Đorđe (kao) kod Hičkoka, ali bez elemenata horora

Čudni su fudbalski putevi, ume najvažnija sporedna stvar na svetu da režira hičkokovske zaplete, nekada i horore. Ali u ovoj priči nema elemenata strave, samo velikih izazova i iskorišćenih šansi uz pravu vođenje i brigu.

Đorđe Petrović je pre recimo samo godinu i po dana kao golman Čukaričkog branio u Gornjem Milanovcu, Subotici, Surdulici, a u međuvremenu, prevalio put preko Bare, pa izdanjima u Nju Ingland Revolušnu zaslužio povratnu kartu za Evropu i dres Čelsija.

Baš u tom dresu Đorđe je debitovao pre tačno 16 dana protiv Evertona. Zbog povrede prvog čuvara mreže Roberta Sančeza junoša iz Požarevca je stao među stative Plavaca i već počeo radi stvari zbog kojih se o njemu priča i piše. Odbranio je jedanaesterac Njukaslu u penal seriji i poslao Čelsi u polufinale Liga kupa.

Ima nešto manje od tri decenije, 28 godina da budemo precizni, kako je Kevin Hičkok, nekadašnji golman Čelsija takođe u penal seriji protiv Njukasla izrastao u heroja. Taj isti Hičkok je od aprila do juna 2022. godine bio ključna figura za adaptaciju Petrovića pre no što je zaigrao u MLS-u, taj isti čovek je gledao Đorđa sa tribina Stamford Bridža kako eliminiše Svrake i bez tog 61-godišnjaka Srbin možda danas ne bi bio član engleskog velikana. Zato onaj uvod o hičkokovskom spletu okolnosti.

"Rekao mi je sve o tome nakon utakmice. Imamo sjajan odnos, kao da smo porodica. Mnogo razgovaramo. Kada sam stigao u Ameriku imao sam dva meseca da se adaptiram, da promenim život pre nego što budem spreman da zaigram. Hičkok mi je tokom ta dva meseca. Naučio sam nove stvari od njega, korigovao neke detalje, prihvatio timsku taktiku. Počeo sam da branim i bio bolji iz utakmice u utakmicu. Krenuo sam da branim u junu, sezona se završila u oktobru. Bio sam MVP po izboru navijača, ali i tima nakon 20 utakmica. Vau. Nakon toga, sve je bilo lakše", počeo je Đorđe priču za klupski sajt.

Svaki deo Petrovićevog fudbalskog odrastanja i napretka obeležio je neki drugi trener koji je tačno znao šta mu je u datom trenutku potrebno. Hičkok u Nju Inglandu, Oliver Kovačević u Čukaričkom, ali pre toga, dok je Đorđe bio školarac, doprinos koji je dao njegov otac je nemerljiv - kako sportski, tako i psihološki.

"On je takođe bio golman. Igrao je rukomet i bavio se gimnastikom. Bio je trener gimnastike sa dosta iskustva. Jedino što je želeo jeste da ja budem srećan. Voliš košarku? Igraj košarku. Voliš tenis? Igraj tenis. Ali moj san bio je da igram fudbal. Imao sam sedam godina i počeo sam da treninram fudbal, a on je pokušavao da me gurne da igram u polju. Tako sam i počeo, ali na jednom turniru nismo imali golmana i ja sam rekao da ću ja da branim. Preuzeo sam odgovornost. Bio je to turnir sa ekipama od po šest igrača. Ja sam bio veoma veliki i visok, a igrali smo na male golove. Nakon toga, otac me je pitao da li želim da budem golman i tako je počelo. Naučio me je mnogo stvari na početku. Bio je veoma fokusiran jer sam mu sin. Naučio me je sve što je važno u tom periodu. Nakon toga sve je bilo na meni i na narednom treneru."

