Ostade Liverpulu samo Premijer liga: Njukasl slavi nacionalni trofej posle 70 godina!

Liverpul je tokom prvog poluvremena demonstrirao nemoć kakvu su njegovi navijači već bili u prilici da gledaju pre samo desetak dana, u prvom meču osmine finala Lige šampiona protiv Pari Sen Žermena u Parizu. U napadu bezopasan, u veznom redu nepostojan, u odbrani ranjiv, posebno posle prekida. Okarakterisao je Edi Hau u pripremi utakmice očigledno ofanzivni korner kao potencijalnu šansu svog tima i prvenstveno u njega polagao nadu u finalu. Malo je reći da je upalilo…

Samo u prvom poluvremenu Njukasl ih je izveo šest, a svaki naredni bio je sve opasniji od prethodnog. Izgradio je Hau jasnu taktiku kod prekida, dao svojim fudbalerima zadatak da kako znaju i umeju ‘preskaču‘ Ibrahimu Konatea i posebno Virdžila van Dajka, da lopte šalju isključivo na drugu stativu, preko dvojice Liverpulovih Kolosa. Imao je ponekad nedovoljni cenjeni strateg i dvojicu čoveka kao stvorenih da njegov plan sprovedu u delo – Dena Burna i Kirana Tripijea. Zamenik kapitena Njukasla savršenim centaršutevima – reći će mnogi najboljim na Ostrvu – pronalazio je gorostasnog štopera na drugoj stativi, a ovaj dobijao svaki duel sa Liverpulovim igračima.

Moć transverzale Tripije – Burn Liverpul je spoznao desetak minuta pre kraja prvog poluvremena kada je desni bek na pomenuti način pronašao štopera na drugoj stativi, a ovaj spustio loptu za Bruna Gimaraeša. Međutim, kapiten Njukasla glavom je gađao pravo u Kvimina Kelehera pa je u narednoj situaciji Burn odlučio da sam završi posao. Nadoknada samo što je počela kada je Tripije poslao još jednu teledirigovanu, idealnu loptu za iskusnog štopera, a ovaj je pored nemoćnog Aleksisa Makalistera glavom zakucao u dalji ugao proslavivši na najlepši mogući način poziv u reprezentaciju Engleske. Debitantski, i to u 33. godini života!

Imao je štošta Slot da kaže svojim izabranicima na poluvremenu, sigurno i jeste, samo se čini da nijedan od saveta koji su dobili nisu primenili kako bi sebi olakšali život u nastavku. I zato su se već početkom drugog dela našli na kolenima. Bacio ih je na pod Aleksander Isak, momak oko kojeg će se već na leto otimati najveći evropski klubovi. Prvi gol u 51. minutu poništen mu je zbog ofsajda (opet posle kornera), nekoliko desetina sekundi kasnije sve je bilo čisto. Još jednom je koban po Redse bio centaršut na drugu stativu, ovog puta je Džejkob Marfi u vazdušnom duelu dobio Endrjua Robertsona i glavom spustio loptu za Isaka na penal odakle je Šveđanin bez razmišljanja opalio u sam ugao.

Drugi primljeni gol Slot je shvatio kao znak da mora nešto da menja te je ubrzo posegnuo za izmenama, a Liverpul koji je to tada imao jedan jedini udarac ka golu rivla se tek po ulasku drugopozivaca razdrmao. Kurtis Džouns je svega nekoliko desetina sekundi pošto je kročio na teren umalo prepolovio zaostatak (Nik Poup refleksnom intervencijom odbranio njegov udarac po sredini), a Federiko Kijeza u nadoknadi ulio nadu Redsima da u završnim minutima mogu da se vrate. Ali nisu mogli, ne bez Mohameda Salaha koji se na još jednoj velikoj utakmici nije ni pojavio. Mada to više nikoga ni ne čudi, jer ma koliko produktivan bio protiv timova iz velike šestorke engleskog fudbala, Egipćanin kao po pravilu 'ispari' sa terena u mečevima za trofej.

Što za Liverpul što za reprezentaciju Salah je u 11 finala postigao samo dva gola, oba iz penala. Danas pak nije uspeo ni da šutne ka Poupovom golu. Mada je jasno da to i nije samo njegova krivica.

LIGA KUP ENGLESKE - FINALE

Nedelja

Liverpul - Njukasl 1:2 (0:1)
/Kijeza 90+4 - Burn 45, Isak 52/