Đorđe Tomić oštro po upravi Partizana: Niste sposobni da vodite klub! Raspustite lažnu Skupštinu

Svaka reč gađa u centar. Kao kad je igrao, pucao i davao golove sa velikih distanci, tako se i po završetku profesionalne karijere Đorđe Tomić profilisao kao čovek koji cilja suštinu.

Kod njega nema fraza. Nema ni skrivanja. A nema ni dlake na jeziku. Emotivac i poštenjačina, razume problematiku Partizana kroz decenije, posebno aktuelnog trenutka u kome se došlo do nepodnošljivog nivoa u kome su dve struje uprave zaratile maltene do istrebljenja. Na jednoj strani Rasim Ljajić, Danko Lazović, Milka Forcan i Vojin Lazarević, a na drugoj usamljen, mada je tako i hteo da se sam za sve pita u sportskom sektoru, Predrag Mijatović.

Prema Tomićevoj oceni – neodrživo. Maltene od početka, samo se čekalo kad će da pukne. I puklo je.

„Način na koji su došli u klub je u najmanju ruku diskutabilan, da ne kažem sraman. Oktobra 2024. su pitali koga je trebalo da pitaju, došli su kao oslobodioci Beograda 20. oktobra 1944. sa takvom arogancijom i prepotentnošću kao da to njima pripada. Posle godinu i po dana moramo da zaključimo da oni nisu adekvatni ljudi da vode Partizan. Imali su šest ili devet meseci da Privremeni organ pretvore u Skupštinu. Ništa nisu uradili i ovo stanje je posledica nerada, odnosno nepoštovanja pravnih regulativa. Nisu poštovali Statut, a Skupština 2. juna je bila najsramnija u istoriji kluba, jer uopšte nije bila ispoštovana procedura. Sve su uradili nakaradno, borili su se za funkcije, da budu tu, i dobili su mandat na pet godina. Izabrali su sami sebe, proglasili pobednike. Ovo sad stanje je posledica njihovog rada. Unizili su klub. Ovo je sramota“, u dahu je govorio znameniti vezista Parnog valjka, Đorđe Tomić, gostujući u emisiji Podne na TV Una.

Sada je jedan od potpisnika Apela za spas Partizana, koji je imao možda i ključnu ulogu u promenama, kad je trebalo rešiti se štetočinske prethodne uprave na čelu sa Miloradom Vučelićem i Milošem Vazurom. Jedan od problema je što niko iz Apela nije ušao u klub.

„Partizan nema Upravni odbor. To je sramota da oni u UO imaju pet ljudi. Partizan nikada u istoriji nije imao Upravni odbor sa pet ljudi. Nezakonit je način na koji su oni birani, uopšte nije ispoštovan proces, nije raspuštena stara Skupština da bi se konstituisala nova. Sad se preglasavaju, prebacuju lopticu jedni drugima. Peđa Mijatović jeste uradio dosta dobrih stvari, ali uradio je i loše. Uz sve poštovanje njega kao velikog igrača, postavio je stvari tako da se on sam pita. I onda su i oni morali nekad da mu se suprotstave, da kažu kako to nije u redu, ali ne sad, na ovaj način, da izdajete saopštenja, da se igrate s klubom. Pritom, niste izabrani na legitiman način. Skupština Partizana ne postoji, oni su nelegalni organi kluba, nemaju nikakav legitimitet. Šta je sledeće? Trebalo bi da raspuste ovu lažnu Skupštinu i da se uđe u izborni proces, da se pravi nova Skupština na mandatni period od pet godina. Neka jednog kandidata daju njih četvoro, drugi neka bude Peđa, a pojaviće se treći i četvrti kandidat...“

Imao je Đorđe Tomić niz zamerki i na način na koji klub vodi Rasim Ljajić.

„Kad neko hoće da bude predsednik, mora da iznese plan i program. Sadašnji predsednik je izašao na Skupštinu, da li je on izneo plan i program? Oni su došli tamo, ha-ha, hi-hi, mi smo došli na pet godina i evo, mi smo tu srećni. Najbolje je za predsednika da oni raspuste lažnu Skupštinu i da se organi biraju na legitiman način, da se poštuje Statut, da se delegati biraju na pravi način, da tamo budu ljudi od integriteta. Ranije su u tom telu bili predstavnici bivših igrača, radne zajednice, društveno-kulturni radnici i navijači. I to je imalo mana, ali opet je bilo prirodnije i normalnije nego sad. Ovo je lakrdija šta su napravili. Nemoj da pričamo kako ste došli, zašto ste došli, zašto niste uradili stvari kako je trebalo, pa ne biste došli u situaciju i da prodate dete koje ima ogroman potencijal za tri puta manje novca od onog što vredi“, potencira Tomić odlazak Andreja Kostića u Milan za 3.500.000 evra.

