Od čega neki žive, Partizan od toga – pati. U moru problema koje ima na terenu i van njega, ispod radara se provlači činjenica da je vicešampion hronično neefikasan iz prekida. Praktično bezopasan. Prolećna premijera protiv Radničkog iz Niša dovoljno je ilustrativna. Prema statistici, Parni valjak je na toj utakmici izveo deset kornera i iz njih nije dobio ništa. A taj problem traje dugo.

Tim iz Humske je poslednji gol posle prekida (ako izuzmemo penale) postigao pre pet meseci, na gostovanju istoj ekipi koja im danas dolazi na noge – Spartaku iz Subotice (15 časova, Arena Premium 1). Prošlo je više od 150 dana od kad je Nikola Simić u meču osmog kola Mozzart Bet Superlige na stadionu u Subotici bio najviši u skoku i posle centaršuta Milana Vukotića savladao Aleksandra Vulića. Od tad traje post crno-belih.

Prekidi su postali važan deo igre u modernom fudbalu. Arsenal je napravio nauku od toga, dok Osasuna, kao prosečan tim La Lige, ove sezone, živi od golova na taj način (13, lideri je u tom segmentu u Primeri). Na srpskim terenima, Crvena zvezda je izuzetno opasna prilikom prekida, dok je iz istog segmenta, Železničar iz Pančeva dvaput je nadmurdio upravo Spartak u prethodnom kolu.

Partizan daje makar dva gola Spartaku u prvom poluvremenu, kvota 2,20

Sa druge strane, crno-beli su posle prekida postigli samo četiri od ukupno 53 gola u takmičenju. Dva su dela Janisa Karabeljova koji se u međuvremenu preselio u Malme (pogađao protiv Radničkog iz Niša i TSC-a), a pogodio je i Vukašin Đurđević na kraju festivala golova u Kruševcu, posle kornera Gajasa Zahida. I posle tog Simićevog u Subotici – niko.

Nije do toga ko i(li) kako izvodi prekide. Možda neko u stručnom štabu ili možda svi ne rade posao kako bi trebalo. Partizan ne sme sebi da dozvoli da bude pasivan u segmentu koji timovima na vrhunskom nivou može da donese trofej, a slabijima pomaže da pregrme borbu za opstanak. Takav resurs mora bolje da se iskoristi.

Problem je detektovao jedan od najiskusnijih igrača Partizana, Stefan Mitrović. Nije morao da bude na terenu, bilo mu je dovoljno da sedi u loži kako bi primetio šta ne funkcioniše.
„Dugo nismo dali gol iz ofanzivnog prekida i tu vidim veliki prostor za napredak. U današnjem fudbalu, na prekidima možeš da osvojiš mnogo bodova, ali isto tako i da izgubiš. Definitivno, moramo više da verujemo da možemo da zatresemo mrežu posle prekida, a na samo da idemo u protivnički šesnaesterac da bismo bili tamo. Prošlo je mnogo vremena od kad je Partizan poslednji put dao gol, a da nije iz otvorene igre. Što je najgore, mislim da ne verujemo dovoljno da ćemo postići gol iz prekida“, rekao je prekaljeni štoper tokom gostovanja u podkastu „2x45“.

Ako neko zna šta znači snalažljivosti posle prekida, onda je to baš Mitrović, jer je godinama igrao za Hetafe, koji je pod komandom Hosea Bordalasa postao prepoznatljiv i po odbrani istih, ali i po egzekucijama iz kornera i slobodnih udaraca.

Analogno rečima povratnika u srpski fudbal, ekipa koja ne veruje da će dati gol iz bilo koje situacije, u ovom slučaju prekida, nema šta da traži u borbi za trofeje. To mora da se promeni. Možda već od utakmice sa Spartakom.