Od “Mesijevog klona”, preko Juventusovog “kusura za Teveza”, do stadiona najbližih oblacima

Koliko ste samo puta čuli da neki mladi fudbaler nosi nadimak “novi Mesi”? Pritom ne mislimo na Andriju Maksimovića, koji je svoj nadimak dobio zbog dečačke frizure, već na brojne fudbalere širom planete koji su u nekom trenutku pokazali talenat, pa su se mediji i čelnici u nedostatku kreativnijih pohvala opredelili da mu nadenu taj naziv. Sigurno na desetine igrača su prolazili kroz to isto, a uglavnom niko nije bio ni blizu da opravda nadimak.

Možda i najdalje je verovatno završio jedini momak za kojeg je taj nadimak “novi Mesi” i smeo da se koristi. Fudbaler na kojeg ste verovatno zaboravili, ako ste uopšte i čuli za njega – Gvido Vadala.

Ovaj Argentinac, koji se školovao u akademiji Boke Juniors, ima više dobrih razloga da ga mediji u jednom momentu porede sa sadašnjim fudbalerom Intera iz Majamija.

Prvo, rođen je u istom gradu kao i Mesi, Rosariju.

Drugo, igra na istim pozicijama kao najbolji argentinski fudbaler. Dakle, iza napadača, kao krilo i po potrebi kao centarfor.

Treće, prilično je nizak, sa svega 169 centimetara, jednim manje od Mesija.

I četvrto, u mlađim kategorijama je u odnosu na vršnjake delovao sa loptom kao da je vanzemaljac.

01.30: (2,60) Bluming (3,05) El Nasional (2,70)

Imao je Vadala svega 12 godina, kada je posle jednog fenomenalno odigranog turnira privukao pažnju medija. I to ne argentinskih, već španskih, pošto je katalonski Sport u januaru 2010. godine objavio tekst sa naslovom “Barselona pronašla novog Mesija u Argentini”.

Nastavio je Vadala da igra dobro u mlađim kategorijama Boke, a priluku da debituje u prvom timu dobio je ubrzo pošto je postao punoletan. U februaru 2015. godine, ni manje ni više nego u Kopa Libertadoresu.

Ušao je Vadala u 77. minutu meča sa čileanskim Palestinom u igru, a već posle jednog od prvih kontakta sa loptom je pogodio stativu. Ubrzo potom asistirao je Džonatanu Kaljeriju za konačnih 2:0. Nagovestio je potencijal, odigrao kasnije još jednu utakmicu u elitnom takmičenju, ali već na leto morao je da se pakuje i seli za Evropu.

Šta se desilo?

Tadašnji fudbaler Juventusa Karlos Tevez više nije bio srećan u Italiji, što je Boka kao njegov matični klub nameravala da iskoristi. Dugo je pregovarala sa Starom damom oko obeštećenja za argentinskog golgetera, a na kraju je Juventus pristao da ga pusti u Buenos Ajres za 6.500.000 evra i pravo preče kupovine (kada Argentinci prihvate neku cenu Juve ima pravo da izjednači ponudu) za nekoliko prvotimaca Boke: Rodriga Bentankura, Sebastijana Kristalda i Adrijana Kubasa. Ali i momentalno dovođenje Gvida Vadale!

Nećkali su se Argentinci, razmišljali i na kraju procenili da je ipak bolje dovesti proverenog golgetera koji može da igra odmah, nego da čekaju Vadalu.

Zato, 18-godišnjak je morao da se preseli u Torino, kao kusur od Tevezovog transfera, ali u Juventusu nije uspeo da se snađe. Naravno, prekomandovan je među omladince, da igra Primaveru. Za prvi tim odigrao je samo neke prijateljske utakmice tokom letnjih priprema.

Nije Vadalu prijala Italija, nije ni stručni štab crno-belih bio zadovoljan njegovim napretkom, pa je ta saradnja prekinuta posle svega godinu dana. Vadal se vratio u Boku, ali to više nije bilo to. Izgubio je svoje mesto, morao je prvo da se dokaže na pozajmici u Unionu iz Santa Fea.

Nije.

Posle 21 utakmica i samo jednog postignutog gola bilo je stručnjacima u Boki jasno da neće dobiti ono čemu su se nadali od “novog Mesija”. Usledile su pozajmice u čileanski Konsepsion, pa kolumbijsku Tolimu, ali svaki korak je bio sve gori od prethodnog. Sve dok početkom 2020. godine Boka nije pustila da Vadalu istekne ugovor.

Posle tri meseca na birou, argentinski ofanzivac je našao posao u američkom Šarlotu. Međutim, desila se pandemija korona virusa, pa je taj čitav posao propao i tek u novembru te godine potpisao je za Sarmijento. Kasnije je igrao još za niželigaše Mitre i Alvarado...

Šta nas je uopšte nateralo da pišemo o Gvidu Vadali? “Novi Mesi” je napravio sjajan povratak na veliku scenu. U noći između četvrtka i petka, od 01.30 časova po srednjoevropskom vremenu, trebalo bi da debituje za bolivijski Bluming u kvalifikacijama za Kopa Libertadores. Početkom januara je dobio neočekivan poziv iz Bolivije, koji je naravno prihvatio, pa ga noćas očekuje prvi duel 1. kola kvalifikacija za elitno takmičenje sa El Nasionalom iz Ekvadora.

Ako ništa, to će biti nova avantura za sada već 27-godišnjeg fudbalera. Igranje fudbala, zapravo bilo kakvog sporta u Boliviji je poseban doživljaj, zbog toga što se veliki deo te države nalazi na velikoj nadmorskoj visini.

Bluming je iz grada Santa Kruz de la Sijera, koji je na vrlo prihvatljivih 1.350 metara nadmorske visine. Međutim, moraće često da gostuje u prestonici Pazu i, još gore, njenom predgrađu Altu. Tamo su stadioni na visini od oko 3.200 i čak 4.100 metara. Nije moguće igrati profesionalni fudbal bliže oblacima od toga...

Kada pričamo o nastupima bolivijskih klubova na međunarodnoj sceni, tu ta razlika u nadmorskoj visini u odnosu na ostatak Zelenog kontinenta često igra presudnu ulogu. Bolivijski klubovi su generalno slabi, s retkim izuzecima, ali zato imaju taj domaći teren koji ume da napravi razliku. Gostima je teško da se adaptiraju na razređen vazduh, dezorijentisaniji su, što Bolivijci i te kako umeju da iskoriste.

Probaće i Bluming da stekne noćas prednost nad El Nasionalom, kako bi sebi povećao šanse da se u revanšu 14. februara u Ekvadoru izbori za plasman u 2. kolo. Tamo bi Vadalu i drugove ponovo čekao dvomeč sa ekipom iz Ekvadora, Barselonom iz Gvajakila.

Bila bi to još jedna lepa prilika da vidimo šta je ostalo od “Mesijevog klona”.

KUP LIBERTADORES - KVALIFIKACIJE (PRVI MEČEVI)

Sreda

Monagas – Defensor Sporting 2:0 (0:0)

/Rodrigez 78, Manrike 90/

Četvrtak

Nasional Asunsion – Alijanca Lima 1:1 (1:0)

/Kabaljero 7 – Barkos 90+9pen/

Petak

01.30: (2,60) Bluming (3,05) El Nasional (2,70)

*** kvote su podložne promenama