OCENE – VOJVODINA: Zukić šibicario, Đakovac tukao, Petrović komandovao, pa poklonio pobedu

Vošin čuvar mreže je navikao da ostane u oči u oči sa protivničim napadačima i dok je minule sezone mahom vadio zeca iz šešira i u naizgled nemogućim situacijama, večeras Rosić nije mogao da izvede mađioničrasku tačku i spasi Lale. Treba biti fer i konstatovati da nije mogao puno bolje ni kod pogotka Zaharijasena, ali ni Bamidelea. Dobio je jednu opomenu od francuskog sudije za zadržavanje lopte što je koštalo domaćine kornera i nekoliko dugih lopti nisu pronašle svoju metu, te su Lale morale da odustanu od ideje da preko ispucavanja golmana stižu direkt na protivniču polovinu. Bio siguran kod prekida, presekao nekoliko naizgled opasnih centaršuteva.

Njegova ukradena lopta prethodila je izjednačujućem golu Vojvodine. Konstantno iznosio loptu u protivničko polje i pravio višak u napadu Lala. Ali i ono što je obavljao u defanzivi bilo je i te kako od značaja za ekipu Miroslava Tanjge. Ponovio se najviše puta po desnoj aut liniji i uz Crnomarkovića držao Vošu iznad vode tokom najžešćih naleta gostiju. Nedostajali su upotrebljiviji centaršutevi, ali i ovako je bek rođen 1999. godine zavredio da ponese titulu najboljeg u crveno-belom taboru večeras. Nije neka nagrada, pogotovo posle ovog ishoda, ali ukoliko ima istine u glasinama da je za njega zainteresovan učesnik Serije A, dobiće desni bek adekvatnu nagradu već za koji mesec, a u timu Vojvodine će ostati ozbiljna praznina.

Ostavio Barosa samog sa Zaharijasenom kod prvog gola, pa potom umesto da je utrčao u blok nemo posmatrao udarac norveškog napadača. Krio se tokom prvog dela i izbegavao da od njega kreće ofanziva crveno-belih. Nije to dosledno ponašanje jednog od najiksusnijih i igrača sa najdužim stažom u ovom timu Vojvodine. Ali, intervencijama u drugom poluvremenu se u potpunosti iskupio. Podsetio je na onu partiju iz finala Kupa u Loznici, pa je i večeras u najkriznijim momentima po domaćina, bio najstaloženiji. Sprečio siguran pogodak Lenija Džozefa u 50. minutu. Pamtilo bi se to uklizavanje da Voša nije kapitulirala na kraju.

Bio je reprezentativac Mađarske vidno motivisan protiv svojih zemljaka. Da nije ispao onako naivan kod odlučujućeg pogotka Bamidelea, poneo bi epitet igrača utakmice. Ovako, na ovom nivou, takve greške se skupo plaćaju. Nije džabe trenerski lisac Nenad Lalatović prvo u Novom Sadu, pa zatim i na konferenciji za medije u Pazaru pričao onu anegdotu gde se kladi sa svojim defanzivcima i prihvata svu odgovornost za gol, ukoliko ga napadač postigne šutem sa spoljašnje strane. Jeste se fudbalska javnost u Srbiji uverila u to da Bamidele ima top i u svojoj levoj nozi, ali nije Suč smeo onako da nasedne na lažnjak. Nažalost, to su detalji za koje se na međunarodnoj sceni plaća ceh. Do tada se propisno tukao sa Nigerijcem i zabeležio nekoliko odličnih intervencija. Napadi su počinjali od njegove noge i uglavnom je uspešno iznosio loptu, kada je Njegoš bio markiran. Bio je meta većine prekida, zapretio u nekoliko navrata glavom.

Bio najgori na terenu u prvih 45. minuta. Prelako ispao kod gola Zaharijasena, ali ni taj momenat nije bio toliko upečatljiv kao konstantno nepotrebna oklevanja da ispuca loptu iz opasne zone. Suviše je rizikovao Vošin Brazilac, na momente delovao i neozbiljno, kao kada je primio loptu grudima na 18 metara od gola, pritom okružen trojicom igrača gostiju. Nije direktno Voša kažnjena za greške tamnoputog beka, ali jeste posle jednog rizičnog dodavanja ubacio u problem Đakovca, kada je Fradi imao veliku priliku da udvostruči prednost u prvom delu igre. Jedna od, ako ne i najslabija partija Barosa u dresu Vovjodine

