Od Bogote do Kalkute, od Manile sve do Lime… Odakle su srpski klubovi sve dovodili strane fudbalere

Svet fudbala iz godine u godinu postaje sve manji. U smislu da više ni neki dečak od deset godina koji žonglira loptu na Tahitiju nije nepoznat skautima velikih klubova koji špartaju po svim meridijanima i obrću svaki „kamen“ da bi pronašli nekog novog talenta.

Potraga za radnom snagom i van svoje zemlje uveliko je uhvatila i Srbiju. Otprilike, početkom 21. veka kreće opšti trend da se dovodi sve više igrača iz inostranstva, sa svih kontinenata, čak i u niže lige. Potraga za „grumenom zlata“ iz inostranstva se nastavila sa ništa manje strasti i tokom ovog leta. A, ko zna, da nema limita od četvorice stranaca koji mogu istovremeno na teren, verovatno bi ih bilo još više.

I mora se čestitati srpskim klubovima, uspevali su prethodnih godina da dovedu igrača sa svih meridijana: o velikim fudbalskim zemljama kakve su Brazil, Gana, Nigerija da ne pričamo, ali bilo je i čiste egzotike iz Indonezije, Severne Koreje, Antigve i Barbude, Zelenortskih Ostrva, Komora, Čada, Tajpeha, Finske, Litvanije, Gvadelupea... Kao u pesmi Beogradskog sindikata: „Od Bogote do Kalkute, od Manile sve do Lime“.

CRVENA ZVEZDA

Ukoliko gledamo i period pre 2001. godine, crveno-beli su angažovali više od 70 stranih fudbalera. Većina nije opravdala očekivanja, međutim, poslednjih godina situacija se promenila.

Reprezentativac Komora - mada odrastao i fudbalski školovan u Francuskoj - Mohamed el Fardu Ben već šestu sezonu nosi crveno-beli dres i po raznim parametrima najbolji je stranac u istoriji kluba (doduše, u zavisnosti od toga kako gledate na Mileta Belodedića. Mi ga u ovom tekstu nismo računali kao stranca, niti Milana Borjana, Marka Marina, Miloša Degeneka). Holanđanin Mičel Donald prvi je stranac kapiten u istoriji Crvene zvezde. Gabonac Gelor Kanga igra svoj drugi mandat u Ljutice Bogdana, a vraćao se i povremeni reprezentativac Gane Ričmond Boaći, koji je takođe krupnim slovima upisan u najbolje rezultate kluba u postbarijevskoj eri.

Pozitivan utisak u skorije vreme ostavili su i Francuz Damijan le Talek, Portugalac Ugo Vijeira, Argentinac Luis Ibanjez, Nigerijac Abiola Dauda, a među prvim pečalbarima koji je prirastao za srce navijačima je stameni defanzivni vezista iz Ekvadora Segundo Kastiljo.

Kastiljo

Najnovije inostrane akvizicije crveno-belih, Osman Bukari iz Gane i Kings Kangva iz Zambije takođe nagoveštavaju velike domete, ali tek treba da se dokažu. Kao i mladi Ibrahim Mustafa, isto iz Gane.

Prvi internacionalci koji su zaigrali u crveno-belom dresu bili su Brazilci, kojih je inače dosad prošlo 19 kroz domaću svlačionicu stadiona Rajko Mitić. Klub je 1998. godine angažovao štopera Adilsona i napadača Vilijansa Bartolomeua, ali prvi je otišao po završetku sezone i 12 odigranih mečeva, a drugi već nakon šest meseci.

Od Brazilaca pamti se i Ailton, koji je po biografiji i dan-danas među najzvučnijim strancima u srpskom fudbalu, ali je leta 2006. u Beograd stigao s viškom kilograma. Obećao je da će se slikati go ukoliko crveno-beli osvoje titulu te sezone, ali kada se to dogodilo, on uveliko nije bio tu, jer je u decembru otišao u Grashopers.

Za razliku od Klea, koji je ostavio negativan utisak zbog prelaska u Partizan, njegov zemljak Kadu je neko ko se u mnogo pozitivnijem tonu pominje među Zvezdinim navijačima. Od trofeja ima samo dva Kupa Srbije, ali je dao gol Partizanu za pobedu u 90. minutu, a postao je i prvi stranac sa 100 utakmica za jedan klub u Srbiji.

