Đole i Velja u filmu „Teže iz sela u Beograd, nego iz Beograda u svet“

Andoni Iraola je proteklog vikenda, pomalo iznuđeno, posle samo tri odrađena treninga sa novim timom, lansirao srpskog tinejdžera u startnu postavu, a da ni sam nije bio ubeđen da ga neće „ubiti” veličina pozornice, odnosno ritam i intenzitet fudbala kojima nikada pre nije bio ni blizu. Kada se utakmica završila, Španac je mogao da odahne i da se zadovoljno osmehne, jer srpsko dete je za 90 i kusur minuta demonstriralo čitavu paletu defanzivnih kvaliteta, mirnoće, pa i liderskih sposobnosti budući da je konstantno gestikulirao i pričao saigračima.
„Kada je bio dete, mi smo ga šetali po terenu… I na krilu, plajmejkeru, zadnjem veznom i sve vreme smo znali da će da bude vrhunski štoper. Ali nismo hteli da stoji defanzivno u svom uzrastu jer nikada ne bi prošao. Ne bi se razvio i stagnirao bi. Ne bi znao da podeli pas u sredinu, da se kreće u sve četiri strane, navikao bi da ima golmana iza sebe. U veznom redu mora da gleda na sve četiri strane sveta“, počinju priču za Mozzart Sport treneri Vlada i Vlada (na njihovo insistiranje zvaćemo ih Svilke i Vlaja, kako ih zna ceo Požarevac).

Veljko Milosavljević

Naravno da nisu propustili Veljin debi. Tog dana trebalo je da se nađu na istoj svadbi, Vlaja je otkazao dolazak da bi gledao meč uživo, Svilke je momentalno po povratku kući pogledao reprizu.
„Kada sam shvatio da je u startnoj postavi samo sam se zapitao – Je l‘ moguće, posle samo tri dana... Čoveče, nisi otišao u Lučane. Otišao si u Premijer ligu sa 18 godina. Veljko nam se javio posle utakmice to veče i kaže – ‘okej je bilo, jeste me malo cepao adrenalin…’. Ali mi smo znali da on ima takav karakter i očekivali smo, uvek smo tražili takav stav od njega. Prošle zime kada je odlazio na pripreme sa prvim timom Zvezde, rekli smo mu – ti treba da se nametneš tamo, da budeš glavni igrač. Nema ono, srećan sam što sam sa 17 i po godina u prvom timu Zvezde. To te ne interesuje, to si dostigao. Glazer treba da ti da loptu, da od tebe kreću akcije, da ti pričaš, rukovodiš i komanduješ. Primetili su u Zvezdi da ima taj kapacitet“, počeli su treneri priču simultano i odmah nas časte prvom od niza anegdota.

15.00: (2,35) Bornmut (3,40) Njukasl (3,00)

Detalj sa utakmice protiv Brajtona, Velja je počeo u tandemu sa Markosom Senesijem, 28-godišnjim Argentincem koji je započeo četvrtu sezonu u Bornmutu. Ipak, on je taj koji se prilagodio Srbima radi lakše komunikacije.
„Senesiju Đole i Veljko na treninzima i utakmici pričaju na srpskom. Već je naučio komande poput, levo, desno, napred, nazad. Velja nam to priča, kaže, odmah je naučio.“

Prva Veljkova utakmica nagoveštava obećavajući potencijal za uspeh na velikoj sceni, ali uzorak od dva poluvremena premali je da bi bilo šta moglo sa sigurnošću da se tvrdi. Već danas od 15.00, ukoliko se opet bude našao u startnoj postavi, morao bi da se bori sa nemačkim svetionikom Nikom Voltemadeom.
„Na početku se pričalo da je spor za ozbiljan fudbal. I mi neko vreme nismo stizali, niti imali prilike da ga gledamo. Ali kada je počeo da igra za omladince Zvezde i kada smo uspevali da ispratimo utakmice, videlo se da nema govora o tome da je spor. Morate da razumete da se on ni danas još nije do kraja fizički razvio. Englezi će njega savršeno da „spakuju”. Već su počeli da rade sa njim na nekim detaljima oko kuka i oko zgloba. Oni tačno vide šta igraču fali i rade na tome. Niko ne ulaže 15.000.000 evra napamet. Oni su analizirali na desetine njegovih utakmica, još iz kadetskog doba. Kada su bili na sastanku, sve su znali o njemu. Bukvalno su znali svaku utakmicu koju je odigrao za kadete, omladince, prvi tim Zvezde, reprezentaciju… Svaki turnir. Bornmut postaje razvojni klub vrhunskog nivoa. Oni hoće da potroše 15.000.000, ali samo da bi vratili 50.000.000.“