Nešto sporije je ušao u utakmicu, izgubio nekoliko duela, a onda kao da su ga potcenili Nabi Kejta o družina, pa se doskorašnji kapiten dame razgoropadio. Nedovoljno da unovči one, na kraju vrlo mlake pokušaji sa distance u finišu prvih 45 minuta, ali dovoljno da preuzme dirigentsku palicu u drugom delu. Jeste po izlasku iz svlačionice iz frustracije nepotrebno napravio grublji start za žuti karton, ali su sve njegove lopte imale glavu i rep, prekidi bili sve bolji i bolji, a Vošine kontre sve konkretnije kada krenu od noge bivšeg veziste Granade. Ali, odlično drugo poluvreme Petrović je prosuo jednim nonšalantnim pasom u nadoknadi i podario Ferencvarošu pobedu na tacni, pa verovatno i prolaz u sledeću rundu. Ipak, bilo bi isuviše nezahvalno ka momku koji je proveo sjajne dve i po sezone u Novom Sadu, da ova greška ostane ucrtana u sećanjima navijača ukoliko 27-godišnjak napusti Karađorđe ovog leta.

Već od prvog zvižduka francuskog sudije bilo je evidentno da je Ifet Đakovac večeras Miroslavu Tanjgi čovek od zadatka i da se na te zadatke navikao tokom svog perioda u Bačkoj Topoli. Nije možda bio opasan u napadu, kao što smo to viđali pod Žarkom Lazetićem – mada bi drugačije pričali da je ona bomba sa 30 metara našla svoj put do mreže, ali je 28-godišnji vezista uzeo na sebe da uđe u kosti maltene čitavoj navali i veznom redu gostiju, koji su to osetili. Uspeo je Đakovac u prvom delu igre čak da dobije i nekoliko duela sa snažnim Bamideleom, ali mu je u nastavku ponestalo snage. Nekoliko trapavih intervencija, pa i pogrešnih pasova bili su posledica umora pre svega. Nije još momak iz Sjenice u optimalnoj trkačkoj formi, ali nema dileme da će biti veliko pojačanje za Vošu.

(do 84.) Naleteo na sebi ravnog u vidu Brazilca Kadua, koji je užasno „smarao“ najbolje desno krilo Mozzart Bet Superlige do odlaska na odmor. Međutim, iz svlačionice kao da je izašao drugi čovek i na zapadnoj strani vođen gromoglasnom podrškom najpopunjenije tribine Karađorđa, postao nerešiva enigma za tim Balaša Borbeljija. Najbolji paker srpskog šampionata je bio vrlo blizu i asistencije na evropskoj premijeri, ali je čuvar mreže Fradija uspeo da odbrani udarac Stefana Mitrovića.

(do 73.) Nigde nije bilo Vošinog povratnika i najskupljeg pojačanja u istoriji u prvom delu igre, ali samo nekoliko sekundi u nadoknadi istog bilo je dovoljno lucidnom vezisti da hladnokrvnom varkom izbaci dvojicu čuvara, savršeno podbode fudbal i nađe Mitrovića na drugoj stativi i tako upiše hokejašku asistenciju. Ušunjao se i prilikom jednog kornera u drugom delu i umalo upisao svoje ime na listu strelaca. Međutim, sve ostalo što smo videli od momka iz Bačkog Jarka bilo je prilično tanko. Gubio je duele na sredini, čuvao se u presingu i generalno ostao nedorečen. Ipak, to je igra Dejana Zukića, koji poput nekog „šibicara“ ostaje zagonetka i za protivnike i za saigrače, jedan potez, jedna lucidno dodavanje, dovoljni su Vošinom detetu da od tragičara izraste u junaka. Večeras nije bio ni jedno ni drugo, ali nije bio ni igrač od 2.000.000 evra.

(do 63.) Iznenađujuće, Vojvodina je u prvih 45 minuta ovog meča uglavnom forsirala da napada preko Stefana Mitrovića i levog boka. Možda je to bilo iz razloga što je Ranđelović bio dobro markiran, a možda ima i malo do taktike gostiju, koji su često ostavljali prostora 24-godišnjem napadaču da primi loptu i krene u igru jedan na jedan. Međutim, brzo bi se ta igra transformisala u jedan na dva, budući da bi štoper Gomeš dolazio u pomoć svaki put kada je Mitrović došao u priliku za prodor. Dobio instrukcije u svlačionici da više seče u sredinu i to se isplatilo Lalama, koji su dobili dimenziju više i dodatni prostor za Barosa po levoj strani. Nažalost, ovu prednost nisu uspeli i rezultatski da unovče.

