Ode Zile sa 30 u penziju: Deset minuta sam plakao pod tušem, hiljadu odsto znao da je gotovo

Uvek nekoliko kilograma viška, no nije mario za to Niklas Zile. Bilo ih je, istina, i zbog čestih povreda. Svako malo bi ga zadesila neka nedaća. Samo ove sezone imao je problem sa leđima, stopalom, tetivama, ali sve se to da zalečiti. Posle svake se vraćao, međutim, posle novih problema sa kolenom – neće.

To bi bilo to: Niklas Zile (30) odlučio je da završi sa profesionalnim igranjem fudbala na kraju sezone. Neće više trošiti telo, bilo je dosta.

Sredinom aprila, na gostovanju Hofenhajmu, klubu koji mu je bio odskočna daska da u transferu vrednom 20.000.000 evra ode u Bajern i potom u Borusiju Dortmund, osetio je prodoran bol u kolenu. Pre završetka prvog poluvremena je morao van terena i pomislio je da će ponovo proći kroz oporavak kroz koji je morao već dva puta.

Pokidao je prednji ukrštreni ligament dok je igrao za Hofenhajm, pokidao ga je i dok je nosio dres Bajerna iz Minhena. Bio je ubeđen da je reč o istoj povredi. Iako je u pitanju blaža, odlučio je da okači kopačke o klin.
„Želim da saopštim da ću ovog leta završiti karijeru“, rekao je Niklas Zile u podkastu Špilmaher i potom otkrio razloge koji su ga naveli da povuče takav potez:
„Ono što sam osetio kada je naš doktor uradio test (za otkrivanje mogućeg kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta prim. aut), kada je pogledao fizioterapeuta i odmahnuo glavom, a fizioterapeut isto učinio... Samo osam otišao pod tuš i plakao deset minuta“.

Teško mu je sve palo...
„U tom trenutku sam pomislio: „Pokidano je“. Sledećeg dana sam otišao na magnetnu rezonancu i dobio dobre vesti (ipak nije u pitanju kidanje prednjeg ukrštenog ligamenta prim. aut), ali hiljadu odsto mi je bilo jasno da je gotovo. Nisam mogao da zamislim ništa gore od radovanja  vremenu koje sledi – da budem samostalan, da idem na odmor, da provodim vreme sa decom, a sve to zbog povrede“.

Niklas Zile (©Reuters)

Sa Bajernom je osvojio 14 trofeja, među njima je i onaj „ušati“ u Ligi šampiona. Sa Borusijom Dortmund – nijedan. Od svega mu se najdublje u sećanje urezala utakmica sa Majncom, kada su on i saigrači propustili priliku da u poslednjem kolu pred Žutim zidom budu krunisani.
„Trenutak koji sam doživeo u prvoj sezoni, kada smo skoro postali šampioni, to veče u hotelu i šetnja do stadiona bilo je nešto što sam osetio samo pre prve profesionalne utakmice. Nervoza i uzbuđenje pre utakmice sa Majncom su jedan od najintenzivnijih momenata. Ne znam da li ću ikada više u životu osetiti takav adrenalin“.

Svestan je da će mu štošta nedostajati, da će u naredom periodu voditi bitke sam sa sobom
„Kada se osvrnem na četiri godine u Dortmundu, mogu da kažem da je bilo dosta trenutaka u kojima sam uživao. Navijači su me toplo dočekali, igrao sam pred 80.000 ljudi. Voleo sam ćaskanje u svlačionici. Mnogo će mi nedostajati ovaj period, jer sam se udobno osećao. Već prvog dana sam shvatio kakvi su ljudi u Dortmundu – otvoreni, topli i iskreni. Neverovatno sam povezan sa njima. Deca mi ovde idu u vrtić, biće nam teško da odemo“, zaključio je Niklas Zile.

Sutra će se Niklas Zile oprostiti od Vestfalena, idućeg vikenda od fudbala. Sedeće sa strane, pogledati utakmice protiv Ajntrahta i Verdera, i tu će definitivno biti kraj.