da nadmudri Mateusa. Bio je i jedan dribling koji diže publiku na noge. Sad, da li je to dovoljno za otkup, verovatno ni u Humskoj ne znaju. Misterija je Sek, iako je skoro godinu dana u Srbiji.

(do 70. minuta) Na njegovu i Partizanovu žalost, ušetao je u galeriju promašaja, tamo gde su na stadionu „Rajko Mitić“ minulih godina zakoračili Kvinsi Menig, Filip Holender, Nikola Terzić... Veliku šansu je imao da makar malo pokvari Zvezdinu žurku, da se maskira u partibrejkera, i dozvolio je sebi da promaši ono što ne sme. Šansa kao penal. Sam ispred Mateusa. I – ništa!? Bar da je pogodio okvir. Kao i „klasić“ Dragojević, mora da šutira i jače i preciznije. Igra u polju bila je nedorečena, skromna, bez uticaja u ofanzivi, a izgledao je slabašno kad je trebalo odbraniti se od Zvezdinog motorički sposobnijeg veznog reda.

(do 70. minuta) Iznenadni starter, kome se prostor otvorio usled pomeranja nastalih izostankom Saše Zdjelara, kao da nije bio spreman za tu ulogu. Nije u skladu sa njegovim karakterom da igra bojažljivo, ali je bio odsutan bar početnih pola sata. I kad mu se ukazala prilika da izjednači rezultat, mimo rezona je pucao – spoljnom!? Kako, zašto, to bi mogao da objasni trenerima i saigračima, jer nije bilo logike za tim potezom, kad je već utrčavao Polter. Kasnije se popravio, do izmene čak spremio zicer Ugrešiću.

Izdanje Nemca savršeno ilustruju stihovi Riblje čorbe „Ja ratujem sam“. Kad se prvi put naslonio na Miloša Veljkovića, postalo je jasno da će u obračunu nekadašnjih bundesligaških igrača biti u prednosti. Telo je koristio kao veliku prednost, nateravši Zvezdinog štopera na više prekršaja. Kad je te udarce istrpeo, Polter je našao način da razigra ostatak tima, pa je tako Seku spremio po šansu u oba poluvremena, a između njih pokrenuo akciju koja je umalo okončana pogotkom, pre uklizavanja Krunića. Inicirao je i napad koji je loše završio Ugrešić. Sveukupno, jedini je igrač u polju, kad su gosti u pitanju, koji je odgovorio zahtevima derbija. Potreban je ovom Partizanu. Pokazalo se, možda, i kao prvi centarfor. Jedina zamerka je što vrlo dobru partiju nije krunisao pogotkom, mada je tad već bilo 2:0.

(od 70. minuta) Kad je ušao, izmešten je na poziciju levog krila, a odatle nema uticaj na igru. Veliko je pitanje da li bi nešto bilo drugačije da ga je Blagojević upario sa Polterom ili počeo utakmicu sa njim.

(od 70. minuta) Bio je ovo njegov „last dance“ u večitim derbijima. Tek poneki potez, lopta u prostor koja pravi razliku, ali Izraelac nije ovo zaslužio. Ima apsolutno pravo da se ljuti na saigrače. Da li i na trenera? Teško da bi nešto krucijalno bilo drugačije čak i da je bio starter.

(od 89. minuta) Malo vremena na terenu da bi bio ocenjen.

(od 89. minuta) Malo vremena na terenu da bi bio ocenjen.

Prvu bitku izgiubio je pre nego što je derbi počeo. Bez Milića, Đurđevića, Trifunovića, a onda i Zdjelara, nije imao dovoljno resursa da sastavi tim kakav je želeo. A i da je sve bilo cakum pakum nema garancija da bi se bolje proveo. Bilo je segmenata kad je usporio prvaka, kad se znalo gde ko i zašto stoji. U početnih desetak minuta oba poluvremena. Bilo je i trenutaka kad ga je ugrožavao, pre svega se oslanjajući na veštine Poltera. I to je bilo sve. Da su njegovi pitomci neku od prilika, a imali su ih, realizovali malo bi popravio imidž o sebi u derbijima. Za pripremu meča, u odnosu na okolnosti, zaslužio je plusić. Baš kao i za način igre njegovog tima u drugom delu, kad se Partizan nametnuo. Za reakciju posle primljnog gola – minus. Ako je bio direktan i navijačima Partizana saopštavao istinu poslednjih sedmica, pozivajućih ih da realno posmatraju stvarnost, onda bi direktan morao da bude i prema igračima. Biće da neki nisu za ovaj klub.