OCENE – TSC: Gospodine Vlalukin, vi ste najslabija karika! Pantović će sanjati prečku, a TSC istorijski poraz

„A šta da radim, kada odu prijatelji moji“, stihovi su Azrine pesme. Tako je večeras delovao i mladi čuvar mreže Topolčana, u momentima kada je širio ruke i vikao na saigrače nakon svakog primljenog pogotka i šanse za protivnika. Kazneni prostor bio prometan kao beogradski aerodrom. Ne idu mu ponovo na dušu primljeni golovi, ali deli odgovornost zbog večerašnjeg visokog poraza sa saigračima. Uspeo i da izmami povike publike zbog nekoliko intervencija u nastavku.

„Gospodine Vlalukin, vi ste najslabija karika“. Košmarno prvo poluvreme, drugo malčice bolje. Ponovo je ogroman broj napada išao preko njegove strane, i nosi na duši neke od pogodaka. Ne ide mu nikako ovog leta, a večeras je delovalo kao da je označen od strane Makabija kao pukotina u zidu brane koja je čuvala mrežu TSC-a. Pošto voda uvek nađe put, večeras je šampion Izraela uspeo da preko njega napravi potop biblijskih razmera u defanzivi Plavih lavova.

do 9. - Za manje od devet minuta uspeo da poklekne dva puta sa kolegama i odbrane, a pritom se i povredio. I to malo što je igrao nije ostavio baš dobar utisak.

Ponovo slaba partija iskusnog defanzivca koji ne pravi nikakvu razliku na terenu niti daje konkretan doprinos odbrani. Videlo se već i u prvoj utakmici da mu igra po zemlji nije jača strana, a Makabi nije baš ekipa koja igra na visoke lopte, već naprotiv forsira pas po zemlji.

Nije lako kapitenu Plavih lavova, bio je i večeras tu da bodri, postavi odbranu, savetuje saigrače, ali ne i da konkretno pomogne u očuvanju sopstvenog gola. Nije Makabi često napadao po njegovoj strani, pa pošto je fudbal kolektivna igra ne znači mu ništa što je bio bolji u defanzivi za neku sitnu nijansu od kolega u odbrani. Rezultat je na kraju ipak bio 1:5.

Do 46. minuta – Koliko je bio dobar u prvoj utakmici bez obzira na poraz, danas je tek ponovio mali procenat toga. Čim je njegov tim bio u zaostatku, pokazao je nervozu koja je kulminirala žutim kartonom. Jeste vukao nekoliko napada TSC-a i lopta je išla preko njega, ali je isto tako oklevao u par situacija sa loptom. Izašao na poluvremenu zbog svega navedenog.

S obzirom da su mu defanzivne karakteristike jača strana danas je još i igrao koliko – toliko za prelaznu ocenu. Iz razloga što je u početku imao više prostora da ide napred, dok je u nastavku pomeren unazad zbog izlaska Milana Radina. Oba zadatka je ispunio u određenoj meri, nije previše držao loptu u nogama, stigao je i da pokvari nekoliko napada Makabija. Ipak, sve uzalud.

do 60. - Nikako da pronađe formu ove sezone novopečeni reprezentativac Bosne i Hercegovine, što se videlo i revanš meču sa Makabijem. Izostali su njegovi slalomi kroz vezni red, brza transformacija i prenos lopte, nije se baš nadavao tačnih dodavanja. To ga je odvelo u nervozu, zatim do žutog kartona i na kraju do zamene.

Koliko je Saši Jovanoviću nedostajalo sreće u prvoj utakmici toliko je večeras bez iste bio i Miloš Pantović. Bilo ga je na boku, bilo ga je u sredini, driblao je, dodavao, šutirao glavom i nogom, ali mu se ništa nije vratilo. Ostaće mu u sećanju zatresena prečka kojom je mogao da ublaži poraz svog tima u ovom debaklu koji je doživeo predstavnik Srbije u dvomeču sa prvakom Izraela.

Do 46. minuta – Odigrao jedno poluvreme, gde je prvi deo u potpunosti odsečen da bi tek posle uspeo da primi par lopti, pokuša da probije sam ili odigra nekog od saigrača. Nije mu baš povratak u Srbiju krenuo tokom kakav je očekivao.

Do 71. – U odnosu na prvu utakmicu, gde je imao manje vremena za dokazivanje, danas se malo otvorio. Pokušavao je da probije, što mu je i uspevalo u par navrata, da šutira, nabaci loptu na peterac, ali sve bez efekta. Nije uspeo da pronađe taj njegov moment u kojem postiže pogotke iz jednog poteza, a možda je i bilo prostora.

Od 9. minuta – Ironično je reći ali mladi centralni bek je pored četiri primljena pogotka svoje ekipe delovao kao najstabilniji deo odbrane. Bez imalo straha i respekta je izašao na megdan fudbalerima prvaka Izreala, iskoristivši priliku da uopšte uđe na teren jer se Luka Capan povredio. Nije se bojao duela niti iznošenja lopta ka napred, čak je uspeo da napravi par finti kojima je prevario protivničke igrače.

Od 46. minuta – Posle duže vremena zaigrao u sredini veznog reda a ne na boku. Imao je par dobrih izleta napred, uspeo da prosledi loptu na bok do saigrača koji su lovili prostor. Samo na trenutke izgledao kao prava desetka domaćeg tima, da bi posle četvrtog primljenog pogotka izgubio ritam i prebacio u manju brzinu. Na to je uticala i činjenica da je na njegovo mesto pomeren u toku utakmice Petar Stanić.

Od 46. minuta – Nije ga bilo u vrhu napada kada je zamenio Marka Lazetića, a zatim ga nije bilo ni iza novog napadača u timu TSC-a. Skoro bez dodira sa loptom u drugom poluvremenu, čak i kada se spuštao na mesto zadnjeg veznog da proba da pretrči dobar deo terena i prenese težište igre na polovinu Makabija.

Od 71. minuta – Bez ikakvog konkretnog učinka na terenu, otišao je na levo krilo umesto Aleksandra Ćirkovića a jedva da se video sa loptom.

Od najavljene totalne ofanzive i napada od starta nije se videlo ništa, čak ni blizu. Odbrana je poklekla brže nego što se očekivalo. TSC je u dva meča više pogodaka primio kada je na terenu imao jednak broj igrača, ne samo to, nego je i bolje izgledao u prvoj utakmici kada se branio sa dva igrača manje. U potpunosti pročitan od protivnika, koji je ruku na srce imao na klupi i tvorca ovog tima. Više puta u toku utakmice pomerao igrače sa pozicije na poziciju, sve bez ikakvog efekta. Topolčani su doživeli najveći poraz kod kuće u istoriji evropskih takmičenja, gde se još uvek vode kao „novajlije“. A nije da je u Bačkoj Topoli večeras gostovao neki gigant evropskog fudbala, uz sve dužno poštovanje prema prvaku Izraela.