Otac nije znao da ću čekati 28 godina: Ako bude turbulencije, znajte da Škoti ljuljaju!

Škote smo upoznali na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Dobro, znali smo za Škote i mnogo ranije. Da imaju Loh Nes, nose kiltove, sviraju gajde, vole fudbal, ali još više ljude i život.

Ali sve što ste čuli o toj ljubavi, energiji, dobrodušnosti množi se sa hiljadu kada se nađete u njihovom društvu, kada prozborite koju, a onda dobija novu dimenziju kada vas prihvate kao svog, dodaju u Whatsapp grupu, bodre da povedete navijanje u znojavom, zamagljenom štutgartskom tramvaju na putu ka MPH areni gde ih čeka jedan od najvažnijih mečeva u njihovoj fudbalskoj istoriji.

Tako je bilo krajem juna 2024. godine u Nemačkoj. Škotska je igrala sa Mađarskom za prvi prolaz u nokaut fazu (evropskog ili svetskog prenstva) u sopstvenoj istoriji, izgubila je tesnu borbu na krv i nož, ali se vratila na Ostvro kao pobednica. Kako pobednica, pitate se? Plavi talas sa severa Velike Britanije bojio je nemačke gradove, ulice, crtao osmehe na licima onih koji su imali sreću da ih zapljusne.

Dve godine kasnije, plavi talas sa Ostvra ponovo se rađa. Međutim, ovoga puta ne ide preko La Manša, već struji Atlantikom sve do istočne Obale Sjedinjenih Američkih Država. Reprezentacija koju sa klupe predvodi Stiv Klark prve dve utakmice protiv Haitija (13. juna) i Maroka (19. juna) igra na Žilet stadionu, pa će Boston na nedelju dana postati nezvanična prestonica Škotske!

ŠKOTSKA IDE U OSMINU FINALA - KVOTA 4,50

U Štutgartu smo, 2024. godine u moru navijača Šktske upoznali Alija i drugove, živopisnu ekipu iz okruga Fajf. Da skratimo priču, završili smo u njihovoj Whats App grupi, ostali u kontaktu, a gde ćete boljeg sagovornika za reprezentaciju Škotske, od fanatika koji ne propuštaju utakmice državnog tima… Čak ni gostovanja. Ali, Ker, Dankan, Kev, Stiv, Dejmijan…. Dobar deo ekipe sa Eura biće u Bostonu i sa još dvadesetak hiljada zemljaka pesmom pokušati da gurne Škotsku tamo gde nikada nije bila – u eliminacije na velikim takmičenjima.
“Teško je proceniti, ali verujem da će nas biti preko 20.000! Sve zavisi od dijaspore, još Škotska ima mnogo iseljenika u Sjedinjenjim Američkim Državama i Kanadi. A koliko bi nas tek bilo… Znam mnoge koji su odustali zbog cene karata“, počinje Ali priču za Mozzart Sport.

Vesela ekipa iz Nemačke je ponovo na okupu?
“Ide nas sedmorica koji smo bili i na Evropskom prvenstvu. Ja idem samo na prvu utakmicu. Inicijalno sam bukirao dve karte, ali je sve postalo toliko skupo da smo morali da odustanemo od jednog meča. Uspeo sam da nabavim ulaznicu za 200 dolara kao član zvaničnog navijačkog kluba. I to je najjeftinija karta koju ste mogli da kupite, pritom, samo zato što redovno gledam utamice reprezentacije. Mnogi koji ne idu redovno na mečeve Škotske nisu imali ovu vrstu povlastica, pa su kupovali karte preko FIFA razmene… Plaćali su i po 1.000 dolara za jednu kartu. Jasno ti je koliko je sve ovo nepristupačno. Karte za utakmicu sa Brazilom koštale su po 2.000 dolara. To je nenormalno, ludo… Dati toliko novca za jednu fudbalsku utakmicu koja može da se završi tako što ćete dobiti pet golova. Premnogo novca, a može da se završi kao ozbiljno mučenje“, razočarano priča Ali.

