Omaž njegovom visočanstvu – makazicama: Ronaldove su bile savršene, ali nijedne kao moje

Svaki put kad se čuje njegovo ime jedna tema će se nametnuti kao glavna. Jer to što je Mauro Brešan uradio 2. novembra 1999. godine, pamtiće se doveka. Čast Kristijano Ronaldu, Vejnu Runiju ili ovde u Srbiji popularnog Nebojši Krupnikoviću, ali “makazice” koje je Brešan izveo u remiju Fjorentine sa Barselonom ostaće zapisane kao istorijski “hajlajt” LIge šampiona.

Zato Gazeta delo Sport otvoreno pita na početku intervjua, da li je bilo boljih makazica u istoriji fudbala?
“Ne! Šalu na stranu, onaj gol Kristijana Ronalda protiv Juventusa je bio savršen, ali nikada nisam video da neko postigne takav gol, a da mu neko nije centrirao sa leve ili desne strane. Ja jesam. Trapatoni mi je na kraju meča rekao da će se o njima pričati decenijama”, kaže Brešan na početku intervjua.

I odmah da se razumemo, on se za taj trenutak pripremao i nije prvi put dao takav gol.
“Jednom pre toga jesam, u Koverćanu, dok sam igrao za U18 reprezentaciju. Vežbao sam to na treninzima. Ali to veče je bilo magično. Izvuklo je nešto iz mene. To dete koje trenira ‘makazice’ na pesku. Nisam razmišljao ni gde sam, ni da li je to Liga šampiona, ni o Rivalu koji je te večeri postigao dva gola. Teško je bilo samo zbog reflektora, jedva da sam video loptu. Ali evo, prošlo je skoro 30 godina, ja imam 54, a i dalje bar jednom dnevnom pogledam taj gol. U 2020. Frans Fudbal me je svrstao na drugo mesto na list najboljih golova Lige šampiona, odmah iza onog Zidanovog protiv Bajera iz Leverkuzena”.

Mlađi se ne sećaju, ali ta Brešanova Fjorentina bila je aždaja od ekipe. Na golu Frančesko Toldo, pa Tomaš Repka, Moreno Toričeli, aktuelni potpredsednik Partizana Predrag Mijatović, Abel Balbo, Anđelo Di Livio i pre svih Rui Kosta i Gabrijel Batistuta. Gazda klupa Vitorio Čeki Gori, čuveni filmski producent, jedan od članova kultnih “sedam sestara” koje su Seriju A izdigle do nivoa ubedljvo najjače lige planete krajem prošlog i početkom ovog veka.
“Čeki Gori je radio neverovatno naporno da bi klub učinio velikim. Bio je predsednik, a u isto vreme istinski navijač. Usput i veliki ljubitelj ženskog društva. Pojavio bi se u karantinu s nekom 20-godišnjom glumicom i drugim TV ličnostima i zabavljao bi nas vicevima i anegdotama”.

Batistuta pak nije bio toliko omiljen u svlačionici.
“Sam je slavio, ispred ultrasa, kada je postao najbolji strelac Fjorentine. Čak sam mu ja asistirao. Očekivali smo neku večeru, poklon, ali ništa. Sećam se da je Kristijano Lukareli, kome je predsednik Lečea poklonio ferari, svim saigračima za neki jubilej u Seriji A poklonio po sat. Gabrijel nije uradio apsolutno ništa. Nikada nisam na ljudskom nivou imao neki odnos sa njim. On je bio usamljenik. Lider je bio Rui Kosta”.

Ali bilo je zabavno. Danijele Lele Adani prisećao se posle kako je pehar osvojen u Kupu Italije kasnije odneo kod devojke da “začini” ljubavnu noć.
“Da, Kup je zaista nestao! Ne sećam se mnogo toga od te večeri, bilo je tu dosta alkohola. Lele je, međutim, bio istinski fudbalski zavisnik. I nije bio uopšte loš, naprotiv. Danas po društvenim mrežama kruži onaj klip kako ga Overmars preskače na utakmici sa Arsenalom, ali istina je da ga je Adani prilično uštopovao”.

Okej, hajmo malo o trenerima, koji mu je trener najviše dao.
“Fatih Terim u Fjorentini. On je zahtevao hotele s pet zvezdina, vrhunske obroke, savršene terene. Nisu ga slučajno zvali Car. Imao je šarm i harizmu”.

A, Đovani Trapatoni?
“Još jedan majstor. Trenirao me je u Kaljariju i u Firenci. Trenirao je sa nama, to nikada pre nisam video. Njemu je trening morao da bude lagan, bio je opsednut time da se ne povredimo. Svako veče pred utakmice dolazio bi do soba da proveri da li su tu neke žene”, smeje se Brešan.

Još jedna čuvena faca iz tog doba bio je Eugenio Fašeti, nekada trener Lacija, Torina, Verone i Barija,  između ostalih.
“On i njegov ‘organizovani haos’. Sastav tima bi napisao na papiru i okačio u svlačionicu, svako ime bi bilo precrtano i nekoliko puta ispisano. Na konferencije za novinare je dolazio u papučama. Proveo sam dve divne godine u Bariju, tamo sam zakačio i Antonija Kasana. Bio je suv, talentovan i drzak”.

Opet  o gazdama, tada su mnogi bili atraktivniji nego sami fudbaleri. U Bariju Antonio Matarese, u Veneciji Mauricio Zamparini, u Kaljariju Masimo Čelino, u Komu Enriko Peciozi, kasnije 18 godina vlasnik Đenvoe.
“Matarese je bio očinska figura. Zamparini je putovao sa isceliteljem koji ga je čuvao od urokljivog oka. Čelino je mrzeo Fjorentinu i birao je igrače na osnovu brojeva. Preciozija sam zatekao u Komu, tada nije bilo sreće. Klub je bankrotirao”.

U Kaljariju je inače Brešan igrao i sa sadašnjim trenerom Milana Masimilijanom Alegrijem.
“Vodio me je na trke konja, da se kladimo. Znao je sve konje. I ispričao nam je priču kako se na dan venčanja nije pojavio pred oltarom. Kada smo ga pitali zašto, sve nas je šokirao: ‘Više nisam želeo da se ženim’”.

🔥 Kombinuj klasično i uživo klađenje! Sve što voliš – sada na jednom tiketu! 🔥

Kraj karijere Maura Brešana nažalost nije bio tako lep. Taman što je dobio licencu da bude sportski direktor bio je umešan u skandal sa nameštanjem utakmica (bio je tu i Đuzepe Sinjori, između ostalih). Ispostavilo se da su se samo kladili, nije morao u zatvor, ali mu je svejedno zabranjeno da se bavi fudbalom naredne tri i po godine. Poslednjih 15 godina živi u Desenzanu, ima školu fudbala za klince, plus privatan biznis. Ima i jednu neostvarenu fudbalsku želju.
“Panini bi trebalo da me stavi pored Karla Parole na sličice: obojica izvodimo makazice, na Frankiju”, smeje se Brešan.

P.S. Koje su najbolje makazice koje ste videli? Uz bonus par primeraka na koje ste nas podsetili u komentarima: Zlatan Ibrahimović, Ognjen Ožegović, pa i Rivaldo ili Geret Bejl.