Otkriće sezone: Arogantan, trči 33 km/h, glumi Lebrona, radio je za KFC i došao na Čolovu preporuku

Liga vrhunskih napadača. Italijanska Serija A je to uvek bila i biće. Poslednja u nizu gol-mašina koju je stvorila Serija A je naš Dušan Vlahović. Iskočio je u konkurenciji sjajnih „devetki“ poput Ibrahimovića, Imobilea, Zapate, Džeka, Simeonea... Čizma je uvek bila plodno tlo za rasne strelce. Dovoljno se prisetiti godina kada su igrali Ronaldo, Vijeri, Ševčenko, Batistuta, Krespo, Inzagi, Trezege, Montela, Hubner...

A jedan od klubova koji se poslednjih dvadesetak godina uglavnom mogao pohvaliti da ima vrhunskog napadača je Udineze. Još od sredine 90-ih kada je rešetao Abel Balbo, preko ubitačnog trilinga Birof – Amoroso – Pođi, do Jakinte, Aleksisa Sančeza, Di Natalea, Kvaljarele, Murijela... Ipak, poslednjih godina ni čuvena Udinezeova skauting služba nije uspevala da ubode strelca.

Bila je tu gomila promašaja poput Perice, Matosa, Teroa, Teodorčika, Mačisa, Okake, Nestorovskog, Forestijerija i ekipa je polako padala u onaj krug večitih kandidata za ispadanje. Delovalo je da se ni ove sezone ništa neće promeniti i da će Udineze vapiti za golovima kao za hlebom nasušnim. Celo leto su bezuspešno pokušavali da nađu napadača, a onda u poslednjim satima poslednjeg dana prelaznog roka sve iznenadili dovođenjem momka po imenu Norberto Bersik Gomeš Betunsal ili skraćeno Beto.

Portugalac, visok 194 centimetra, star 23 godine, na prvi pogled je delovao kao kocka koju vredi baciti. Ali problem je što je taj momak bio anonimus.

Došao je iz slabašnog portugalskog Portimonensea na pozajmicu uz obavezan otkup ugovora za 7.000.000 evra, plus razne bonuse i procente. Udinezeov potez je mnogima delovao čudno i kao ogroman rizik koji se neće isplatiti.

Direktor Pjerpaolo Marino je tada slavodobitno uzviknuo.

„Jako sam srećan što smo takvog dragulja doveli u Udineze. Beto je napadač kojeg smo pratili duže vreme i opazili ga još u nižim ligama. On je moderan napadač koji uprkos snažnoj konstituciji ima fenomenalnu brzinu. Podseća me na Duvana Zapatu i verujem da smo mi tip ekipe koja će na najbolji naćin iskoristiti njegove karakteristike“, rekao je tada Marino.

Kroz mnoge uši su te njegove reči samo ušle i izašle... Udinezeu je bio potreban ozbiljan napadač koji garantuje makar dvocifren broj golova, a ne tamo neki anonimus.

Početak nije obećavao. Beto je u tri prva meča ušao sa klupe, nije dao gol, a Udineze je doživeo dva poraza. Srećom, Udine i Friulija su mirna i pomalo dosadna sredina bez pritiska javnosti i navijača kao što je to slučaj u ostalim delovima Italije. Ljudi tamo na fudbal ne gledaju tako fatalistički da se odmah kače etikete.

Beto je potom dobio šansu u prvih 11 i već u drugom meču kao starter dao gol u remiju na gostovanju Sampdoriji. U narednom meču je dao još jedan za remi protiv Bolonje (1:1), pa u sledećem gol glavom u 94. minutu za remi protiv Aalante (1:1). Četiri meča kao starter – tri gola. Počeo je sa skreće pažnju na sebe i da donosi bodove. Marinove reči su počele da dobijaju smisao.