TRNOVIT PUT ĐORĐA PETROVIĆA: OD KLUPE U ČUKINIM OMLADINCIMA I PROPALOG POSLA SA LIONOM DO STAMFORD BRIDŽA

Odrastao je Đorđe u Požarevcu, ali kako bi potencijal rastao, da bi zaista oživeo, morao je da napusti mali grad u istočnoj Srbiji. "Da biste napravili nešto, morali biste da se preselite u Beograd", pojasnio je Petrović situaciju Englezima koji ne mogu biti upućeni u prilike u Srbiji, a zatim nastavio: "Pre nego što sam počeo da igram za Čukarički, proveo sam sezonu na pozajmici u trećoj ligi. Za mene je taj period bio najvažniji. Tu vidite i osetite veliku razliku između omladinskog i seniorskog fudbala. Ideja Čukaričkog jeste promocija mladih igrača, davanje šanse. Ja sam je dobio. Taman što sam se vratio sa pozajmice i počeo da igram, promenjena je generacija. Imali smo možda sedam igrača ispod 21 godine. Znali smo se iz akademije. Imali smo dobru hemiju i timski duh. Srpsko prvenstvo je bilo dobro za moj razvoj. Ponekad nemate šansu da pokažete kvalitet, ali ja sam uvek učio. Morate ostati fokusirani."

Čukaričkom u koji je došao kao 14-godišnjak je proleća 2022. godine stigla ponuda Nju Inglenda nešto veća od 900.000 evra (uz procente).

"Moja porodica i ja smo imali u glavi sliku da ću potpisati za klub blizu kuće. Samim tim, kada je stigla ponuda Nju Inglanda, bio sam neodlučan, menjao oduke svakodnevno. Ići ću. Neću da idem. Ići ću! Čuo sam da će biti vrlo teško dobiti vizu za moju porodicu. Šta ako se kovid ponovo vrati? Nikada nisam bio u Americi. Čuo sam da su Sjedinjene Države potpuno drugi svet. Ali bila je to dobra prilika. Želeo sam nešto da promenim, da probam nešto novo. Čuo sam lepe stvari o Bostonu, da je grad u kojem je lepo živeti. A video sam da je (Met) Tarner, bivši golman prodat Arsenalu. Nakon toga, meni su poslali ponudu. Video sam da mogu da prodaju golmana Arsenalu. To me je navelo na razmišljanje da bih ja mogao slično da prođem i da se vratim u Evropu. Ali iskreno, nisam mogao ni da sanjam da će to biti Čelsi."

Čelsi je letos platio srpskog golmana 14.000.000 evra, a cena je bila prilično visoka imajući u vidu silne oborene rekorde i odbranjene penale u MLS-u. U američkoj eliti profilisao se kao jedan od najboljih čuvara mreže. I već u uvodnim nastupama jasno je zašto Čelsi nije žalio para.

"Imao sam priliku da igram protiv Evertona i osetio sam atmosferu i navijače. U glavi sam stvorio sliku kako će to izgledati protiv Šefilda. Naravno, bilo je pomalo pritiska, ali razgovarao sa Tonijem (Himenezom) i Ilariom (trener golmana) i oni su mi rakli da se opustim i da igram kao što bih inače igrao. Poručili su mi da ne razmišljam mnogo, jer za to nema vremena. Pre utakmice razgovarao sam sa Robom (Sančezom), a njegov savet je takođe bio da budem miran i da se oslobodim pritiska. To je to."

Za kraj, pojasnio je Đorđe kakva atmosfera vlada među Čelsijevim golmanima. Najzdravija moguća konkurencija.

"Sve je mnogo brže na ovom nivou. Mi golmani radimo na toliko detalja. Pokušavamo da implementiramo te finese u naš stil, da napredujemo kako bismo olakšali igru. Mi golmani možemo da učimo jedni od drugih. Imamo kvalitetan odnos i želimo da dajemo vetar u leđa jedni drugima. Ako sam ja bolji, sigurno će biti i on. Ne samo Robert i ja, već i Markus (Betineli), Lukas (Bergstrom), Džejmi (Kaming), Ed Bič uvek trenira sa nama. Pričamo mnogo o fudbalu međusobno. Takođe, Markus je postao otac pre sedam meseci, Rob je novopečeni tata, a za šest meseci ja ću isto postati tata. Rob je učio od Markusa, ja ću učiti od Roba. To je toliko lepa stvar."