Opet ta Voša Topolčanima glave došla!

Igrao je tim iz Bačke Topole za istoriju želeći da u jednoj sezoni veže dva uspeha. Prvo su Plavi lavovi uspeli da se plasiraju u nokaut fazu jednog evropskog takmičenja, da bi potom u drugom pokušaju ikada bili na pragu finala najmasovnijeg domaćeg. Pre dve sezone im je meru uzela Crvena zvezda, sada je to učinila Vojvodina, pa će TSC morati da pričeka sledeću sezonu da bi se ponovo domogao ovosezonskog stepenika, ili čak otišao jedan više.

Kako se klubu sa severa Srbije na putu ka nekom uspeh uvek nađe Vojvodina, ostaće Topolčanima da se pitaju i nakon ove sezone. Nedavno je novosadska Stara dama izbila iz ruku rivalu evropsku vizu porazivši ga na njegovom stadionu, kasnije je remi obezbedio Topolčanima kvalifikacije za Ligu šampiona. Prošle sezone je pogodak u poslednjim sekundama meča naneo Plavim lavovima prvi poraz na strani u prvenstvu. Tek drugi put je na Karađorđu slavio domaćin, i prvi put bez primljenog pogotka. Tradicija jeste bila na strani TSC-a, i dalje će reći da su rezultatski bolji u Novom Sadu, problem je što se sada igrao samo jedan meč, bez šanse za ispravak. Ovo će dodatno da pojača rivalstvo učesnika Vojvođanskog derbija, jer će sigurno Topolčani već u narednom susretu imati veliku želju za revanšom. Iz meča u meč se daje povod da svaki sledeći bude još bolji od pređašnjeg.

Pokušao je stručni štab TSC-a da ponovi uspeh od pre deset dana, kada je vrlo ubedljivo i sa stilom slavio na „Karađorđu“. Čak je na teren izašlo identičnih 11 iz pomenute utakmice, samo što je ovoga puta za razliku od tada na poluvremenu gostujući tim bio u zaostatku. Izvukla je izgleda lekcije Vojvodina koja nije dozvolila da dva puta poklekne na isti način, čime su napadači Plavih lavovi postali znatno ukroćeniji nego u susretu u okviru domaćeg prvenstva. Primera radi, tada nije bilo Petra Stanića i ekipa je funkcionisala bez njega, juče je dobio šansu već na poluvremenu. Ni sa klupe nije bilo previša opcija u napadu. Skoro sav napadački arsenal je započeo duel, te su rezervne opcije bile Stanić, Marko Lazetić (koji su dobili šansu), te Ivan Milosavljević, Bence Šoš i mladi Aleksandar Stančić (koje nismo videli na terenu).

Pamtiće ovu kampanju u okviru Kupa Topolčani po nekim lepim stvarima, naročito po eliminaciji Partizana u Humskoj posle ludačke i retko kada viđene penal serije. Što se tiče polufinala, bez obzira na okolnosti i prikazano na terenu, ostaće gorčina nakon poraza u redovima Topolčana, koju je odmah po okončanju meča iskazao šef struke TSC-a Slavko Matić, vidno nezadovoljan suđenjem, smatrajući ga faktorom koji je uticao na rezultat. Stigli su u 74. minutu Plavi lavovi do izjednačenja, da bi procena arbitra bila da je Saša Jovanović napravio faul u napadu koji je prethodio pogotku Miloša Vulića.

Kako stvari stoje, narednog leta nećemo gledati evropske mečeve u Bačkoj Topoli, izuzev ako u preostala tri kola Mozzart Bet Superlige tim ne zabeleži sve pobede, a neko od konkurenata zaređa poraze. U više navrata su iz tabora Plavih lavova poručivali da će „sunce sijati“ i ako se ne domognu takmičenja UEFA, i da to nije nikakav smak sveta. Aktuelna sezona ostaće upamćena po brojnim turbulencijama, ne baš čestim smenama trenera od strane kluba, drugom ikada polufinalu Kupa, i navedenom uspehu u Ligi konferencije. Čak je do ovog momenta TSC odigrao 48 takmičarskih mečeva. Ne žele na severu Srbije da prave dramu od toga ako ekipa ne uspe da se plasira kroz prvenstvo u Evropu. Kako i sami kažu, sve rade na duže staze i uvek iz svega izvlače pouke.

I te kako će imati čime da se bavi sportski sektor TSC-a preko leta, i ako ništa, naredne takmičarske godine neće imati to opterećenje mečeva na svaka tri dana. Poslednji put kada je bilo tako, Plavi lavovi su bili vicešampioni Srbije, pod palicom Žarka Lazetića.