Iako Marino kaže da je klub pratio Beta iz vremena kada je bio totalni anonimus i iako je Udinezeova skauting mreža poznata kao jedna od najboljih u Evropi, ključnu ulogu za dolazak visokog Portugalca na Friuli je odigrao Dijego Pablo Simeone.

Kada su Simeone i Udineze letos pregovarali o transferu Rodriga De Pola u Madrid i dolaska Nehuena Peresa kao kusura u suprotnom smeru, Čolo je Italijanima preporučio da agažuju Beta. Rekao im je da mladić ima sjajne karakteristike i perspektivu, da bi ga i on sam rado uzeo u svoj tim, ali da mu je još rano za toliki iskorak kao što je Atletiko.

I tako je Udineze konačno skupio hrabrost da dovede vižljastog Portugalca.

Betova biografija nije baš bila olakšavajuća okolnost da neko preuzme rizik i kladi se na njega. Imao je prilično skromnu karijeru do dolaska u Friuliju. Počeo je u klubu Uniao de Tires iz jednog od mnogih lisabonskih predgrađa. Sa 13 godina je otišao u Benfiku gde su mu posle godinu dana rekli da to nije za njega. Visok, mršav, slabe koordinacije i igrač van kalupa kakve pravi Benfika. Jednostavno su mu rekli: „Nisi ti za ovo“.

Vratio se kući u Tires, trenirao i kako je sam kasnije priznao: ’pukao’.

„Posle Benfike sam potonuo. Nisam znao šta ću i gde ću. Škola mi nije išla i majka mi je rekla da batalim fudbal. Sa 16 godina sam počeo da radim u lancu brze hrane KFC i paralelno sam pomalo trenirao fudbal. Ni najmanje mi nije smetalo da radim u KFC-u. Atmosfera je bila odlična, video sam šta je timski rad, iako sam znao da to nije dugoročno rešenje. Bilo je leto i leškario sam sa prijateljima na plaži kada je došao predsednik Tiresa. Već sam bio prebačen u B tim za kaznu. Ubedio me je da se uozbiljim“, pričao je kasnije Beto.

Na njegovu sreću, tadašnji predsednik i treneri u Tiresu su u njemu videli potencijal i terali ga da nastavi sa fudbalom.

„Iskreno, bio je smotan. Onako visok, mršav, sa slabom motorikom... Ali imao je energiju i talenat sa loptom“, kaže tadašnji predsednike Tiresa.

Treneri su znali šta mu najviše fali.

„Ubedio sam ga da promeni mentalitet, način života, ishranu, pristup treninzima... Vratio sam mu ponos izgubljen u Benfiki. Rekao sam mu da ide ranije u krevet, da batali izlaske, da prvi dolazi i poslednji odlazi sa treninga. Da bismo mu poboljšali koordinaciju i motoriku imali smo individualne treninge sa teniskim lopticama. Mi bismo ih bacali, a on bi morao da ih primi ili da šutira. Kada bi savladao tu lekciju sa malim loptama, onda bi mu sa velikom, fudbalskom bilo lakše“, priča njegov tadašnji trener Luiš Lopeš.

Beto je počeo sa napornim treninzima, a prelomna tačka je bila šansa da se oproba u portugalskom trećeligašu Montižu. Prošao je probu i u prvoj sezoni dao 21 gol na 34 meča. Dovoljno da stigne poziv Portimonensea koji spada u red onih nebitnih portugalskih klubova, koji statiraju u trci tri velikana. Prvo je igrao za mladi tim i dao 13 golova na 22 meča, a onda u drugom delu sezone dobio šansu i u prvom timu. Odigrao je 11 mečeva ali tu su već bili ozbiljni rivali i igrači. Nije postigao nijedan gol.

Ipak, ta škola mu je pomogla da u leto 2020. odradi ozbiljne pripreme, da trenira kao što nije nikad u životu i da se spremi za prvu ozbiljnu prvoligašku sezonu. Odigrao je 30 mečeva i dao 11 golova što je ekstra učinak kada igrate napadača u ekipi kao što je Portimonense.