Fizičke predispozicije Bornmut može da mu izbrusi do maksimuma, ali ono na čemu je gotovo nemoguće raditi jeste mantalitet i karakter. A to je jedna od glavnih karakteristika koja je Veljka poslala u, prema mišljenju mnogih, najbolju ligu na svetu.
„Uvek kada bi zimi dolazio u Požarevac, trenirao je sa nama individualno. Dok je bio u Presingu radili smo jako, a poslednjih godina radili smo ono što njemu prija. I ove zime je bio desetak dana da trenira sa nama. Da biste shvatili kakav karakter ima to dete, uvek volim da se podsetim situacije od pre nekoliko godina. Veljko i ja sedimo i pričamo ozbiljnu fudbalsku temu. ‘Je li Veljo, koliko ti beše imaš godina?‘ Pa 14 i po treneru. Znate kakav je to šamar meni bio. Pa 14 i po godina, to treba da bude dete, nezrelo, a on priča sa mnom kao da ima 25 godina. Ozbiljno pričamo, analiziramo šta treba da uradimo sa pasom… Ozbiljna fudbalska tema koja traje, a po načinu imam osećaj da je čovek pored mene, a ne dete“, priseća se trener Vlaja, pa zajedno sa trenerom Svilketom, dopunjava priču: „Sad baš pre duela sa Pafosom, sedeli smo sa njim u Beogradu i razgovarali. Dok on govori, utisak je da pričaš sa nekim ko ima jedno 15 godina profesionalnog iskustva. Toliko je samouveren. Ali ne nadmeno. Već sa toliko posvećenosti i zrelosti. Videli ste i kako je odigrao obe utakmice protiv Pafosa. Kaže da mu je mnogo značila omladinska Liga šampiona. Bilo je tu jakih utakmica, Barselona, Benfika, Štutgart, PSV. On je tu bio dve godine mlađi od gro igrača. Protiv Barselone se sve videlo, kako je kidao, jurio napred iako je bio najmlađi. On je želeo da pobede Barselonu, nije se mirio sa porazom 2:1, iako je to lep rezultat da te Barsa pobedi samo 2:1.“

Na terenu sa veštačkom travom na kom treniraju selekcije FK Presinga, a gde je nekada, u neuporedivo težim i na oronuloj podlozi, među stative prvi put stao Đorđe Petrović, dečake je okupio trener Ivan Nikolić, čovek koji je pre 11 godina vodio prvi trening tada ni sedmogodišnjeg Veljka Milosavljevića.

„Mi smo slušali priče dok je bio u pionirima, kadetima i omladincima Zvezde, da se razlikovao od druge dece upravo zbog zrelosti. Ponašanje, disciplina, odnos prema drugarima… Kod drugih roditelja bio prepoznat kao vođa… Iako u tom trenutku nije bio fudbalski najtalentovaniji. Ali karakter i jaka glava, nadam se da će mu to doneti fenomenalnu karijeru“, kaže Nikolić, pa premotava film na sopstveno upoznavanje sa detetom koje se već na prvom treningu pomalo razlikovalo od većine.
„Dogovorili smo se da napravimo jedno istureno odeljenje. Selo Nabrđe je realativno blizu Požarevca i tu smo svojevremeno svi obitavali i igrali fudbal u posavsko-podunavskoj zoni. Poznajemo puno meštana koji vole fudbal i oni su nam se obratili. Zbog poslova, poljoprivrede nisu mogli da dovoze decu na treninge i pitali može li neko od nas da dolazi u selo i da radi sa decom. Oni su obezbedili teren u selu. Meni je to bilo interesantno i počeo sam da dolazim nekoliko puta nedeljno u Nabrđe. Sakupili smo petnaestak klinaca uzrasta između 13, 14 i šest i po godina koliko je Veljko imao tada. Sve smo zajedno radili, a na kraju treninga smo uvek igrali fudbal. Bilo je tu mnogo starijih klinaca od njega, po sedam godina starijih, ali on je pokazivao neku neviđenu upornost. Oni su ga gurkali, on je padao, pa ustajao, gurao se glavom, da bude što bliže lopti i nikako nije odustajao.“