Među igračima koji su ostavili pozitivan trag na pristalice crveno-belih, ali ne po doprinosu osvajanju trofeja, već svojom harizmom, zalaganjem i ponašanjem van terena ističu se Mamadu Mbođ, Ibrahim Gaj, Li Adi, Evandro...

Ipak, kada se sve sračuna, Crvena zvezda je sa fudbalerima iz inostranstva imala mnogo više promašaja nego pogodaka. Posebno je razočaravajuć učinak dvojice Italijana koji su donedavno bili stanovnici Beograda - Filipa Falka i Kristijana Pičinija. Mnogo bolji utisak ostavio je je Dijego Falčineli.

S njima pod ruku idu i Španac Hose Kanjas, Argentinci Pablo Mouče, Mateo Garsija, Holanđani Lorenco Ebisilio, Radživ van la Para i Rišairo Živković, Francuz Loi Dioni, Englez sa pasošem Antigve i Barbude Džošua Parker i previše drugih za koje je Crvena zvezda davala ne tako mali novac da bi imali tek sporadičnu ulogu na Marakani.

Kad se priča o strancima koji su igrali za crveno-bele (a ima ih dvocifren broj koji su bili angažovani, ali nikada nisu upisali zvaničan nastup za klub) nemoguće je ne pomenuti bivšeg reprezentativca Poljske Gžegoža Bronovickog. Dočekan je euforično, a izbačen posle nervnog sloma kada je saznao da neće biti starter protiv Napretka, pa rešio da tugu utopi u kruševačkim birtijama veče pre utakmice.

PARTIZAN

Egzotika u Humskoj desila se osamdesetih godina kada su dres Partizana ponela dvojica – Kineza. Đija i Liju se pamte i danas među starijim navijačima crno-belih, iako nisu ostavili preterano jak igrački utisak.

Ekspanzija dovođenja stranih igrača u Partizan krenula je u 21. veku. Pun pogodak je ispao sa Taribom Vestom, ćudljivim Nigerijcem, koji je bio jedan od najzaslužnijih za ulazak crno-belih u Ligu šampiona. Te sezone dres Parnog valjka nosio je i Poljak Tomas Žonsa, a onda je krenula eksplozija.

Kamerunac Pjer Boja se i dalje pominje među navijačima kao „mister promašaj“, dok je dobar utisak ostavio levi bek Ifeani Emeghara iz Nigerije, a Obiora Odita je sada već legenda srpskog fudbala, stranac sa ubedljivo najviše utakmica u našem fudbalu.

Nije uspeo Partizanov pokušaj da levi bok pojača reprezentativcem Južne Koreje Kim Ču Vuom, koji nije mogao da se adaptira, jer za šest meseci nije naučio nijednu jedinu reč ni srpskog ni engleskog.

Bilo je u Partizanu i Kiprana (Nikolas Asprogenis), Bugara šarenolikog sastava, od komičnog Asena Nikolova do daleko boljih Valerija Božinova, Ivana Ivanova i Ivana Bandalovskog.

Ipak, najvoljenija grupa stranaca stigla je krajem prve decenije ovog veka, koja je okrenula točak istorije u Humskoj. Iz Brazila je stigao Žuka, iz Senegala Lamin Dijara, a iz Gvineje Bisao Almami Moreira. I pokrenuli su niz od šest vezanih titula crno-belih, kojima je u ogromnoj meri doprineo kasnije i Brazilac Kleo, pa Prins Tejgo iz Gane, Medo Kamara iz Sijera Leonea...

Moreira, Žuka, Dijara

Bilo je i velikih promašaja kao što su dugo jureni Mohamed Zubija (Libija), Kamel Zajem (Tunis), Eduardo Pašeko, Fabrisio Dornelas (Brazil), Erik Đemba Đemba (Kamerun), Sedrik Gogua (Obala Slonovače)...

Reklo bi se da je Partizan najbolje prolazio sa Brazilcima, jer su u poslednjem osvajanju titule Leonardo i Everton bili među najboljim igračima.

Gledajući današnji sastav, Malijac Fuseni Dijabate je već postao ljubimac navijača, što je odavno i napadač sa Zelenortskih Ostrva Rikardo, a što se ne bi baš moglo reći za Holanđanina Kvinsija Meniga.

Oko Gvinejca Sejdube Sume su ostala podeljena mišljenja, dok Ukrajinca Jurija Vakulka navijači gotovo da nisu ni videli u crno-belom dresu.

