OCENE - SRBIJA: “Mitrovdan” het-trikom obasjan, vratiće se Vlahoviću kad bude važno

Za sve ono što je uradio u prethodnom periodu, i na klupskom (zasenio i jednog Donarumu u sezoni triple krune PSŽ-a) i na reprezentativnom planu (u Tirani je dobio nadimak Karađorđe), zaslužio je nagradu - kartu u prvom redu sa najboljim pogledom na utakmicu sa Andorom. Bez ikakvog posla (otud i bez ocene), večeras je mogao da gleda i da uživa.

(do 76. minuta) Jedan od retkih srpskih reprezentativaca sa trofejnom sezonom iza sebe, teško da je baš zbog toga dobio šansu večeras na opšte iznenađenje. Pre će biti da ga je favorizovala dobra igra nogom, jer ovo je bila utakmica u kojoj se baš to tražilo od naših centralnih defanzivaca - da učestvuju u izgradnji igre, bez mnogo defanzivnih opterećenja. U drugom poluvremenu imao i dva udarca na gol, pa kao da je malo zaboravio na odbrambene zadatke kada je desna strana jedini put pukla u 66. minutu, ali je Milenković otklonio opasnost.

Jedan dosadan dan u kancelariji. Čudna utakmica za njega, maltene sve vreme je u vidnom polju imao 20 igrača - sve sem Đorđa Petrovića. Možda i najbesposlenijih 90 minuta otkad je A reprezentativac, mada je kod jedinog ulaska rivala u kazneni prostor baš on izblokirao Lopeza. Kad se jednog dana bude pričalo: “ono kad je Srbija prvi put u istoriji vezala pet takmičarskih utakmica na domaćem terenu bez primljenog gola”, dodaće se: “to je ono otkad je Bleki postao centralni među trojicom štopera”.

I za njega, kao i za kolege mu u poslednjoj liniji važi isto - rutinska partija, sa puno učešća u organizaciji igre, s tim što je baš od njega krenula akcija kod prvog gola. Pouzdan i siguran, sačuvao se žutog kartona i biće na raspolaganju, samo da je zdravlja, za Letoniju u septembru.

(do 60. minuta) Kao jedini defanzivno orijentisani vezista, bio je na visini postavljenog zadatka. Ono malo lopti kad bi gosti pokušali da krenu u napad - očistio je, spuštao se među štopere, učestvovao u izgradnji napada, doneo neku novu energiju povratkom u startnu postavu. U odnosu na zahtevnost utakmice, koja nije bila velika, korektnih sat vremena na terenu.

Bilo da se protiv Portugalije u Lisabonu juri plasman na Mundijal ili da se odrađuje posao u Leskovcu protiv slabašne Andore, pre će sreda svanuti posle četvrtka, nego što će Piksi menjati svog desnog krilnog beka. Uglavnom je gurao lopte sa boka u sredinu, bilo da ih je sam nosio tamo, bilo da je slao uglavnom precizne dijagonale. Asistent za drugi gol uspešnim centaršutem iz kornera, prilično zapažen, ali, kao i u najvećem broju slučajeva do sada, nešto ubedljiviji u prvom, nego u drugom poluvremenu.

Ova pozicija njemu najviše prija. Ofanzivnija nego protiv Albanije, a opet ne prvi iza napadača, nego neka klasična osmica. Večeras je bio čovek koji je doneo balans u postavi. Nije on Katai, nema tu neke atrakcije, ali ono što je trebalo je obavio.

(do 60. minuta) Prva dva centaršuta - jako i nikome. Kasnije se stabilizovao, ali nisu Orlovi večeras previše probijali po levom boku. Nešto bolja partija nego u Tirani, ali i dalje prosečna.

(do 60. minuta) Oni što će reći “lako je to protiv Andore”, to su isti oni što kad magiju prosipa u dresu Zvezde kažu “lako je to protiv Spartaka, Napretka i Radničkog”. A on traje li, traje. I demonstrira (ne)podnošljivu lakoću igranja fudbala. Taj jedan potez koji nam je falio na toliko prethodnih utakmica, to je onaj dupli pas sa Vlahovićem, bez kojeg ne bismo otključali autsajdera već posle 11 i po minuta. E sad, koliko je on, u ovim svojim godinama, dugoročno rešenje za reprezentaciju, da li je mogao da pomogne protiv Albanije, da li će protiv Engleza... To su pitanja za neku drugu priliku. Ali, deluje da je večeras baš prijao Mitroviću i Vlahoviću da im bude odmah iza leđa.

(do 83. minuta) Dobro se dobrim vraća. Zato što je uvek bio tu, zato što se nikad nije štedeo, zato što je primer odanosti prema nacionalnom dresu. Zato što je omiljen. Zato je je samo ovako i nikako drugačije mogao da proslavi zlatni jubilej. Prvi pogodak - u pravo vreme na pravom mestu. Kod drugog se protivnički štoper odbio kao od stene. I osećaj za gol, i vrhunska igra glavom, i mirnoća kod penala. Od svega po malo. Uramljeni dres se obično daje pred početak, a njemu večeras nakon utakmice - uz stajaće ovacije i počasni krug. Sto utakmica, 62 gola, četvrti het-trik, sa samo 30 godina... Boljeg nismo i dugo nećemo imati.

Njemu će se golom vratiti kad Srbiji bude važnije. Za ono što je večeras ostavio na terenu. Asistencija kod prvog gola, iznuđen penal - malo li je? Nudio se, otkrivao, izvlačio, teško da je u karijeri na jednoj utakmici više puta odigrao petom... A baš mu se nije dalo da poentira - projektil iz okreta u finišu prvog, pa dva pokušaja u završpnici drugog poluvremena, svi smo već loptu videli u golu... Biće!

(od 60. minuta) Bez mnogo uticaja na igru u tih pola sata koliko je proveo na terenu, kada je, kao najmlađi, zamenio najstarijeg našeg reprezentativca i svog klupskog saigrača.

(od 60. minuta) Zamenio Gudelja kao zadnji vezni, stigao da dobije žuti karton i uputi jedan udarac na gol - izblokiran.

(od 60. minuta) Nismo previše napadali po levom krilu ni pre, a ni posle njegovog ulaska u igru.

(od 76. minuta) Bez mnogo posla nakon što je zamenio Stojića.

(od 83. minuta) Takmičarski debi u reprezentaciji kao nagrada za sezonu iz snova u Belgiji. Pa makar i tih desetak minuta.

Piksi kao Piksi. Kupuje mir od akcije do akcije. Rezultatima - niti da ga slave, niti da ga ruše. Četiri junska boda bila su, ipak, dozvoljeni minimum iz ovog “prozora”. Večerašnja utakmica bila je iz kategorije onih najtežih - unapred dobijenih, ali i onih koje ne dozvoljavaju neko zanošenje u pohvalama. Blaga promena formacije u 3-1-4-2, sa Kataijem, Gudeljom i Stojićem, bez Samardžića, Nemanje Maksimovića i Erakovića na terenu, pokazala se kao dobitna kombinacija da se niski blok rivala probije na vreme, a onda je sve bilo lakše. Ima to nešto što mu ide u zasluge - momcima je duša u nosu, baš nikome nije do fudbala 10. juna, ali oni su i protiv Andore motivisani do gornjih granica.