Počeo je i novu sezonu u crno-belom dresu, a onda poslednjeg dana prelaznog roka zadužio opremu istih boja u Italiji. Posle tri vezana gola je usledila mala pauza pa pobedonosni gol protiv Sasuola i nedavno utakmica u kojoj je definitivno skrenuo reflektore italijanske fudbalske javnosti na sebe. Snagom i brzinom je razneo odbranu Lacija u Rimu u vatrenom remiju 4:4.

Prvi gol za 1:0 je bila majstorija glavom u stilu Olivera Birofa, a drugi demonstracija sile. Koracima od tri metra je krenuo sa centra kao golu Lacija, blo je tužno gledati Lacarija i Aćerbija kako gube dah za njim kao nekada Jirgen Koler za Dejanom Savićevićem. Predriblao je Reinu i pogodio za 2:0. Do kraja meča je vadio dušu na pamuk odbrani Rimljana i stekao epitet igrača utakmice. Kod tog drugog gola je trčao brzinom od 33 kilometra na sat.

„Samo 33 na sat? Sporo... Može to i brže. To vam je gol u Betovom stilu. Biće ih još“, rekao je Beto posle meča. 

I zaista, desetak dana kasnije je na sličan način pobegao Milanovoj odbrani u remiju (1:1) i imao priliku da igra protiv jednog od idola.

„Ibrahimović mi je rekao da sam jak igrač i da samo treba da nastavim ovako. Zahvalio sam mu jer sam ostvario san igrajući protiv njega“, rekao je Beto posle meča.

Tek odnedavno je postao zanimljiv italijanskoj javnosti koja mu je našla i manu. Kažu da je arogantan.

“Ja sam kompletan napadač kojem još dosta nedostaje da bude potpuno kompletan. Imam brzinu, snagu, tehniku, ali i mnogo toga gde mogu da napredujem. Želim da učim iz poteza velikih napadača kao što su Brazilac Ronaldo, Samuel Eto, Adrijano, Romelu Lukaku… Od svih njih”.

Iako ima mnogo uzora među legendama fudbala, pravi idol mu je košarkaš. Beto je veliki ljubitelj NBA lige i Lebrona Džejmsa. Neke od golova proslavlja u Lebronovom ‘Silencer’ stilu. To je ono kad Džejms nadmoćno poruči svima u hali da se smiri i kada se udara u grudi.

“Ne slavim tako protiv velikih klubova. Samo kada sam siguran da ćemo da pobedimo”, kaže Beto.

Beto je daleko od vrha liste strelaca. dao je sedam golova do sada. Ali s obzirom da igra u ekipi poput Udinezea, da je često usamljen na protivničkoj polovini i da su mu kontre i prekidi jedina šansa da dođe do gola rivala, ovo je jako dobar učinak. Na dobrom je putu da dođe do dvocifrenog broja golova i ostavi Zebre u ligi. I da sebi obezbedi dugoročan ugovor.

Dogovor je da Udineze na kraju sezone uplati Portimonenseu 7.000.000 evra za obavezan otkup pozajmice. Plus 3.000.000 evra ako Beto odigra više od 50 odsto mečeva u sezoni. Do sada je odigrao 16 mečeva, a na poslednjih 13 skoro svaki minut. Portugalci zadovoljno trljaju ruke. I još će da trljaju. Portimonenseu pripada i 50 odsto od Betovog budućeg transfera. A već se pominje da je Beto na radaru Intera, Atalante i Fiorentine koja ga vidi kao zamenu za Dušana Vlahovića. U mladosti je navijao za Inter i nije slučajno što kao uzore pominje isključivo bivše Interove napadače. A Interu će za godinu ili dve umesto Džeka biti potreban centrafor.

Na Friuliju napokon stanuje takva prava “devetka”.