Đorđe Jovanović opet 20+: Veliko hvala Krstajiću! Eran Zahavi primer, Omer Acili meta

Na slatkim je mukama Dragan Stojković kada je reč o opcijama među stativama, čak i pored odluke Marka Dmitrovića da se povuče iz reprezentacije, ali ništa slabije popunjena Srbija nije ni u samom špicu napada. U prilog tome najbolje govori činjenica da na Piksijevom spisku uglavnom nema mesta za fudbalera koji je u poslednje dve godine na 20+ golova. Mada ovde i nismo da diskutujemo o tome zašto Đorđa Jovanovića ni tokom prethodnog okupljanja nije bilo među Orlovima, već da akcenat stavimo na njegove partije u dresu Makabija iz Tel Aviva.

U prethodnih nešto više od godinu dana, otkako je obukao dres najtrofejnijeg kluba u istoriji izraelskog fudbala, Jovanović igra u životnoj formi. U drugom delu prošle sezone postigao je 10 golova, prethodno, tokom jeseni, još 11 za Čukarički, a u aktuelnoj je već nadmašio prošlogodišnji učinak iako do kraja prvenstva ima još mesec i po dana. Na koti je od 22 pogotka u svim takmičenjima od kojih je do poslednjih stigao u nacionalnom šampionatu, u derbiju protiv Makabija iz Haife.

I mada mu nije prvi put da trese mrežu trenutnog lidera izraelskog prvenstva, priznaje Jovanović da pogoci u okršajima sa direktnim konkurentima imaju posebnu težinu i draž.

“Istina je, lepo je biti strelac protiv najvećih konkurenata, međutim, nismo pobedili na kraju, tako da je to umanjilo moj učinak. Što se lično mene tiče drago mi je da sam dao gol. Smatram da smo zaslužili da pobedimo, ali smo u poslednjih dvadesetak minuta pali fizički i bez razloga smo se povukli pa je usledila kazna. Nije protivnik imao izgledne prilike, primili smo gol iz naše greške, iz gluposti“, započinje Jovanović razgovor za Mozzart Sport.

Ta greška i naivno primljen gol, kako 24-godišnji napadač kaže, koštao je njegov tim pobede. Imenjak iz Haife izbegao je poraz u finišu, zadržao deset bodova prednosti u odnosu na ekipu Aitora Karanke, a kako je do kraja prvenstva ostalo sedam rundi utisak je da su Đorđe i saigrači u prethodnom kolu propustili poslednji voz da se uključe u šampionsku trku. Ne krije, uostalom, ni sam Jovanović da je pred timom iz Tel Aviva praktično nemoguća misija.

“Iskreno, jučerašnja šansa je bila dobra da se u direktnom duelu protiv njih vratimo u trku. Možda da rivala stavimo pod pritisak pred kraj plej-ofa, ali šta da se radi, primili smo taj gol i na kraju podelili bodove. Ima sedam kola do kraja, 21 bod je u igri tako da nije gotovo, teoretski i dalje imamo šanse, ali je dosta teže nego što bi bilo da smo pobedili.“

No, dok ekipi i ne ide baš najbolje budući da će i treću uzastopnu sezonu ostati bez titule, Jovanoviću na individualnom planu ne pamti efikasniji period. Zaključno sa golom koji je postigao u utorak, nekadašnji napadač Čukaričkog i Partizana stigao je do kote 15 u šampionatu (pride nijedan iz penala!), tri manje od Omera Acilija, lidera strelaca u prvenstvu Izraela. I ne krije Đorđe da ima ambiciju da ga do kraja sezone “skine“ sa trona na kojem je vezista Makabija iz Haife bio i prošle godine.

“Želja mi je da budem prvi strelac šampionata, svakako. Ne želim da na uštrb ekipe dođem do nekih golova, ali nadam se da ću uspeti da preuzmem vrh. Cilj mi je, naravno, da postignem što više golova. Ne razmišljam previše o tome, ne opterećujem se individualnim priznanjem, ali pokušaću na svakoj utakmici zatresem mrežu i samim tim pomognem ekipi da uhvati priključak, da šampionsku trku učinimo zanimljivom do samog kraja ukoliko je to moguće.“

Međutim, da bi pretekao Acilija, moraće Jovanović prvo da preskoči Erana Zahavija, živu legendu Makabija iz Tel Aviva sa kojom je u tandemu postigao više od polovine golova u prvenstvu (32 od 58).