(©Reuters)

Upravo zbog ogromnih marži na zvaničnim, preprodajnim platformama, Tartan armija je odlučila da uzme stvar u svoje ruke. Navijačima je prekipelo kada su videli da se karte za utakmicu sa Haitijem preprodaju za 1.000 dolara, a navijač Keri MekAvoj iz Edinburga napravio je nezavisnu platformu Ticket Exchange gde Škoti mogu bezbedno da menjaju i kupuju karte jedni od drugih po originalnoj ceni. Jedini uslov za pristup platformi bilo je plaćanje simboličnih pet funti koje idu u fond za dobrotvorne svrhe.
"Ovo je način da Tartan armija povrati kontrolu od FIFA-e i onih koji pokušavaju da zarade na fudbalskim navijačima. Škoti paze jedni na druge", rekao je Hemiš Hazband za BBC, poznati navijački veteran Tartan armije.

No, da se vratimo na našeg sagovornika. Prvi utisak, više su se Škoti radovali Euru u Nemačkoj, nego Mundijalu u SAD. Ne zato što su nezahvalni i zato što im ne znači prvi plasman na Svetska prvenstva još od 1998, već zato što im Amerika, zbog političke situacije i surovog kapitalizma, nikako ne deluje kao savršena destinacija.
“Bio sam prilično euforičan nakon utakmice sa Danskom (protiv Danske obezbedili direktan plasman na Mundijal). Bilo je neverovatno. Međutim, ne mogu da kažem da je raspoloženje identično kao pred put u Nemačku. Za to je zahvalan Donald Tramp, njegova politika… Ali kako dani prolaze i kako se Mundijal bliži, sve sam više uzbuđen“, priča Ali i nastavlja:  “U Nemačkoj nas je bilo više. Kraći je put, cene normalnije, a zbog Trampa Amerika ne deluje kao primamljivo mesto za dolazak. Oni ne postupaju sa posetiocima na najbolji način. Hm, siguran sam da će biti drugačije za nas i siguran sam da će šira javnost biti veoma gostoljubiva, ali da, rekao bih da to odbija ljude. Moj brat koji je godinama radio u Americi, neće ići baš iz tog razloga.“

Kakav je generalni plan puta? Kako ste rešili prevoz do stadiona u Bostonu?
“Ja letim do Njujorka, a onda ću nekako da se dogegam do Bostona… Još smišljam način. Još nekoliko nas leti do Njujorka, neki idu direktno u Boston. Mnogo Škota živi u Americi i Kanadi, verujem da će i oni biti deo Tartan armije. Obojićemo zeleni Boston u plavo.“

Rešili su Škoti da prkose kapitalizmu i koliko je to moguće, ne dozvole da ih “deru” na svakom koraku. Umesto taksija i preskupih karata za vozove, smislili su ekonomičniji, ali daleko zabavniji način dolaska na utakmice.
“Rezervisali smo gomilu školskih autobusa u Bostonu koji će nas voziti na utakmice. Čovek uvek može da pronađe način… Recimo, karte za voz su deset puta skuplje, a to je ludo… To je kapitalizam u svom najgorem obliku. Ovi školski autobusi koje smo iznajmili koštaće 40 dolara po osobi što je znatno jeftinija opcija”, objašnjava Ali i dodaje: “Spremni smo za ‘Tailgathing’. Za druženje ispred stadiona. Ljudi dovoze kamione pune piva, klope, a jedini cilj je dobar provod pre utakmice. Bićemo ispred stadiona satima pre utakmice, pevati, piti pivo, družiti se...“

(©Reuters)

Prva utakmica protiv Haitija je imperativ. Ako je dobiju rastu šanse za prolaz među 32 najbolja tima, makar sa trećeg mesta. Sledi duel sa Marokom, a onda se Škotska iz Bostona seli u Majami. Biće to let od tri i po sata. Iako Ali i ekipa ne putuju na Floridu, znaju da američke avio-kompanije nisu spremne za Tartan armiju.
“Apsolutno su nespremne. Bićemo šok za njihov sistem. Ako bude turbulencije, biće zbog nas. Mislim da nikada u životu nisu videli ništa slično.“