Seoski teren nije mogao da trpi vremenske nepogode…
„Zbog lošeg vremena u zimskom periodu morali smo da se preselimo u balon na Inonu, jedan od najvećih u Srbiji… Veljkov ćale mi je tada rekao, voziću decu koja budu htela da dolaze i svakako ću dovoditi oba sina. Obojica hoće da treniraju. Nikola je 2004. godište i bio je manje talentovan, ali su obojica fenomenalni klinci. Veljko je polako rastao i počeo da trenira i igra sa dve godine starijim dečacima, sa 2005. godištem i bio je potpuno ravnopravan. Igrao je tako jedno godinu i po dana i onda su ga ljudi iz Zvezde videli u Rakovici ili na Basku, u okviru Fer-plej lige. Izrazili su želju da dođe na neki trening i tako je sve počelo.“

Mnoge male fudbalske klubove širom sveta, kada njihovi nekadašnji članovi ostvare višemilionski transfer, obraduju finansijske injekcije od sredstava solidarnosti koje stoje u pravilnicima UEFA. Ipak, Veljko je premlad napustio Presing koji nije imao pravo ni na promil kolača od 15.000.000 evra koliko je iznosio njegov transfer u Bornmut, najveći u istoriji srpskog fudbala.
„Nama su Veljka uzeli sa 10 i po godina. A kako je otišao pre 12. godine, prema pravilnicima UEFA ne pripada nam nikakav novac od sredstava solidarnosti. Od Đovanija smo svojevremeno dobili oko 100.000 evra. Obećali su da će nas nešto častiti, pa ćemo videti.“

Veljko Milosavljević sa trenerima Vlajom i Svilketom

Veljko je od neke desete godine počeo da dolazi na treninge u Beograd. Ali preselio se tamo kada je krenuo u srednju školu. Roditelji su ga dugo vozili u Beograd nekoliko puta nedeljno.

„Mislim da je imao oko 12 godina kada više nije dolazio kod nas. To je veliko prokletstvo. Koliko puta dete mora da uči u kolima, da radi domaći. To je na dnevnom nivou nekoliko sati u kolima. Zamislite onda Đovanija (Petrovića) sa 14, 15 godina, seda sam u autobus i za Beograd. Pa tamo po Beogradu. Koliko je to roditeljske hrabrosti. Posle kažu iz Čukaričkog prešao u Boston, iz Bostona u Čelsi, to su veliki uspesi. Veći je uspeh iz Kostolca preći u Beograd. Ili iz sela iz srpske provincije za Beograd. Nego iz Beograda otići u neki evropski, svetski grad. Posle je mnogo lakša adaptacija. Kažem Velji – nema ti šta da se adaptiraš, ti si iz Beograda otišao u Bornmut. Pojedi ih tamo sve kao krofnice. Nema šta da se ustručavaš, da izgubiš nešto. Samo gazi.“

Utisak je da Milosavljević u dogovoru sa porodicom i menadžerom nije mogao da izabere bolji klub. Bornmut ga je kupio posvećenošću, detaljnim poznavanjem gotovo svih njegovih utakmica, detaljnim planom rada i razvoja koji je napravio za njega. Tu je naravno i prisustvo trenera Andonija Iraole koji se ne libi da forsira klince (pokazuju primeri Miloša Kerkeza i Dina Hausena), ali treneri Vlaja i Svilke apostrofiraju još jedan bitan faktor.
„Idealno je što je došao u klub u kojem je Đorđe Petrović. Ne da mu znači to. Đole se odmah postavio kao stariji brat. Mi smo ih povezali. Evo pre neki dan je bio kod Đoleta na ručku. On je već reprezentativac i ostvaren igrač. Đole je tamo jedna od najvećih zvezda u ekipi. To je takva zaslužena sreća. To što je došao u klub u kojem mu je saigrač, ne samo sa ovih prostora, iz iste zemlje, već identičnog mentaliteta. Jer mi ovde u Požarevcu i okolini smo specifični ljudi. Oni su isti. Đorđe je tu pre svega da ga kao golman ispravi, ako ovaj pogreši.“