A to je samo deo stranaca koji su sa manje ili više uspeha prošli kroz Humsku 1.

TSC

TSC kao klub koji je relativno od skorije član višeg ranga nije kroz istoriju imao priliku da dovodi igrače iz inostranstva.

Ipak, ima jedna zanimljiva priča… U leto 2017. doveden je Ronald Tendai Čitiza, napadač rođen 1995. u Zimbabveu, koji živi u engleskom Lesteru gde je i započeo svoju fudbalsku karijeru u jednom lokalnom klubu. On je stigao do četvrtog ranga engleskog fudbala odakle ga put dovodi u Srbiju u redove ČSK iz Čelareva odakle prelazi u TSC. Za jednu sezonu je odigrao 12 utakmica, a nakon smene trenera je pao u nemilost, pa se vratio u Englesku. Trenutno nastupa za niželigaški Koalvil Taun.  

Ostatak stranaca koji su nosili dres kluba iz Bačke Topole čine igrači sa prostora bivše Jugoslavije, ali i mađarski vezista Bertalan Bočkai, koji je jednu sezonu proveo na pozajmici iz budimpeštanskog Honveda, kao i Bakari Dukure, defanzivac rođen u Francuskoj, koji poseduje i pasoš Malija, a u međuvremenu je prešao u Javor.

VOJVODINA

Da li mladi navijači Vojvodine znaju ko je Žika Delika? U pitanju je jedan od prvih afričkih fudbalera koji su zaigrali u nekom jugoslovenskom klubu. Anselmo Delika, momak iz Gabona, stigao je 1983. u Novi Sad sa nadimkom Kopa, jer je u domovini sve podsećao po stilu igre na čuvenog Francuza Rajmuna Kopu, ali je u Srbiji, očekivano, dobio novi nadimak – Žika Delika.

Tri sezone je Delika nosio dres Vojvodine i bio jedan od prvih stranaca koji je branio boje novosadske Stare dame.

U istoriji Vojvodine je upisano i ime Pala Dardaija, koji je u sezoni 1985/86 nosio crveno-beli dres, a otac je kasnije poznatog mađarskog internacionalca u Nemačkoj i trenera Pala Dardaija.

Mnoštvo stranaca je i prošlo i preko terena Karađorđa, mada ne toliko koliko kao kod beogradskih večitih rivala. Dres Vojvodine nosio je Alžirac Ada Đeziri, Argentinci Mauro Karbahal i Ernan Markos, pregršt Brazilaca od Džefersona Batiste do Marsela Pleča.

Pun pogodak je Vojvodina napravila dovođenjem Gruzina Georgija Merebašvilija, ali njegovi zemljaci Mihail Kucišvili i Davit Kokiha nisu bili toliko uspešni.

Merebašvili

Stiven Apija (Gana) je jedan od stranaca sa najjačim rezimeom koji su igrali u Mozzart Bet Superligi, ali pošteno rečeno, u Vojvodini je bio daleko od svojih najboljih dana.

Kroz Vojvodinu su prošli i Holanđanin Seržinjo Grin, Uganđanin Nestroj Kizito, a bilo je i Šveđana – Niklas Nilen je igrao pre početka rata devedesetih, dok je malo posle njega u Novom Sadu bio i Frederik Enaholo.

Malo je fudbalera iz SAD biralo da u Srbiji gradi karijeru, a jedan od njih je Mark Konrad, koji je član Vojvodine bio u sezoni 2007/08.

Danas za Vošu igraju Malijac Mamadu Traore i Senegalac Iv Baraj.

ČUKARIČKI

Jedan od prvih, ako ne i prvi stranac koji je zaigrao za Čukarički došao je iz – Namibije. U sezoni 2001/02 belo-crni dres nosio je Elifas Šivute. Dve godine kasnije iz Sijera Leonea stigao je Kelfala Marah, koji je dve sezone bio član Brđana.

Trend dovođenja igrača iz Afrike se nastavio narednih godina, pa je iz Kameruna došao Tijeri Ekvala, pa opet iz Namibije Rudolf Bester, a imao je i Čukarički svog Amerikanca – Vila Džona u sezoni 2008/09.