“Zahavi je veliki profesionalac, od igrača sa kojima sam sarađivao definitivno najveći. Iako ima 35 godina i dalje ima veliku želju, prema svakom treningu i utakmici se ophodi kao da je na početku karijere, kao da tek treba nešto da napravi. Pravi primer kako treba da se ponaša igrač. I to je ono o čemu sam najviše naučio od njega, taj profesionalizam. Eto, ima 35 godina, a trenutno je na 17 golova u prvenstvu. Svake sezone je na preko 20 golova što nimalo nije lako.“

Baš kao što nije lako privikavati se na česte promene trenera, a Jovanović je za nešto više od godinu dana u Makabiju sarađivao sa trojicom: Mladenom Krstajićem, Vladimirom Ivićem i sadašnjim stategom Aitorom Karankom. Pa iako je kod svakog od njih bio produktivan, kada govori o stručnjaku koji je najzaslužniji za njegovu eksploziju, ne može Jovanović, a da u prvi plan ne istakne aktuelnog selektora Bugarske.

“Morao bih da izdvojim Krstajića, ne samo zbog stila igre, već zbog više stvari. Upravo je on taj ko se zalagao da dođem ovde, insistirao je na transferu i pružio mi šansu da igram na većem nivou od onog na kojem su Čukarički i naša liga. Donekle sam to i opravdao, ali da nije bilo njega ništa od ovoga ne bi bilo. Odnosno, verovatno bi bio neki drugi klub, ali sigurno ne Makabi. I pitanje je kako bih se snašao u drugom klubu i šta bi se sve desilo. Ovako – velika zahvalnost njemu.“

Kada je na Krstajićev poziv dolazio u Tel Aviv, Jovanović je sa klubom potpisao ugovor do leta 2024. godine, ali s obzirom na to da su mu ambicije veće svakim novim postignutim golom, pitanje je da li će u Makabiju dočekati i narednu sezonu.

“Nema dileme da su mi porasli apetiti, ali trenutno sam ovde, imamo mesec i po dana do kraja sezone, sedam utakmica u ligi, polufinale Kupa i maksimalno sam fokusiran da odigram što bolje, da budemo što bolji na kraju sezone, da uzmemo kup ako je moguće i da na ličnom planu poboljšam statistiku što je više moguće. Na kraju sezone ću popričati sa agentima i upravom kluba da vidimo kakvi su njihovi planovi, a kakvi moji. Ima dosta vremena.“

Ne zaboravlja napadač Makabija, takođe, ni ulogu koju je Čukarički imao u njegovoj fudbalskoj rehabilitaciji, što ga je raširenih ruku dočekao posle neuspelih epizoda u Belgiji i Španiji.

“Uvek sam govorio da je Čukarički moja druga kuća, uz Partizan, naravno, za koji navijam od malena. Pre svega jer mi je pružio šansu onda kada me, iskreno, niko nije ni hteo ni verovao u mene. Oni jesu i sve je ispalo odlično i za mene i za njih.“

Čukarički je zaradio blizu 2.000.000 evra, Jovanović se, s druge strane, vratio na fudbalsku mapu i pride dobio poziv u reprezentaciju sredinom prošle godine. Tada je i debitovao u Ligi nacija protiv Slovenije, ali se od potom više nije pojavljivao na spisku, iako je u ovom trenutku srpski napadač u najboljoj formi.

“Poziv je stigao kao bonus za partije u Makabiju i hvala selektoru na tome. Trudio sam se da i posle toga zadržim nivo igre, mislim da sam u tome i uspeo, ali selektor nije odlučio da me zove na Svetsko prvenstvo. Bio sam na širem spisku, na konačnom nisam. Nema šta, to je njegova odluka i on je upravo zbog toga selektor. Uostalom, kao što svi znamo, imamo odlične napadače i da budem iskren i skroman, na tom spisku od tri napadača nije ni bilo realno da se nađem u tom trenutku.“

Osvrnuo se Jovanović i na glasine koje već nekoliko dana kruže u izraelskim i srpskim medijima o mogućem dolasku Baraka Bahara, trenera Makabija iz Haife, u Crvenu zvezdu.

“Oni imaju dobre, kvalitetne pojedince koji već dugo godina igraju zajedno, sa po jednom, dve izmene po sezoni. Kostur ekipe je isti, bio je tu i prošle sezone i one pre toga, tako da se oni vrlo dobro znaju. Taj trener je u poslednjih sedam sezona uzeo pet titula. Iza sebe ima rezultate i oni govore o njemu. Kako bi se on snašao u našoj ligi i Zvezdi stvarno ne znam, ali sigurno je dobar i kvalitetan trener“, zaključio je Jovanović.