Za Đorđa Petrovića nam nije neophodan uvod. Od velikog transfera u Čelsi pretprošlog leta, mnogo toga je napisano i ispričano o reprezentativcu Srbije. Ali mnoge detalje koji nisu bili plasirani u javnosti, predstavili su nam njegovi bivši treneri.
„Đole je došao iz Kostolca kao štoper. Bio je trom, debeljuškast. A nama je ta generacija bila kao grom. Nije mogao da igra, nije bilo šanse. Imali smo tada tri, četiri golmana… Neki kažnjeni, povređeni i Vlaja mu kaže - hajde da staneš na gol. Kaže on, ja bih da branim, ali mi tata ne da jer je on bio golman. Vlaja kaže – uuu, pa ti nam trebaš. Ćale pristane, ali pod uslovom da ga on trenira. Kaže golman mora ozbiljno da trenira. A ćale mu još i gimnastički trener. Mi ionako nismo imali trenera golmana.“

Đorđe Petrović sa trenerima, Vlajom (levo) i Svilketom (desno)

Ključni momenat za Đoletov fudbalski proboj bila je utakmica finala zapadne Srbije od pre desetak godina.
„Bilo je tu nekih 15 menadžera. Posle te utakmice nam sedam igrača otišlo u Beograd. Kažem ja Vlajko, Đovani ode u Čuku. Kakvu bre Čuku? Pa Čukarički. On malo, po malo i postade prvi golman prvog tima. Rekoh je l‘ moguće ovo? Radio je četiri treninga u Beogradu, njegov otac nam pričao. Ustane ujutru, jedan autobus iz Kostolca do Požarevca, drugi od Požarevca do Beograda, jedan privatni trening, pa dva sa klubom, pa još jedan individualni, i vrati se kući autobusom. I kako da ne postane najbolji golman.“

Kada se prvi put pojavio u FK Presing, malo ko je verovao da će dežmekasti momak iz Kostolca uopšte prići profesionalnom fudbalu.
„Kaže mi jedan bivši Đoletov saigrač - treneru, jel moguće da Đovani igra Premijer ligu i za reprezentaciju, pa jel se sećate kakav je bio? Bio bucko, staviš ga na gol, u početku ništa nije mogao. Ali Zlaja, njegov otac je toliko uradio za njegovu karijeru. Pored njegove kuće u Kostolcu, iza neke fabrike Minel, postojao je teren. On pokosi taj šesnaesterac, to je divljina… I cepaj, udri, treniraj, jako.“

U Požarevcu smo pričali i sa najtalentovanijim fudbalerom Đoletove generacije, Jovanom Miladinovićem. Iako su ga pre desetak i kusur godina oslovljavali sa Pirlo, verovali da će upravo on dogurati do velikih evropskih klubova, Jovan je danas medicinski tehničar, a uskoro, možda i novi trener u FK Presing. Neke slike iz Đoletovih ranih fudbalskih dana ostale su mu jasno urezane.
„Kada je hteo da doda loptu saigraču i poslao je u gol-aut… Sećam se još kao klinci, mi svi u to vreme jeli slatkiše, pili sokove, a njemu otac samo dozvoljavao sok od jabuke“, priča Jovan i nastavlja: „Trebalo je da ode u Lion iz Čukaričkog. Taj transfer se izjalovio. Trener mu rekao, ili ćeš da ostaneš superligaški golman, ili ćeš da se izdzgneš iz toga i da odeš. Neki period od mesec dana nije branio, vratio se na gol i kasnije otišao u MLS. I onda pomisliš da je otišao tamo da obezbedi lep život, ali on je drugačije razmišljao. Nije tako često iz MLS-a doći u vrhunski premijerligaški klub.“

Đorđe Petrović u golmanskoj opremi, do njega Jovan Miladinović Pirlo i trener Vladimir Vlajović

Znate već kako se kretala Petrovićeva karijera. Iz Nju Inglanda je leta 2023. došao u Čelsi za 16.000.000 evra, postao starter na Stamfrod Bridžu, potom morao na pozajmicu u Strazbur, a nakon što je blesnuo želeo je u klub u kojem će on biti glavni među stativama.
„Nije ušao u zonu komfora u Čelsiju. Mogao je da kaže, ja odrađujem svoj ugovor od sedam godina kao drugi, treći golman i nema problema. Ne brigam mnogo. U Čelsiju sam, imam šta da pričam deci. Tražio je klub u kojem će biti prvi golman“, podvlači trener Vlaja.