(do 63. ) Još nema ni traga od onog momka koji je lani jedno vreme proveo na vrhu liste strelaca Lige konferencije. Rano je za ozbiljniji sud, ali za sada je utisak da visoki centrafor iz Bosne i Hercegovine i Vojvodina nisu kompatibilan par. Bivši napadač Noe dobio je svega jednu upotrebljivu visinsku loptu u prvom delu, a u situacijama kada je trebao da je zadrži, podeli pas, redovno je gubio posed. Bio je na pravom mestu u pravo vreme na startu drugog poluvremena kada je propustio najveću priliku domaćina na meču i pogodio stativu. Jeste udarac bio malo iskosa, ali morao je to da bude gol. Bilo gde da je šutirao osim u okvir gol Lale bi povele budući da je Dibuš još bio na zemlji. U defanzivi dosadan, ali nedovoljno motorički sposoban da na pravi način doprinese timskom presingu.

(od 63. minuta) Po svemu viđenom, 34-godišnji napadač iz Gajdobre je trebao da dobije mesto u startnih 11 pre Mulahusejnovića. Međutim, kada u obzir uzmemo činjenicu da je u prethodnih nekoliko nedelja kuburio sa povredom, pa propustio i nekolicinu treninga, jasno je zbog čega ga Miroslav Tanjga nije mogao ubaciti od starta. Kada je ušao, posle nekoliko olako prodatih lopti, došao je do prepoznatljive igre, iznosio loptu čak sa svoje polovine i hapsio sve po terenu. Na kraju, baš kao i na Johan Krojf Areni u ovo vreme pre dva leta, Aleksina sreća ostala je na stativi. Najbolja prilika za Vojvodinu u drugom delu utakmice i momenat koji bi sasvim sigurno okrenuo momentum ovog dvomeča na stranu Novosađana.

(od 63. minuta) Koji minut nakon što je ušao, upropastio je izglednu kontru vrlo lošim centaršutem. Ali nedugo potom je mogao da zabeleži zlata vrednu asistenciju. Ako nas pitate, valja mu je i upisati, jer je bivše krilo Voždovca uradilo sve što je bilo do njega da Lale dođu do prednosti na ulasku u poslednjih deset minuta. Zalomio u sredinu što je njegov zaštitni znak, a potom poslao kiflu pravo na nogu Alekse Vukanovića. Stativa, šteta!

(od 73.) Iako je na letnjim pripremama ostavio možda i najbolji utisak sa klupe, večeras nije doneo željeni efekat Lalama. Delovao je nesnađeno, zarobljen između dve brzine. Na kraju su prošle dve opasne lopte, koje bi da su nastavile da se razvijaju u projektovanom smeru, možda i donele nekadašnjoj vedeti kragujevačkog Radničkog višu ocenu. Ovako, kompletan utisak nije zadovoljio.

(od 84. minuta) Dobro okrenuo čuvara i iznudio prekršaj, ujedno i poslednju priliku na utakmici. Nedovoljno proveo na terenu za neki veći utisak.

Znali smo da će se iskusni sportski radnik držati recepta sa priprema i da neće mnogo rizikovati. Uzdala se Vojvodina večeras možda i suviše u taj visoki presing, dok je ofanziva, pogotovo nakon primljenog gola, do izjednačujućeg delovala – „ad hoc“. Nema puno automatizama u napadu Vojvodine i ukoliko do izražaja ne dođe individualno majstorstvo, Novosađani su prilično bezopasni na tom delu terena. Ali, na sreću Tanjginu, Vojvodina u svojim redovima poseduje majstore poput Zukića, Ranđelovića, Petrovića, od ove sezone i Đakovca, pa i bez nekog konkretnog sistema uspeju da ugroze protivnički gol barem dva puta po poluvremenu. Bilo im je to dovoljno prošle sezone u Mozzart Bet Superligi, da li će biti u Evropi, ostaje da vidimo. Ruku na srce, kada su se gosti posle odmora dodatno otvorili Voša je pretila i to žestoko. Izmene očekivane, umalo da donesu i željeni efekat 62-godišnjem strategu. Međutim, sada kada su Mađari iz Novog Sada odneli čitav plen, Tanjga i Vovjodina mogu u revanšu da se pozdrave sa tranzicijom kakvu su imali danas.