Kako je rastao Čukarički kao klub, ostvarivao sve bolje rezultate, tako su stizali i sve kvalitetniji stranci. Pamte se brazilski štoper sa razornim šutem Lukas Pjasentin, pa njegov zemljak Tijago Galvao, koji je pre toga bio u Slobodi iz Užica. A ne tako davno dres Brđana nosili su Obeng Regan (Gana), Dilan Ortiz (Kolumbija), Norman Kembel (Jamajka), Mink Piters (Holandija), Patrik Eze (Nigerija)…

Sada za Čukarički igraju Gambijac Mohamed Badamosi, Samjuel Ovusu iz Gane, Ibrahima N’diaje iz Senegala.

SPARTAK

Klub iz Subotice je dugo član elite, bio je to i u doba stare Jugoslavije, pa ne čudi što ima dugu istoriju dovođenja fudbalera iz inostranstva. Logično, kroz subotički klub je prošlo dosta mađarskih igrača (Juzoef Džurjak, Florijan Urban, Tamaš Nađ), ali je bilo i fudbalera sa svih kontinenata.

Istorija kaže da su pravi Brazilci u jugoslovenski fudbal stigli upravo u Spartak. Bilo je to 1990. godine kada su dres Plavih golubova obukli Markinjos, Karlos Roberto Žatoba i Osvaldo Monteiro. Navodno, prvi igrač sa brazilskim pasošem je bio Domingo Franulović u RNK Split još pedesetih godina, ali prezime mu jasno govori da je, ipak, neke naše gore list. Za razliku od „karioka” iz Subotice.

Šimura

Imao je Spartak početkom devedesetih i Rumuna Aurela Hana, Ukrajince Mihaila Stelmaha i Vitalija Tolmačjova, a u 21. veku i Kineza Čeng Muija, pa Tima Čoua iz Kineskog Tajpeha, Žainera Medinu iz Ekvadora, te japanski duo Šo Jamamoto – Noboru Šimura, onda Maksima Fedina iz Kazahstana, Denija Bareru iz SAD, a sada mu je u sastavu Grk Baksevanos i dvojica momaka iz Tanzanije Moris Abraham i Alfonso Msanga.

NAPREDAK

Prvi stranac, pa Brazilac, sezona 2007/08, štoper Fabio da Silva, došao iz Crvene zvezde, zabeležio je devet nastupa, pa se vratio u Brazil.

U sezoni 2009/10 Napredak je imao čak sedam stranaca, od kojih trojica nisu došla do prvog tima: Akufo Kvasi iz Gane, Ngemelu iz Kameruna i Timoti Idogbe iz Nigerije. Najpoznatiji je bio napadač iz Gane Jao Antvi, prvi stranac ljubimac navijača, dao je devet golova u sezoni, pa otišao u Vojvodinu. Od onih koji su zabeležili nekoliko nastupa, bili su i napadač Eze Ikečukvu iz Nigerije, koji je bio na probama po Bundesligi, a nije dao ni gol za osam utakmica. Leonardo Rodrigez iz Brazila skupio je 15 utakmica, dao jedan gol, a dva nastupa ubeležio i igrač iz Severne Koreje, Li Jang.

Jedan od najvoljenijih stranaca u Kruševcu bio je Ibrahima Ndiaje, koji je uz kratki izlet u danski Randers bio u Napretku od 2012. do 2019 i odigrao je čak 168 utakmica.

Sa Sinišom Gogićem u sezoni 2014/15 došao je Brazilac Tainan, sa kojim se znao iz Iraklisa. Od njega se mnogo očekivalo, a sve što je uradio bila stativa na četiri utakmice. Mamadu Mbođ je došao na pozajmicu iz Zvezde, upisao sedam nastupa, a teren nije video Mikel Valijant iz Kameruna.

Sekidika

Napredak je u sezoni 2016/17 doveo zanimljivog stranca, Nigerijca Džesija Sekidiku, nekoliko trenera mu da je dalo šansu na kašičicu, a onda ga je Kosanović lansirao u sezoni 2018/19 u prvi tim. On je potom otišao u Eksišehir, nedugo posle u Galatasaraj. U istoj sezoni iz Krasnodara dolazi mladi Rus Daur Kvekeskiru, ali beleži samo dva nastupa.

Kamerunac Režis Baha je došao u sezoni 2018/19, za koga Kosanović kaže da je najbolji stranac u istoriji lige. I najveće ime 2019/20 Abubakar Oumaru stiže u Kruševac da oporavi karijeru, ali ništa nije pokazao, igrao tek na četiri utakmice.