Želeli su Đorđa letos Galatasaraj, Monako, Bajer Leverkuzen, bio je viđen kao novi golman Sanderlenda, ali je Bornmut bio ubedljiv i platio 30.000.000 evra. Portugalac Tijago Pinto je direktor fudbalskih operacija Bornmuta, radi u triju sa direktorima Nilom Blejkom i Sajmonom Frensisom i oni kroje transfer politiku na Vitalitiju. U sportskom sektoru Bornmuta nisu mogli da veruju da su kupili dvojac koji je prve fudbalske korake pravio u istom klubu.
„Kada je Velja došao u Bornmut, Đovani je pokušavao da im objasni da su njih dvojica ne samo iz istog grada, nego i iz iste škole fudbala. Sportski direktor nije mogao da veruje. Kaže nemoguće. Nemoguće da takva dva igrača na tom nivou, dođu iz jedne škole fudbala. Kaže on, mi iz naše škole fudbala nemamo dvojicu u prvom timu, a ne iz iste škole fudbala iz nekog Požarevca za koji nije ni čuo. Rekoh Veljo, reci im da nam plate avionske karte, srede radnu vizu, pa ćemo mi u Engleskoj da im pokažemo kako može (smeh).“

Zagrljaj Veljka Milosavljevića i Đorđa Petrovića (Gulliver)

Šalu na stranu, deca u klubu Presing dobila su veliki primer da vrhunski fudbal nije nedostižan. A i sa dvojicom igrača u Premijer ligi i trenerima je olakšan rad sa klincima
„Mi kada je Veljko potpisao za Bornmut, objavili smo fotografiju na Viber grupi sa roditeljima, na instagram profilu i napisali – jedan od nas. Želeli smo da im pošaljem poruku da je moguće. Profesionali fudbal često deluje nedostižno… Ali ovo je poruka da može. Šta ne može, evo ti primer da može. To je poruka za klince koji se u pola sedam ujutru lome da li da ustanu ili da nastave da spavaju, da vide da je neko pre njih ustajao, bio na istoj poziciji i uspeo u životu. Moj otac je voleo da kaže na primeru škole – biblioteka je uvek bila otvorena za sve. Dao ti Bog brzinu, visinu, figuru, ako ne iskoristiš – do tebe je.“

Rad i disciplina kao preduslov, ali jasno je da garancije u fudbalu nema. Sa 12, 13 godina, pa ni koju godinu kasnije, niko ne može da garantuje da će dete postati vrhunski fudbaler. Tu je i primer Nikole Milićevića Badže, najtalentovanijeg momka iz Veljine generacije u FK Presing. Naglo je porastao, izgubio na motorici i koordinaciji, iako ga je kao i Veljka videla Zvezda i planirala da gradi jednu selekciju oko njega.„Razlika između našeg kluba i velikih klubova je što su oni selektivni klubovi, a mi smo stvaraoci. Ja ću da vidim da dete igra lošije, ali zašto klinac koji je majstor fudbala sa 13 igra lošije nego sa 11? Zato što je naglo izrastao, zato što mu se pokvarila motorika, gubi koordinaciju, možda mu se razvode roditelji pa ima problema u porodici. Mi to sve ispratimo. Imaju deca razumevanje i podršku. To je razlika u odnosu na velike klubove, oni traže instant kvalitet i ako mu ne pružiš sad i odmah, više nisi u opticaju.“

Badža nije fudbaler, ali je brucoš Građevinskog fakulteta u Beogradu. Video se sa Veljkom letos na 18-om rođendanu bivšeg saigrača, a prošlog vikenda nije propustio njegov debi za Bornmut.
„Nije mi bilo čudno kako se snašao na terenu jer sam ga gledao i u Zvezdi. Oduvek je imao sličan stil igre, uvek tu neku sigurnost. Gledam komentare na instagramu, pišu ljudi – igra kao mator. A zaista jeste tako. Sa 18 godina da igraš onako… Mi smo ovde igrali zajedno jedno šest godina. Letos, pred njegove pripreme smo se videli kod drugara Ljubija (takođe trenirao sa njima) na 18. rođendanu. Nije se Velja nimalo uobrazio“, priča Badža, a ubacije se i trener Svilke: „Pitam ja Velju tada, jel te zvao Ljubi na rođendan. Kaže - nije treneru. Nemoguće da te nije zvao. A Ljubi meni kaže - treneru hoću da ga zovem, nego da li on uopšte hoće da dođe? Rekoh što neće da dođe. To je tvoj saigrač iz ekipe. Bilo je dosta dece, skoro cela ekipa koja je igrala zajedno. Imamo i fotografiju na kojoj nas je bar dvadesetak.“

