Odjeci sa Zvezdine proslave: Marko ima još jedan san; Mirko: Uživam gledajući mog brata sedam godina

Crvena zvezda je poražena u poslednjoj utakmici Mozzart Bet Superlige od OFK Beograda, ali to nije ublažilo raspoloženje u crveno-belom taboru. Proslava devete titule u nizu, odnosno šeste uzastopne duple krune, preselila se sa stadiona Rajko Mitić na Kalemegdan, gde je sve ključalo od emocija.

Najviše se slušala reč autoriteta, onih koji su zaduženi da sve bude pod kontrolom i na terenu i u svlačionici, pa su se okupljenim Delijama redom obraćali Mirko Ivanić, Aleksandar Katai, Marko Arnautović, Rade Krunić i, naravno, šef struke Dejan Stanković.

Arnautović je pred okupljenim navijačima poručio da je jedan san već ispunio u Crvenoj zvezdi, ali da ima još jedan koji želi da mu se ostvari.
„Mogu da kažem veliko ’hvala’ što imam tu mogućnost da igram u Crvenoj zvezdi. Imao sam jedan san kad sam došao, da igram u Zvezdi i osvojim duplu krunu, a imam još jedan - da se sledeće sezone plasiramo u Ligu šampiona i tamo da guramo dalje“, poručio je Arnautović uz ovacije navijača.

Onda je na binu došao kapiten i sada već legendarni igrač Crvene zvezde, Mirko Ivanić.
„Zadovoljstvo je biti deo ovog kluba, imati ovakve navijače, srce mi je stvarno puno. Hoću da kažem, s obzirom na to da nisam odigrao nijednu utakmicu u ovoj polusezoni, da sam stvarno ponosan na ove momke, ove ljude, skidam im kapu za sve što su uradili. Svaka čast svima nama zajedno. Nastavljamo dalje sa proslavom, sve vas volim i nadam se da ćemo se još dugo radovati zajedničkim trofejima“, poručio je Ivanić, a onda na sjajan način najavio i svog dugogodišnjeg saborca i velikog prijatelja, Aleksandra Kataija.
„Moram da iskoristim priliku da najavim mog brata. Zajedno igramo sedam godina, uživam gledajući ga na svakom treningu i utakmici“, poručio je Ivanić, a potom doveo atmosferu do usijanja pesmom „Katai, Magiko“.

Rade Krunić je neko ko najviše priča na terenu, gde vodi glavnu reč bez obzira na to ko je protivnik sa druge strane, ali se obratio publici na Kalemegdanu emotivnim rečima.
„Kad sam dolazio ovde, kao veliki zvezdaš, znao sam da postoji emocija, da je velika ljubav prema ovom grbu i klubu, ali ovo što doživljavam sada dok vas gledam je stvarno neopisivo. Hvala vam na tome. Moram da vam se zahvalim što ste nam bili ne samo 12. igrač, već pre svega kada nam nije išlo dobro, pružali ste nam podršku kada su bile utakmice protiv Vojvodine, protiv Lila, hvala na svemu.“