Ono što mu dodatno smeta je očigledna statičnost, inferiornost na svim poljima, osim u borbi za fotelje.

„Vidim da više vole funkcije nego što imaju ljubav prema Partizanu. Ujedno su pokazali nesposobnost, ne vidim da oni nešto sad kao mogu. Kad nisu mogli da obezbede sponzora, marketing, kad nisu mogli da naprave kontakt sa navijačima kroz članske karte i ulaznice, kad nisu mogli navijače da zainteresuju, da se oni pitaju ko će biti delegati Skupštine, da odlučuju ko će biti predsednik... Potrebno je organizovati se! Navijači su u Košarkaški klub Partizan uneli 10.000.000 do 12.000.000 evra. Uneće i u Fudbalski klub Partizan 5.000.000 do 6.000.000. Partizan je brend koji može mnogo više. Ima navijače širom sveta, a oni tu ništa nisu uradili što se tiče marketinga, sponzora, da ubaciš u Upravni odbor ljude koji vole Partizan. Na primer, svaki navijač donira 1.000 dinara mesečno, to je za 12 meseci 12.000 dinara. Na period od pet godina to je 60.000 dinara i tako može 100.000 navijača... I tih 100.000 navijača može da bira predsednika. Dajte im da odlučuju ko će da bude predsednik: Peđa, Milka, Mateja Kežman ili Budimir Vujačić. Ima kandidata, ali moraju da se postave stvari na mesto. Oni se time nisu bavili, nego funkcijama, sami sobom, arogancijom i prepotencijom.“

ŠTA JE POKAZALA MILKA FORCAN? SEDI TU I PITA KO JE GORAN BOGDANOVIĆ

Posebno je Tomić potencirao ulogu Milke Forcan, koja je na funkciji potpredsednice za poslovnu politiku.

„Ona je došla, tu sedi godinu i po dana, pa koje su tvoje obaveze, šta si uradila? Ne znam. Ona pita ko je Goran Bogdanović!? Goran Bogdanović je legenda Partizana. Osam godina je igrao, 1985. je zalamao u Zagrebu Zvjezdana Cvetkovića, Mlinarića i Kranjčara kad smo osvojili titulu. A ko je ona? Šta radi tu? Ko je nju doveo? Šta je ona pokazala? Koju sposobnost? I svi oni. Osnova mora da bude bolje postavljena. To je zaključak priče.“

U javnosti je rašireno mišljenje da Partizan „troši“ legende, međutim, Đorđe Tomić gleda širu sliku i smatra da nekadašnji asovi sami ulaze u problem jer prihvataju uloge za koje nisu spremni – bilo trenerske, bilo funkcionerske.

„Pričamo deset godina kako bi trebalo da se ujedinimo i napravimo širok front. Tu ima kvalitetnih ljudi. Meni je Ivan Tomić, dok je bio direktor, rekao: 'Nama nisu potrebni privrednici'. Partizan mogu da vode bivši igrači, naravno da i među privrednicima ima dobrih ljudi koji vole Partizan, koji mogu da pomognu, ali s druge strane, ne može te niko potrošiti ako ti to nećeš. Bivši igrači su gledali sebe. To su sve moji drugovi. Sad sam uspostavio konekciju sa Savom Miloševićem i on je rekao: 'Idemo zajedno, mi moramo pomoći Partizanu, ja sam tu s vama, potpisaću Apel'. Na to sam uzvratio: 'Savo, nemoj se ponižavati, ne treba sad da potpisuješ Apel kad ga nisi potpisao kad je trebalo. Nemoj ni sad, ali da – potrebno je zajedno da nađemo način kako da pomognemo klubu, da se odvoji od države'. Ne možete da ulazite jedan po jedan i da se trošite, i da radite sa upravom koja je isto izabrana na nelegitiman način, i da joj dajete legitimitet. Ulazite jedan po jedan i poginete. Pre svega treneri. Ničim nisu zaslužili da budu treneri i više nikog ne vode dok opet ne popiju dve, tri kafe s kim je potrebno. Uz sve poštovanje, to su moji drugovi, volim ih, nisu oni hteli da unište Partizan, niti su ga uništili, ali nisu bili spremni za to.“

Umesto zaključka – poenta.

„Partizan ima lažni Upravni odbor koji je sramota za klub. Potrebno je da se raspišu izbori, da navijači iz cele Srbije i širom sveta biraju delegate Skupštine, pa da se formira novi Upravni odbor u kome će biti ljudi od integriteta, autoriteta, koji su nešto uradili u životu, a ne ovi politički suncokreti koji su sluge svake vlasti. Oni su došli da budu tu tako što su pitali gore da li mogu da dođu. Ovo je pokazatelj gde je Partizan i zbog čega je danas tu“, završio je Đorđe Tomić gostovanje na Televiziji Una.