Veljko i Badža (odmah ispred trenera)

Punoletstvo kod bivšeg saigrača, pripreme sa Crvenom zvezdom, vrelo leto, nastupi protiv Pafosa u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a onda nova fudbalska dimenzija na Ostrvu.
“Znali smo za interesovanje Bornmuta od samog starta. Rekli smo mu, ćuti, ništa ne pričaj dok se ne desi. Pitanje je bilo samo da li će Zvezda da pristane, ali na kraju se znalo da hoće… Iako je u jednom trenutku bilo da ne ide nigde, da namesti glavu za Pafos. Velja je rekao – nema problema. Ja sam mu tada rekao, ne budeš li otišao, nije nikakav problem, imaćeš Ligu šampiona ili Ligu Evrope i tu ćeš biti glavni štoper i to će ti značiti. On nije imao problem ni da ostane u Zvezdi još neko vreme. Ali kada je stigao štoper iz Norveške, odmah smo znali da ide. Kad je transfer ozvaničen, kada smo nas dvojica seli i videli da je otišao kod Đovanija. Samo smo rekli, i šta sad? Prešli smo igricu (smeh).“

Sa 12 godina na jednom turniru u Štutgartu, Veljka su u svoje beležnice upisali skauti Mančester Junajteda i Totenhema. Pre dve godine igrao je Velja sa zvezdom omladinsku LŠ protiv Mančester Sitija.
„Zvezdini predstavnici tada odu na nekakv radni sastanak u akademiju Mančester Junajteda. Pozdravljaju se i pita ih direktor omladinske škole Junajteda, kako napreduju Maksimović i Milosavljević. Kažu pratimo ih. Ko god hoće ozbiljno da radi, mora da prati decu od najranijeg uzrasta.“

Za kraj, jedna anegdota sa Marakane.
„Sedimo pre koju godini na Marakani pored terena, a jedan trener, onako ironično pita „ne znam kojom ćemo metodom uspeti da sj***mo Veljka Milosavljevića“. Na konto toga da se dosta talenata i dece potroši i završi sa fudbalom. Koja će to metoda uspeti da njega pokvari pošto je predodređen za uspeh. Uvek smo pričali da će dogurati do prvog tima Zvezde, pa kada je postao kadet, mlađi omladinac, pa ulazak sa priprema u prvi tim, bilo je – igraće za prvi tim i to nije upitno. Sa Đovanijem nije bilo tako. Kada smo saznali da ga prati Totenhem, znao sam da će igrati ozbiljan fudbal. Velja je odmah ušao u sistem, pa u elitnu grupu zvezdinih igrača, a Đole je na mala vrata napravio karijeru. Đovaniju se nešto pozitivno u glavi desilo u jednom momentu, shvatio je da može i uspeo.“

PREMIJER LIGA – 5. KOLO

Subota

Liverpul - Everton 2:1 (2:0)
/Gravenberh 10, Ekitike 29 - Gej 58/

Vulverhempton - Lids 1:3 (1:3)
/Krejči 8 - Kalvert Luin 31, Štah 39, Okafor 45/

Barnli - Notingem Forest 1:1 (1:1)
/Entoni 20 - Vilijams 2/

Vest Hem - Kristal Palas 1:2 (0:1)
/Bouven 49 - Mateta 37, Mičel 68/

Brajton - Totenhem 2:2 (2:1)
/Minte 8, Ajari 31 - Rišarlison 43, Van Heke 82ag/

Mančester Junajted - Čelsi 2:1 (2:0)
/Fernandeš 14, Kazemiro 37 - Čaloba 80/

Fulam - Brentford 3:1 (2:1)
/Ivobi 39, Vilson 40, Pinok 50ag - Damsgor 20/

Nedelja

15.00: (3,60) Sanderlend (3,35) Aston Vila (2,20)

15.00: (2,35) Bornmut (3,40) Njukasl (3,00)

17.30: (1,95) Arsenal (3,85) Mančester Siti (3,90)

***kvote su podložne promenama