MLADOST LUČANI

Kroz Lučane nije prošlo mnogo fudbalera iz inostranstva. Tek krajem prve decenije 21. veka Mladost počinje da traži pojačanja iz inostranstva, ali nije sa njima imala previše uspeha.

Oprobao sa u Lučanima Azerbejdžanac Murad Husejinov, pa Uzbekistanac Husnidin Gafurov, sreću je tu potražio i Poljak Jeremija Dabrovski, kao i Ukrajinac Jevgen Pavlov, koji se prošetao kroz više naših klubova.

Naravno, većina stranaca su bili Afrikanci: Ibrahim Tanko, Zakarija Suraka, Bizmark Apija i Obeng Regan iz Gane, Režis Baha i Mičel Mbiobe iz Kameruna, Salia Outara iz Obale Slonovače, kao i Nigerijci Viktor Amos, Patrik Eze i Obiora Odita, te Senegalac Badara Bađi.

RADNIK

Ni u Surdulici, do skoro, nije bilo mnogo stranaca, a onda je bilo – egzotike.

Svakako najzanimljivije ime je Vitan Sulejman, koji je iz Indonezije zapucao u Surdulicu. Nije ostavio igrački nikakav trag, ali jeste doneo na hiljade pratilaca Radniku na Instagramu dok je zvanično bio član kluba.

Sulejman u sredini

Probao je Radnik i sa Kinezom Juan Đeom, pa sa Grkom Andreasom Dermicakisom, Ukrajinac Pavlov je igrao i za plave, kao i Zakarija Suraka iz Gane.

Sada su na jugu Srbije Leandro Pinto (Brazil), Osman Marong (Gambija) i Sadik Abubakar (Gana).

RADNIČKI NIŠ

Prvi stranac na Čairu bio je Brazilac Žairon Felisiano Damazio, od milošte odmah nazvan Žika. Došao je 2005. godine, odigrao je u Drugoj ligi SCG 17 utakmica, postigao četiri gola. Mnogo više bio atrakcija nego pojačanje.

Dve godine kasnije, u prvom mandatu Ivice Tončeva kao predsednika Radničkog, došla su dvojica Argentinaca Gustavo i Leonardo, ali nisu se proslavili, kao ni Korejac Seon il Kim koji je došao koju sezonu kasnije.

Dugo na Čairu nisu uspevali da „ubodu” stranca, pa je tako na zimskim pripremama u Turskoj 2014. Dragoljub Bekvalac ubedio upravu da dovedu Brazilca Kaja Sančeza, kojeg je tamo „snimio”, a ovaj je u Nišu odigrao svega dva nastupa. Ništa bolje nije bilo ni sa Ibrahimom Gajom, koji je imao iza sebe dobar period u Crvenoj zvezdi, ali je u Radničkom sve vreme bio povređen pa nije ni debitovao.

Kroz niški klub su narednih godina prodefilovali i Ekvadorac Augusto Batioha, Kirgistanac Anton Zemljanuhin, Kazahstanac Bauržan Turisbek, Turčin Ginkut Ozer, Letonac Anastasijs Mordatenko, Rusi Ivan Konovalov i Ramazan Isaev.

Zemljanuhin

Zanimljiv je slučaj Kineza Runzea Haoa, koji je na debiju za Radnički dao gol u Kruševcu za 1:1 u sudijskoj nadoknadi vremena, a desetak dana posle toga otpušten iz kluba bez obrazloženja, spekulisali se da je politika uplela prste.

Japanac Riota Noma, jedan od najboljih stranaca u Radničkom, igrao je četiri sezone na Čairu, preko 80 utakmica, devet golova, na nekim mečevima nosio i kapitensku traku, jedan od retkih igrača kome je sa tribina skandirano prezime. Ukrajinac Taras Bondarenko bio je važan šraf vicešampionske ekipe u sezoni 2018/19.

U aktuelnoj sezoni je više nego ikada inostranih igrača u Nišu. Japanac Mićibući, popularni Mića, kako mu piše na dresu, je tu već drugu sezonu, baš kao i Kamerunac Bazile Jamkam, otkrovenje prošle polusezone. Ovog leta stigli Maka Gaku sa francuskim pasošem i Anton Tolordava iz Gruzije, koji je već stigao i da razduži opremu, ali tu je i dalje njegov zemljak Papunašvili.