Turbulencije od Bostona do Majamija – neminovne. Zamljotres u srcu Floride – garantovan! Jer kada budu igrali Brazil i Škotska, bez obzira na razliku u klasi na terenu, u popularnoj Kapiji Amerike, imaćemo sudar dve navijačke magije. Autentične i moćne.
“Navijači Brazila su slični nama. Biće velika, velika žurka u Majamiju. Tamo će biti i Brazilci i Škoti, a znate kako kažemo – Nema Škotske, nema žurke!“

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Poslednji put kada su Škoti pravili žurku na Svetskom prvenstvu, davne 1998. godine, jedan od protivnika u grupnoj fazi bio im je upravio Brazil… Daleko moćniji nego ovaj današnji. Mundijalski finalista vanvremenskih majstora fudbala. Ali je bio mlađi tinejdžer i gledao je taj meč u lokalnom pabu.
“Sećam se Svetskog prvenstva 1998. i naše utakmice sa Brazilom. Imao sam nepunih petnaest godina. To je bio neverovatan Mundijal, utakmicu sa Brazilom gledao sam u svom selu ‘Star of Markinch’, u lokalnom pabu. Sećam se da je bilo krcato, sećam se galame, obojenih lica, kiltova… Bilo je ludo. Nažalost, rezultat nije bio dobar. Tom Bojd je postigao autogol u 76. minutu i izgubili smo 2:1. Nismo imali sreće, ali to je bila dobra predstava Škotske. Taj brazilski tim bio je tako dominantan, jedan od najboljih na svetu sa Ronaldom, Rivaldom, Robertom Karlosom, Kafuom… Ali makar smo imali priliku da se nadamo.“

Malo ko je u Škotskoj tada verovao da će se na novo Svetsko prvenstvo čekati gotovo tri decenije.
“Bio sam očajan uoči Mundijala ‘98, toliko sam čeznuo da budem u Francuskoj. Otac mi je rekao da ne očajavam i da ću otići na sledeće Svetsko prvenstvo. I eto, bio je u pravu. Evo me na sledećem prvenstvu, ali 28 godina kasnije“, uz smeh se priseća Ali, a onda apostrofira značaj aktuelnog selektora koji je vratio naciji fudbalsku maniju: „Imali smo veliku pauzu od učešća na velikim takmičenjima. Gušili smo se u kvalifikacijama. A onda je došao Stiv Klark i probili smo led. Nažalost, izbacili smo tvoju Srbiju. Izvini zbog toga. Došli smo na veliko takmičenje posle 20 godina, a onda smo vezali još jedno Evropsko i sada Svetsko prvenstvo. Nismo imali sreće što smo propustili prvenstvo u Ukrajini 2016.“

(©Reuters)

Verovali su Škoti u Nemačkoj da mogu do eliminacije i bili su neverovatno blizu. Veruju i sada da mogu do istorijskog podviga… Kako i ne bi, kada im timska kohezija nikada nije bila jača, uz činjenicu da im je trenutna generacija jedna od talentovanijih.
“Ovaj tim nekako probija vrata i radi stvari koje nismo radili dugo vremena. Zato se nadam da možemo da prođemo grupu. Pogotovo sa novim formatom od 48 timova i odlaskom dobrog dela najboljih trećeplasiranim timovima dalje. Ako pobedimo Haiti, onda postoji pristojna šansa da prođemo dalje.“

Možda je konačno došlo vreme da Škotsku prestanemo da gledamo kao afudbalsku reprezentaciju, gde talenat isključivo nosi fodu fizičkoj snazi i čvrstini. Ostrvska selekcija na Mundijal dolazi sa 27. najskupljim timom (od 48 reprezentacija) tržišne vrednosti 207.800.000 evra i kao pobednica vrlo nezgodne kvalifikacione grupe sa Danskom, Grčkom i autsajderom Belorusijom.

Možda je odlučujući, novembarski susret sa Danskom najbolje pokazao na koje sve načine Škoti mogu da vas napadnu. Nikada Hempden park neće zaboraviti makazice Skota Mektominija. Uhvatio je vezista Napolija loptu na čudesnoj visini, a njegov potez koji je najavio veliku pobedu (4:2 u ludoj utakmici), završio je na ograničenoj seriji novčanica od 20 funti štampanoj u susret Mundijalu.