Orlovi sat vremena statirali u Beču, pa dočekali remek-delo Samardžića

Možda pomalo i prevaziđenim rečnikom nekadašnjih doajena sportskog novinarstva, Orlovi imaju “rezultat za punu Marakanu”. Sad, što je Liga nacija u dobrom delu javnosti potcenjeno takmičenje i to što stadion Rajko Mitić, kad igra reprezentacija, nije bio pun valjda još od ere Radomira Antića, neka je druga tema. Nebitna u ovom trenutku.

Tek, baš na mestu gde je Antićeva Srbija svojevremeno “kupila” podršku nacije, Piksijevi Orlovi su izvukli kapitalni remi (1:1) pred nedeljni revanš baraža za opstanak u “A” diviziji Lige nacija protiv Austrije.

Dugo su gosti statirali na Ernst Hapelu, punih sat vremena bili bez šuta u okvir gola, maltene bez ijednog smislenog ofanzivnog dejstva, a onda dočekali bljesak Lazara Samardžića, remek-delo od pogotka, koje potpuno menja perspektivu pred uzvratni duel za tri dana, u koji će Srbija ući jača za nekolicinu prvotimaca (Milenković, Pavlović, Živković, Terzić), bez ijednog dupliranog žutog kartona (a čak šestorici je večeras pretila takva opasnost) i sa lepim šansama da pred svojim navijačima obezbedi još jedan nastup u elitnom rangu najmlađeg Uefinog reprezentativnog takmičenja.

Rekao je selektor u najavi meča da bi “potpisao remi, mada ekipu ne sprema da tako igra”, ali je ona na Ernst Hapel stadionu prvo poluvreme odigrala upravo kao da bi volela da se utakmica završi pre nego što je i počela. Možda je, kako smo izgledali, taj jedan gol minusa, delo Gregoriča iz 37. minuta, bio i premija, ali su se Orlovi trgli u nastavku, bili mnogo sigurniji pred sopstvenim golom, a pred protivničkim bio je dovoljan taj bljesak našeg plejmejkera, toliko dugo čekanog da u nacionalnom timu proradi “naslednika Dušana Tadića”, čija je levica sevnula u 61. minutu za konačnih i vrlo ohrabrujućih 1:1. Druga bi se pesma pevala da Predrag Rajković u 90. minutu nije na fantastičan način zaustavio zicer Marka Arnautovića i sačuvao remi.

Kao da su od prvog minuta želeli Autrijanci da iskoriste neuigranost srpske odbrane, koja je za ovu utakmicu, silom prilika, bila u potpunosti rekonstruisana. No, njihovi prvi naleti zaustavili su se padovima pred našim golom. Arnautović se dugo držao za nogu, ali je ipak uspeo da nastavi utakmicu, dok je Baumgartner pao posle duela sa Erakovićem, za koji sudija Pinjeiro nije dobio poziv iz VAR sobe.

Onda su domači fudbaleri počeli da nižu smislenije akcije, u 16. minutu Gregoriča su naši defanzivci previše puštali da se namesti za odličnu asistenciju ka Arnautoviću, koji je bio u ofsajdu, ali je Rajković za svaki slučaj intervenisao, dok je tri minuta kasnije Baumgartner pobegao Maksimoviću i prelako prošao Erakovića, ali je poslednji potez bio takav da kapiten na golu Srbije ovog puta nije ni morao da reaguje.

Redovi Srbije potpuno nepovezani. Veliki disbalans između linija. Odbrana je trpela ogroman pritisak, vezni red kao da nije ni postojao u ofanzivnom smislu i sve što su izabranici Dragana Stojkovića pokušavali, vrlo retko i uspevali napadački da urade svodilo se na individualne pokušaje Dušana Vlahovića, koji se vraćao po loptu čak do polovine terena i onda se trudio da sam sebi nešto iskreira, kao, na primer, u 34. minutu, kada mu se upornost isplatila tek toliko da uputi, i slovima, jedan jedini udarac gostiju ka protivničkom golu u prvom poluvremenu, ali je loptu nosio toliko dugo da je u završnici akcije ostao bez daha, pa je pokušaj završio neprecizno, preko prečke.

Mnogo opasnije stvari dešavale su se na drugom kraju terena, kao ono kada je Vimer sa desnog krila uposlio kao na tacni Arnautovića, a ovaj sa peterca poslao loptu nebu pod oblake, ali bio je to samo nagoveštaj onoga što će uslediti u 37. minutu. Često su Austrijanci pokušavali da ugroze Srbiju dugim loptama iza leđa srpske štoperske linije, a baš to im je pošlo za rukom u akciji kod vodećeg gola, preciznoj kao na viedeo igrici. Marko Aranutović je glavom spustio loptu za Mihaela Gregoriča, a ovaj sa 20 metara levom nogom hvata tako precizan šut da je Rajković samo pogledom ispratio put lopte u mrežu. Iz slične pozicije Arnautović je pokušao neposredno pred odlaztak na odmor, a lopta je okrznula prečku sa gornje strane.

Kako se završilo prvo, baš tako je počelo drugo poluvreme - Arnautovićevim projektilom sa poludistance. Lopta je prohujala uz stativu, a Rajković je nemoćno širio ruke. Međutim, treba biti objektivan, uspela je Srbija da se stabilizuje u nastavku. Stefan Mitrović je konsolidovao levu stranu ulaskom umesto Birmančevića, čak se on prvi osmelio sa velike udaljenosti, čisto da najavi novi pristup Orlova u drugom poluvremenu. Imao je, nakon izjednačujućeg gola, Vlahović jedan odličan prodor, kada ga je Alaba u poslednjem trenutku sustigao sa leđa.

Nije bilo mnogo povezane igre u poslednjih pola sata meča, Piksi je izmenama uspeo da “zatvori” utakmicu, Austrijanci su, kako je vreme prolazilo, ispoljavali sve veću nervozu. Povukao je Stojković Lukića i Samardžića, ukazao šansu horu bečkih dečaka, Andriji Maksimoviću i Mijhajlu Cvetkoviću, koji je uz Mimovića postao drugi debitant ove večeri, Orlovi su sve češće boravili na protivničkoj polovini, vreme je radilo za njih, a onda, u 90. minutu, pravo niotkuda, centaršut Šama na peterac, Marko Arnautović ostao je sam, šutirao glavom, ali Srbija ima golmane "A" klase. Odbrana Rajkovića nogom, možda i vredna ostanka u "A" diviziji!

BARAŽ ZA OPSTANAK U A DIVIZIJI LIGE NACIJA (PRVI MEČ)

AUSTRIJA - SRBIJA 1:1 (1:0)

/Gregorič 37 - Samardžić 61/

Beč. Stadion: Ernst Hapel.

Gledalaca: 46.000.

Sudija: Žoao Pineiro (Portugalija).

Žuti kartoni: -.

AUSTRIJA (4-2-3-1): Šlager - Zajvald, Linhart, Alaba, Emvene - Vimer, Grilič (od 77. Šlager) - Šmid (od 77. Floruč), Baumgartner (od 70. Šam), Gregorič (od 89. Šteger) - Arnautović.

SRBIJA (3-4-1-2): Rajković - Eraković, Gudelj (od 68. Simić), Babić - Mimović, N. Maksimović, Lukić (od 82. A, Maksimović), Birmančević (od 46. S. Mitrović) - Samardžić - Jović (od 68. Topić), Vlahović.