VOŽDOVAC

Ono što je do skoro imao Voždovac, nisu imali drugi superligaši – fudbalera iz Litvanije. Justas Lasickas je prvo nastupao za Zemun, a onda je izabrao Zmajeve, da napravi iskorak u karijeri. Sada je u Sloveniji.

Među malim brojem stranaca koji su igrali za Voždovac su i Abdul Obuobi iz Gane, pa Nigerijac Obiora Odita, Rumun Kristijan Muskalu, Rus Georgi Bratuhin, Gvinejac Seku Keita, a na Krovu je sada Japanac Arihiro Sentoku.

RADNIČKI KRAGUJEVAC

Pristalice Radničkog sigurno se sećaju Rumuna Ražvana Kirice, Brazilca Ederson Alvesa i Nigerijca Okekea, koji su nosili dres kragujevačkog tima u prvoj polovini 2000-ih, ali i Mamadua Mbođa i Aminu Sanija, dvojice inostranih fudbalera vrlo živopisnih biografija.

Oduro je rođen u Nemačkoj od roditelja iz Gane. Kao desetogodišnjak preselio se sa porodicom u susednu Belgiju i uzeo belgijsko državljanstvo. Bio je član mlađih selekcija Standarda, a u Radnički je došao sredinom 2008. godine nakon neuspešne epizode u Beverenu. U isto vreme je na Čika Daču prispeo i Nigerijac Sani, svojevremeno član Atalante iz Bergama i belgijskog Briža, čija je karijera u međuvremenu krenula silaznom putanjom.  

Posebnu atrakciju predstavljala su trojica mladih fudbalera iz Severne Koreje, Mjong Ča-Hjon, An Il Bom i Ri Kvang-il, koji su pružili značajan doprinos plasmanu kragujevačkog kluba u Prvu ligu Srbije u sezoni 2009/10.

Velike nade Kragujevčani su polagali u Argentinca Matijasa Porkarija, koji je stigao pred početak sezone 2013/14. Iako najavljivan kao potencijalni „bum“ prelaznog roka, nije opravdao visoka očekivanja i nakon samo četiri odigrane utakmice u dresu Radničkog vratio se u Južnu Ameriku.

Porkari (desno)

Naredna sezona 2014/15 ostaće upamćena po svojevrsnom rekordu koji je kragujevački klub postavio angažovanjem čak 26 novih fudbalera u letnjem prelaznom roku. Među novajlijama našla su se i dvojica fudbalera iz Gane, štoper Gudvin Osei Bonsu i krilni napadač Džozef Kuđoe, koji su došli na preporuku Milovana Rajevca, bivšeg selektora Gane. I dok je Kuđoe nakon šest meseci i svega 103 odigrana minuta u dresu Radničkog zauvek napustio Čika Daču, korpulentni Bonsu, koji je prethodno upisao i šest nastupa za reprezentaciju Gane, uspeo je da se izbori za mesto startera. Stameni defanzivac komandovao je odbranom Radničkog na šesnaest superligaških utakmica, ostavivši jako lep utisak kod kragujevačke publike.

Poslednji fudbaler izvan eks-Ju prostora koji je nosio dres Radničkog je Erve Amani. Internacionalac iz Obale Slonovače, koji je u kragujevački klub stigao na pozajmicu iz ivanjičkog Javora, zabeležio je devet nastupa za ekipu iz srca Šumadije i postigao jedan gol pre nego što se početkom 2018. godine vratio u Ivanjicu.

NOVI PAZAR

Mali broj fudbalskih pečalbara van granica bivše SFRJ ostavio je dubok trag u Novom Pazaru. Izdvaja se Brazilac Bruno Matos tokom prvog boravka u klubu 2014/15, koji je za posledicu imao transfer u Crvenu zvezdu, kao i Abdulaj Sise iz Gvineje u takmičarskoj 2020/21, pa i momak iz Gane pozajmljen od beogradskih crveno-belih Ibrahim Mustafa u prolećnom delu minule sezone. Tim stopama pokušaće da krene izbeglica iz Južnog Sudana i poslednja pazarska akvizicija Kur Kur.     

Prvi internacionalac u plavom dresu 1995/96 bio je Nemac domaće proizvodnje Irsen Latifović, dok je pet godina kasnije na Gradski stadion (sadašnju Džaizkoin arenu) kao prvi „pravi” stranac stigao Rumun Eugen Krstea.

Većina stranih fudbalera statirali su kraj Jošanice i Raške ili su shodno kvalitetima i prilikama šansu dobijali na kašičicu. U tu grupu spadaju Nigerijci Mark Džef (2003/04), Mišel Odinakačukvu (2007/08), Džon Ebuka (2015/16) i Mozes Džon (2019/2020), "karioke" Ričard Falkao (2014/15) i Adrijano Strak (2015/16), Ekvadorci Hoze Mina i Hoze Gutijerez (2014/15), reprezentativac Moldavije u mlađim selekcijama Vitalij Bulat (2013/14), Ovusu-Ansah Kontor iz Gane (2015/16), Uzbekistanac Murod Rađabov, Omega Roberts iz Liberije (2018/19) i dvojac iz 2021/22 koji su činili ruski državljanin Tamirlan Džamalutdinov u prvom i Senegalac Tjerno Tjub u drugom delu sezone. Inače, Novi Pazar je ovog leta zbog skoro mizernog dugovanja Džamalutdinovu iskusio dvonedeljnu suspenziju od strane FIFA.  

Znatno bolji utisak ostavili su Viktor Agbo iz Nigerije (2005/06) i reprezentativac Ugande na 40 utakmica i četvorostruki strelac u nacionalnom timu Vinsent Kajizi (proleće 2010/11).   

Za pojedince se na internet stranicama može naći podatak da su bili članovi Novog Pazara, ali ih se ne sećaju ni „saigrači”. Neki nisu dočekali debi, poput Gruzina sa pasošem Ukrajine Imede Putkaradzea (2010/2011), dok je priroda turizma Kamerunca sa prethodno solidnom karijerom u Javoru Ibrahima Valiđa i Nigerijca Kristijana Čidere (2016/17), kao i još nekih fudbalera, za mnoge i danas misterija.

JAVOR

Mora se priznati da ako izuzmemo tri naša najveća kluba, pa i sada Čukarički koji se nametnuo poslednjih godina, Javor je imao najbolji izbor stranaca koji su igrali na domaćoj sceni.

Nekim spletom okolnosti Ivanjičani su otkrili afričko tržište, odakle su im stizali Obiora Odita, Ifeani Onjilo, Naemeka Ađuru, Ibrahimn Tanko, Ifeani Igbodo, Majk Tamvanjera, Ibrahim Valiđo, koji su ostavili jako dobar utisak kako u Javoru, tako i u ostalim domaćim klubovima za koje su nastupali. A kupovali su strance od Javora i Partizan (Odita, Eliomar) i Zvezda (Onjilo).

Odita

Mogu u Ivanjici da se pohvale da se i Brazilac Eliomar oseća u tom gradu kao u drugoj kući. Za razliku od dvojice Urugvajaca, Migela Anhela Lavijea i Herarda Pitena, koji su u sezoni 2009/10 samo protutnjali, bez traga, kroz svlačionicu Javora.

Husnidin Gafurov iz Uzbekistana je ostavio solidan trag u belom dresu, tu je sada i Bubakar Dukure iz Francuske, kao i Norman Kembel iz Jamajke.

Za Javor su igrali, pored ostalih, Aleksander Kristovao iz Angole, pa Kanađanin Derek Kornelijus, Grk Andreas Vlahomitros, Rus Maksim Martuševič, Erv Amani iz Obale Slonovače…

KOLUBARA i GAT

I u prošloj i u ovoj, drugoj superligaškoj sezoni, Lazarevčani igraju bez „pravih” stranih fudbalera, pošto srpski pasoš nema samo hrvatski internacionalac Ante Vukušić.

Ista stvar važi i za Mladost GAT, novajliju u Mozzart Bet Superligi, koji se oslanja takođe samo na domaće fudbalere.

OSTALI

Veliki broj stranih igrača je prošao i kroz klubove koji danas nisu članovi Mozzart Bet Superlige, pa čak ni Mozzart Bet Prve lige Srbije.

Tokom sezona u kojima su bili deo profi ranga takmičenja dosta inostranih fudbalera lansirali su Hajduk iz Kule, Rad, Zemun, Jagodina, OFK Beograd, Borac Čačak, Sloboda Užice, Sartid…

Gotovo je nemoguće sve njih nabrojati, ali neki koji su došli iz egzotičnijih destinacija su bili Argentinci Tomas Viljoldo (OFK Beograd), Gvido Bareiro (Inđija), Jermen Artur Jedigarjan (Proleter Novi Sad), pa Australijanci Metju Birn (Donji Srem) i Endrju Maraveđo (Zemun/Mačva).

U Proleteru je bio i Belorus Ilja Lukaševič, Brazilaca je bilo milion, recimo Endelson je igrao za Sartid u sezoni 1997/98, a Anderson Kosta za Rad u 2002/03.

Bugarin Petar Šopov je tri sezone branio za Železnik, a njegov zemljak Angel Manolov je igrao za Hajduk iz Kule. Postoji mit da je Misdongard Betolingar dok je igrao u Srbiji za Metalac i Crvenu zvezdu bio najplaćeniji sportista Čada. Tada se spekulisalo da godišnje prima celih 60.000 evra, danas sasvim uobičajenu sumu.

Misdongard

Čileanac Mario Berios je došao 2006. u OFK Beograd, ali nije odigrao ni minut. Bilo je u Srbiji igrača i iz Konga (Prestiž Mbungu) i iz DR Konga (Ibrahim Some), a i jedan Egipćanin je stigao do Vranja – Ahmed Bogi.

Zemun je imao Finca Laurija Dela Valea, a Rad Francuza Banfija Silu. Grka Teodora Apostolidisa se možda još sećaju u Boru, jer je za taj klub igrao od 1969. do 1972. godine.

Bilo je Italijana u Crvenoj zvezdi poslednjih godina, ali je Emanuele Lirusi još 2005. bio član OFK Beograda. Navala je i Japanaca na Srbiju i Crnu Goru, ali Hajduk iz Kule je imao Mitsusukea Marujamu još 2002.

U Bežaniji se još prepričava slučaj kada su istovremeno u klubu bili Hong Jong Jo iz Severne i Li San Hjon iz Južne Koreje. Zvanično im je bilo zabranjeno da komuniciraju jedan s drugim. Ne od kluba, naravno.

Kirgistanac Tamirlan Kozubajev je tražio sreću u Jagodini, Bačka je pre dve godine dovela dvojicu Letonaca da joj pomognu da ne ispadne iz lige, ali prvi igrač iz te zemlje u Srbiji bio je odlični golman OFK Beograda Oleg Karavajev.

„Ambasador” Liberije u Srbiji bio je štoper Omega Roberts, kažu da su ga volele devojke, ne i roditelji, dok je jedini Maltežanin koji je šutirao loptu u našoj zemlji bio Andrej Agijus, član Zemuna u sezoni 2003/04.

Među prvim Nigerijcima koji su se oprobali u Srbiji bili su Uče Agbo i Donald Agu, koji su 1993. i 1994. bili igrači Obilića. Uče je pre toga nosio dres Rada.

Verovali ili ne, bio je u našem fudbalu i čovek koji igra pod zastavom – Palestine. U pitanju je Havijer Koen, član Borca iz Čačka u sezoni 2014/15.

Ništa manje egzotičniji nije ni Dijego Bardanka, pre dve sezone igrač Inđije, koji je po nacionalnosti Španac, ali koji igra za reprezentaciju – Filipina.

Malo koji Portugalac je zašao do srpske „obale”, ali je Marsela Santijaga (2012/13) put nekako naneo do Jagodine. Do istog kluba u kojem je kratko vreme proveo Fredi Adu, nekadašnji vunderkind američkog fudbala, zvezda popularne PC igre Fudbalski menadžer. Promenio je Adu sijaset klubova, a jedino u Jagodini nije upisao ni jedan jedini minut na terenu.

Fredi Adu

Nuredin Davronov je bio Tadžikistanac u Slobodi iz Užica, a Marijuš Klimpl Slovak u istom klubu.

Amerikanca je imao i OFK Beograd pre skoro dvadeset godina – Džeremaju Vajta.

I sve je ovo samo deo igrača iz svih tih zemalja koji su prošli kroz Srbiju ili i dalje igraju u njoj. Brazil, Nigerija i Gana su zemlje iz kojih je najviše pečalbara stiglo do sada. Naravno, zemlje bivše Jugoslavije nismo ni uzimali u obzir.

Piše: Ekipa Mozzart Sporta